VAGINALNE INFEKCIJE: Simptomi, dijagnoza i lečenje!
2670
post-template-default,single,single-post,postid-2670,single-format-standard,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,qode-theme-ver-13.8,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,wpb-js-composer js-comp-ver-5.4.7,vc_responsive

Vaginalna infekcija, pojačan sekret

Vaginalna infekcija, pojačan sekret

Vaginalna infekcija, pojačanje vaginalnog sekreta, (Colpitis, Vaginitis)

 

U najčešće razloge za posete ginekologu spadaju vaginalne infekcije i vaginoze. Uzročnici mogu biti bakterije, gljivice, virusi i protozoe. Simptomi su različiti u zavisnosti od uzročnika ali se najčešće manifestuju iritacijom, svrabom i pojačanom vaginalnom sekrecijom.

Učestalost infekcija nešto je veća u letnjem periodu a razlog tome je izloženost hladnoj i često i bakteriološki neispravnoj vodi, vlažni kupaći kostimi u periodu odmora kao i veći broj seksualnih partnera.

Normalan vaginalni sekret sadrži oko 100 mikroorganizama i kiseo je, što mu daje zaštitnu ulogu. Međutim, kad dođe do poremećaja vaginalne flore, infekcije postaju neizbežne. Svako narušavanje ravnoteže flore pretvara sekret u alkalnu sredinu, što pogoduje razvoju štetnih mikroorganizama.

Normalna vaginalna flora osetljiva je na prehladu, nekritičko uzimanje antibiotika, stres, promenu partnera, neadekvatnu intimnu higijenu. Sve to dovodi do namnožavanja mikroorganizama i nastanka infekcije.

U ginekologiji se upala gin. organa drugim imenom naziva i -karlična zapaljenska bolest (pelvic inflammatory disease, PID). Obzirom da se uzročnici upala vagine prenose i putem seksualnih odnosa ona spada i u red seksualno prenosivih bolesti ( STD, sexualy transmited deseises).

 

Etiologija:

 

Najčešći izazivači:

– aerobne bakterije (Escherichia coli, Proteus, Klebsiella, Streptococcus i dr.)
– anaerobne bakterije  (Bactoroides, Peptostreptococcus, Peptococcus i dr)
-Neisseria gonorrhoeae, Chlamidia trachomatis, Mycoplasma hominis, Ureaplasma urealyticum.

-Gljivice ( Candida albicans)

Kandida

Duža ili česta upotreba antibiotika može biti uzrok poremećaja vaginalne bakterijske ravnoteže te nastanka upale. Poznato je da se kandida (VI grpa) veoma često pojavljuje posle antibiotske terapije.

Najčešći uzročnik vaginalne kandidijaze je gljivica Candida albicans, dok u oko 10% slučajeva uzročnici mogu biti drugi tipovi gljivica. Najupečatljiviji simptom je svrab u predelu spoljnih genitalija i vagine i gušći beličasti sekret. Kod gljivičnih  izazivača pojava „sirastog i gromuljičastog sekreta “ bele boje, često nepijatnog mirisa.

Međutim, simptomatologija često ne mora biti tipična, i infekcija vagine kandidom može ići i bez izražene simptomatologije, s obzirom da kandida predstavlja saprofitni mikroorganizam, normalni je stanovnik vagine u malom broju.

 

 

Simptomi vaginalnih infekcija

 

Vaginalna gljivična infekcija može izazvati tegobe kao što su:

  • Svrab,
  • Vaginalno peckanje (pojačava se tokom mokrenja i seksualnog odnosa),
  • Gust beo sekret neprijatnog mirisa
  • Vaginalna iritacija,
  • Crvenilo vagine i otok spoljašnje intimne regije.

 

Dijagnoza infekcija

 

Uzimanje grupe sekreta, vaginalni bris, cervikalni bris, test na vaginoze, ciljane bakteriološke pretrage na ureaplazmu, mikoplazmu i hlamidiju.

Dijagnozu uspostavlja ginekolog nakon uzete anamneze i pregleda sluzokože. Uzima se bris za mikroskopski pregled (na taj način se određuje grupa sekreta). Ukoliko se radi o kandidi, vaginalni sekret će biti VI grupa čistoće. Ređe se uzima bris za zasejavanje na podlozi na kojoj će nakon nekoliko dana izrasti kolonije candide albikans ili retko neke druge vrste kandide.

Dijagnoza se uspostavlja uzimanjem vaginalnog brisa, kao i redovnim pregledima kod ginekologa. Zbog česte udruženosti sa urinarnom infekcijom u toku ispitivanja infekcija vagine je potrebno uraditi i urinokulturu. I to posebno kada su u anamnezi kod pacijentkinje prisutne česte urinarne infekcije, izmenjeni Papa nalazi, neuspeli pokušaji ostajanja u drugom stanju, habitualni spontani pobačaji i poremećen vaginalni pH (vaginoza).

Ono što otežava dijagnostikovanje je činjenica da neke infekcije ne moraju imati izraženu simptomatologiju pa zaražena osoba nije svesna da ima infekciju i da je mogući prenosilac infekcije na svoje partnere.

Iako nam simptomi mogu ukazivati da se radi o kanidijadizi, neretko se samo na osnovu simptoma postavi pogrešna dijagnoza jer i drugi uzročnici mogu izazvati indentične simptome vulvovaginitisa, a sama kandidijaza može razviti i atipičnu kliničku sliku. Vaginalni sekret je proziran ili beli, bez neprijatnog mirisa. Postoji šest grupa vaginalne čistoce.

Druga (II) grupa vaginalnog sekreta predstavlja normalan nalaz dok: treća (III) tj. nespecifična bakterijska infekcija, četvrta (IV) – „kapavac“ tj. gonoreja, peta (V) – parazitarna infekcija tj.- Trichomonas vaginalis, šesta (VI) – gljivična infekcija Candidom albicans, zahtevaju lečenje.

I i II grupa: Vaginalni sekret je providan ili beličast, bez mirisa. Prva i druga grupa vaginalnog sekreta predstavljaju normalnu floru i ne zahtevaju lečenje.

III grupa: Boja vaginalnog sekreta je beličasta ili bledo žuta. Obilna bakterijska flora, mnoštvo leukocita, nema Lactobacila. Najčešće je potrebno lečenje.

IV grupa: Vaginalni sekret je obilan, žut i mutan. Četvrtu grupu vaginalnog sekreta izaziva bakterija gonokok – gonoreja. Lečenje oba partnera je neophodno.

V grupa: Vaginalni sekret je žutozelene boje, penušav i neprijatnog, karakterističnog mirisa (pokvarene ribe). Izaziva ga bakterija trichomonas vaginalis. Lečenje oba partnera je neophodno.

VI grupa: Vaginalni sekret je beo, sirast, bez mirisa, nešto gušće konzistencije. Izaziva je najčešće gljivica kandida (Candida) i potrebno je lečenje. Terapija se sprovodi antimikoticima – vaginaletama kojih ima nekoliko vrsta, najčešće u trajanju od 3 do 7 ili više dana. Lokalna terapija može da podrazumeva i antimikotičke masti za kožu i sluzokožu vulve. Ukoliko ginekolog proceni, može dati i oralni, sistemski antimikotik u jednokratnoj dozi.

Vaginalete koje u svom sastavu imaju laktobacile, mlečnu kiselinu i izoflavone soje prave zaštitnu barijeru od razvoja infekcije, oslobađaju mlečnu kiselinu koja reguliše kiselost kao najvažniji odbrambeni mehanizam i potenciraju vlažnost vaginalne sluzokože.

a.) Odredjivanje grupe vaginalnog sekreta je prva faza dijagnostike. Najstarija je metoda i koliko god pacijentu izgledala temeljito daje najmanju količinu informacija lekaru u smislu lečenja.

b.) Preciznije metode u otkrivanju vaginalnih infekcija su uzimanje cervikalnog i/ili vaginalnog brisa.  Zna se da u ginekologiji postoji veliki broj patogenih bakterija ( njih oko 60) koje mogu izazvati ozbiljne ginekološke infekcije. Najčešće bakterije u vaginu ili grlić dospevaju iz: spoljašnje sredine, urinarnog ili crevnog trakta, ili se seksualnim kontaktom prenose od partnera ( tu su još i zajednički predmeti za ličnu higijenu, donji veš, bazeni, jakuziji, plažni peškiri itd).

Prednost brisa je sto direktno izoluje vrstu bekterije izazivaca upale, i za nju se radi tkzv. antibiogram koji ginekologu pruža jako korisnu informaciju a to je: na koji antibiotik je pronadjena bakterija najosetljivija.

Najčešće zastupljene bakterije (gljivice, protozoe, virusi) izazivači upala ginekoloskih organa su: kandida, esherihija coli, enterokok, streptokok, stafilokok, pseudomonas, klebsijela, hlamidija, mikoplazma, ureaplazma, HPV, citomegalo i herpes simplex i hepatitis virus, najserija, gonokok, trihomonas, acinetobakterija, anaerobi itd.

c.) postoje i ciljane bakteriološke analize na hlamidiju, mikoplazmu, ureaplazmu, trihomonas kao i HPV tipizacija.

d.) specifični testovi za bakterijske vaginoze i anaerobne bakterije kao i odredjivanje PH vagine.

Ozbiljne komplikacije infekcija

 

Vagina je šuplji mišićni organ, sa unutrašnje strane obložen sluzokožom, koji povezuje spoljašnje i unutrašnje delove ženskog reproduktivnog sistema. Ukoliko se širenje bakterija nastavi, infekcija sa vagine i grlića može preći na anatomski više organe (penje se na gore). Prvo ide ka unutarašnjosti materice (endometritis), a potom može izazvati i upalu jajovoda i jajnika.

Širenje bakterija i infekcije se u životnim primerima iz prakse nastavlja u sledećim slučajevima: A.) ma proći će sve to samo od sebe, B.) neću na pregled, C.) ne treba mi vag bris, D.) ne treba mi ni lekar ni pregled već sam to lečila prosle god. E.) ja ću to fino antibiotikom koji imam u kući i malo vaginaleta i rešeno, F.)  ma kantarion leči sve ( i oblozi od kupusa, -of course) !

Ne pridržavanje saveta ginekologa u smislu dužine terapije ili samoinicijativna promena vrste antibiotika bez konsultacije sa lekarom može biti jako opasna.

Najčešće dugotrajne posledice PID-a su širenje infekcije, sterilitet, vanmaterična trudnoća, priraslice i hroničan bol u maloj karlici.

Ne može se dovoljno naglasiti važnost da se vaginalna infekcija na vreme prepozna, adekvatno leči i da se ne dozvoli njeno širenje na jajovode i jajnike.

Svim ginekolozima u svetu je jako dobro poznata činjenica da je glavni i najčešći uzročnik steriliteta kod žena upravo ranije preležana upala jajnika ili jajovoda kojom god bakterijom da je izazvana.

Seksualno prenosive bolesti treba odmah lečiti jer ako se zapuste mogu biti uzrok neplodnosti kod žena. A da i ne pominjemo da ukoliko se ni tada infekcija pravilno ne leči a organizam se svojim imunitetom ne izbori spontano sa istom, infekcija može preći u najopasnije oblike koje mogu ugroziti i sam život pacijenta.

Srećom retki ali ovi najopasniji oblici infekcije zahtevaju hitnu hospitalizaciju pacijenta i lečenje sa više vrsta najjačih I.V. antibiotika u dužem vremenskom periodu a često i  veoma ozbiljnu i tešku operaciju pacijenta sa više-nedeljnim boravkom pacijenta u bolnici i intenzivnoj nezi. Tu spadaju razne vrste abscesa u trbuhu i maloj karlici ( ograničena inkapsulirana upala), pelveoperitonitis ( upala peritoneuma male karlice), peritonitis ( upala peritoneuma abdomena), difuzni peritonitis ( proširen i na abdomen i na malu karlicu), a ukoliko u najgorim slučajevima infekcija prodre i u krvne sudove to se naziva sepsom ( u narodu poznato i kao- trovanje krvi) gde je smrtnost veoma visoka.

Svi moji pacijenti koje sam lečio unazad 20-ak godina znaju da kao lekar strašno mrzim plašenje pacijenata i da kad god mogu većinu oboljenja i strahova izvrnem na šalu i na smeh, zato na ovom mestu sa namerom pominjem bolesti kod kojih i ja odmah ( bez osmeha na licu) saopštavam pacijentu da je infekcija izuzetno opasna i ozbiljna!  Znači treba upamtiti ove smrtno ozbiljne dijagnoze kod kojih morate biti svesni i od strane lekara precizno informisani da je “ vrag totalno odneo šalu“ a to su da ponovim, sledeća oboljenja: tuboovarijalni absces, pelveoperitonitis, peritonitis, difuzni peritonitis, sepsa, DIK, HELP, eklampsija, trombo-embolijske komplikacije.

Terapija vaginalnih infekcija

 

Lečenje se sprovodi na osnovu uzetih briseva (vaginalnog i cervikalnog) i na osnovu dobijenih rezultata i antibiograma lekar određuje terapiju. U okviru terapije ne treba zaboraviti ni ulogu nadoknade saprofitne vaginalne flore.

Ponekad terapija može trajati jako dugo. Pacijentkinje sa narušenim imunitetom, poremećenim PH vagine ili atrofijom vaginalne sluzokože mogu patiti i po godinu ( i duže) dana od jako upornih recidivantnih infekcija vagine. Često nije dovoljan samo jedan lek, pa je kombinacija dva ili više antibiotika u dužim vremenskim intervalima neophodna.

Sve žene sa vulvovaginalnom gljivičnom infekcijom moraju da se leče bez obzira na jačinu simptoma. Lečenje sprovodi ginekolog koji vrstu, način i režim terapije određuje individualno. Redovni ginekološki pregledi su najbolje rešenje kod žena koje imaju problem sa čestim vaginalnim infekcijama.

Terapija se sprovodi antimikoticima – vaginaletama kojih ima nekoliko vrsta, najčešće u trajanju od 3 do 7 ili više dana. Lokalna terapija može da podrazumeva i antimikotičke masti za kožu i sluzokožu vulve. Ukoliko ginekolog proceni, može dati i oralni, sistemski antimikotik u jednokratnoj dozi.

U najnovije vreme postoje razne vrste veoma specifičnih bioloških terapija ginekoloških infekcija sa imunizacijom protiv istih. Pravljenjem vakcine.

 

vaginalne infekcije

Prevencija

 

Dobre higijenske navike, zdrav i uredan život, kao i oprez pri izboru partnera čuvaju urogenitalni trakt i sprečavaju razvoj infekcija,

  • izbegavajte da nosite uzak donji veš, sintetiku, uske pantalone, hulahopke ili helanke,
  • izbegavajte korišćenje intimnih dezodoransa ili dezodorisanih tampona/uložaka,
  • nemojte da sedite u mokroj odeći, naročito u kupaćem kostimu,
  • jedite dobro izbalansiranu ishranu, sa manje čećera,
  • oblačite udobnu odeću od prirodnih vlakana,
  • izbegavajte sedenje u kadama ili česte tople kupke,
  • izbegavajte vaginalno ispiranje

 

Tokom leta je učestalost pojave ginekoloških infekcija mnogo veća zbog, toplog vremena, vlažnih kupaćih kostima i peškira, i češćih promena seksualnih partnera.

Za razliku od vaginalnih infekcija koje imaju različite uzročnike, bakterija Ešerihija koli odgovorna je za 70 odsto svih urinarnih infekcija. Do urinarnih infekcija dolazi usled prodora bakterija kroz uretru do bešike. Infekcije urinarnih organa prate peckanje i nelagodnost pri mokrenju, čest nagon za mokrenjem, bol u donjem delu stomaka i mutna mokraća neprijatnog mirisa.

Zbog anatomske blizine vaginalne su često udružene sa urinarnim infekcijama te se tada nazivaju -Urogenitalne infekcije. Urinarne infekcije često dovode do poremećaja mokrenja po tipu „privremene“ stres inkontinencije. Zbog toga se definitivna dijagnoza stres inkontinencije postavlja tek po uzetoj urinokulturi koja mora biti sterilna ili posle izlečene infekcije urinarnih puteva. Zna se da lečenje urinarnih bakterija u menopauzi često zahteva primenu više različitih vrsta antibiotika primenjivanih u dugačkim vremenskim intervalima.

Upale bešike najčešće pogađaju devojke i žene posle menopauze, a u njihovom lečenju, osim antibiotika koje treba da prepiše samo lekar nakon urađenog antibiograma, pomaže i uvin čaj ili čajevi  napravljeni od peršuna, belog sleza, ekstrakata lista breze, java čaja, zlatnice i etarskog ulja morača.

On blagotvorno deluje na sluzokožu urinarnog trakta, pospešuje izlučivanje tečnosti iz organizma i deluje protivupalno. D-manoza i seme bundeve dokazano štiti urinarne organe od bakterijske infekcije oblaganjem i pokrivanjem ćelija sluzokože urinarnog trakta.

 

Bakterijska vaginoza

 

Bakterijska vaginoza nastaje usled porasta broja bakterija koje su inače u manjem broju prisutne kao normalan deo bakterijske flore, uz istovremeno smanjenje protektivnih bakterija Lactobacillus, koje stvaraju mlečnu kiselinu neophodnu za održavanje optimalne pH vrednosti vagine i zaštitu od infekcija. Bakterije koje štite vaginalnu sluzokožu se nazivaju -saprofitna vaginalna flora.

Uzrok poremećaja vaginalne flore nije tačno poznat. Međutim, postoje neki faktori koji mogu povećati rizik od nastanka bakterijske vaginoze. Bakterijska vaginoza se razvija kada je narušena prirodna ravnoteža u vagini. Normalno, zdravi laktobacili su dominantne bakterije u vagini, ali ako se razvije bakterijska vaginoza, druge neželjene bakterije počinju da prerastaju laktobacile a prisutna je i predominacija anaerobnih bakterija (Gardnerella vaginalis).

 

Simptomi

Simptomi bakterijske vaginoze mogu uključivati:

  • Obilan retki beli sekret,
  • Vaginalno peckanje (intenzivira se tokom mokrenja),
  • Vaginalni svrab,
  • Intenzivan neprijatan miris (na pokvarenu ribu).

Ako imate nezaštićen seks, vaginalna kiselost pH privremeno povećava zbog sperme koja je alkalna. Ovo nije nužno štetno za vaginu, ali porast vaginalnog pH može da poveća šanse zarazvoj bakterijske vaginoze.

Dijagnoza

 

Dijagnoza se postavlja kliničkim i mikrobiološkim pregledom vaginalnog sekreta. Kliničkom slikom se vide znaci upale kao što su crvenilo ili otok sluzokože i obilan bistar sekret neprijatnog mirisa na pokvarenu ribu. Karakterističan miris se često pojačava nakon intimnih odnosa i posle menstraucije. Mikroskopskim pregledom preparata vaginalnog brisa uočava se masa gram labilnih bacila i kararkerističnih clue ćelija (epitelne ćelije prekrivene masom bakterija), nedostatak laktobacila, a leukociti nisu prisutni.

Vrednost ph je povišena (ph>4.5), a aminski test je pozitivan (na predmetnom staklu se napravi razmaz vaginalnog sekreta, dodaju se 1-2 kapi 10% KOH, pri čemu se razvija karakterističan neugodan miris).

Terapija

 

Bakterijske infekcije se leče primenom antibiotske terapije, po preporuci ginekologa. Antibiotici mogu da budu efikasni, ali oni imaju svoje nedostatke i nose rizik za razvoj rezistencije, zato je i važno da preporuka antibiotske terapije bude od strane ginekologa.

 

Značaj probiotika

 

Upotreba probiotika, živih mikroorganizama koji su, kada se unose u adekvatnim količinama, korisni po zdravlje, predstavlja najnoviji pristup lečenju bakterijske vaginoze i održavanju ravnoteže normalne vaginalne flore. Njihova primena pomaže razvoju pozitivne bakterije laktobacila i sprečava mogući razvoj vaginalne infekcije.

– Laktobacili prave zaštitnu barijeru od razvoja vaginalne infekcije i oslobađaju mlečnu kiselinu koja reguliše vaginalnu kiselost i zato ih treba koristiti i preventivno. Ovo se posebno preporučuje u letnjem periodu, pre odlaska na bazen, u solarijum ili saunu i dodatno treba nositi veš od prirodnih materijala, koristiti medicinske, neutralne kupke čija je pH vrednost ista kao i pH vagine i običnu vatu umesto parfimisanih uložaka.

Uz antibiotik uvek i probiotik

 

Upotreba vaginalnih probiotika predstavlja najnoviji pristup u lečenju bakterijske vaginoze i održavanju ravnoteže normalne vaginalne flore. Kod primene vaginalnih probiotika najvažnije je misliti na njihov kvalitet i optimalni sastav.

Vaginalete koje u svom sastavu imaju laktobacile, mlečnu kiselinu i izoflavone soje prave zaštitnu barijeru od razvoja infekcije, oslobađaju mlečnu kiselinu koja reguliše kiselost kao najvažniji odbrambeni mehanizam i potenciraju vlažnost vaginalne sluzokože. Ne koristiti terapiju ni pomoćne lekovite preparate bez prethodnog pregleda ili konultacije ginekologa.

Uporne i recidivantne upale se često u praksi leče istovremenom primenom više antibiotika, vaginalnih antiseptika, pomoćnih lekovitih supstanci i fitoterapijom.

Antibiotici mogu biti efikasni posebno ako se kombinuju, ali oni imaju svoje nedostatke i nose rizik za razvoj rezistencije. Zbog toga je važno da preporuka za antibiotsku terapiju bude racionalna, dobro dozirana i pre svega data od strane nadležnog ginekologa.

 

Zaključak:

 

Oprezan odabir NE-velikog broja seksualnih partnera, polni odnosi sa barijernom mehaničkom zaštitom (kondom), lična higijena, uredni vaginalni i cervikalni brisevi (na 4 meseca) i vaš ginekolog –predstavljaju najbitnije faktore u sprečavanju nastanka svih infekcija i upala ginekoloških organa.

 

Kontrolni pregled kod dr Radovića zakažite još danas, klikom na dugme KONTAKT.

 

Autor teksta: dr Miloš Radović,

Ginekolog kosultant ordinacije Raović

Dnevna bolnica, GAK Višegradska, UKCS

 



Call Now Button