VAGINALNE INFEKCIJE: Simptomi, dijagnoza i lečenje!
2670
post-template-default,single,single-post,postid-2670,single-format-standard,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,qode-theme-ver-13.8,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,wpb-js-composer js-comp-ver-5.4.7,vc_responsive

Vaginalne infekcije

Vaginalne infekcije

VAGINALNE INFEKCIJE (Colpitis)

U najčešće razloge za posete ginekologu spadaju vaginalne infekcije i vaginoze. Uzročnici mogu biti bakterije, gljivice, virusi i protozoe. Simptomi su različiti u zavisnosti od uzročnika ali se najčešće manifestuju iritacijom, svrabom i pojačanom vaginalnom sekrecijom.

Učestalost infekcija nešto je veća u letnjem periodu a razlog tome je izloženost hladnoj i često i bakteriološki neispravnoj vodi, vlažni kupaći kostimi u periodu odmora kao i veći broj seksualnih partnera.

Normalan vaginalni sekret sadrži oko 100 mikroorganizama i kiseo je, što mu daje zaštitnu ulogu. Međutim, kad dođe do poremećaja vaginalne flore, infekcije postaju neizbežne. Svako narušavanje ravnoteže flore pretvara sekret u alkalnu sredinu, što pogoduje razvoju štetnih mikroorganizama.

Normalna vaginalna flora osetljiva je na prehladu, nekritičko uzimanje antibiotika, stres, promenu partnera, neadekvatnu intimnu higijenu. Sve to dovodi do namnožavanja mikroorganizama i nastanka infekcije

KANDIDA

Najčešći uzročnik vaginalne kandidijaze je gljivica Candida albicans, dok u oko 10% slučajeva uzročnici mogu biti drugi tipovi gljivica. Najupečatljiviji simptom je svrab u predelu spoljnih genitalija i vagine. Međutim, simptomatologija često ne mora biti tipična, s obzirom da kandida predstavlja saprofitni mikroorganizam, normalni je stanovnik vagine u malom broju.

Simptomi vaginalnih infekcija

Vaginalna gljivična infekcija može izazvati tegobe kao što su:

  • Svrab,
  • Vaginalno peckanje (pojačava se tokom mokrenja i seksualnog odnosa),
  • Gust beo sekret,
  • Vaginalna iritacija,
  • Crvenilo vagine i otok spoljašnje intimne regije.

Dijagnoza infekcija

Uzimanje grupe sekreta, vaginalni bris, cervikalni bris, test na vaginoze, ciljane bakteriološke pretrage na ureaplazmu, mikoplazmu i hlamidiju.

Dijagnozu uspostavlja ginekolog nakon uzete anamneze i pregleda sluzokože. Uzima se bris za mikroskopski pregled (na taj način se određuje grupa sekreta). Ukoliko se radi o kandidi, vaginalni sekret će biti VI grupa čistoće. Ređe se uzima bris za zasejavanje na podlozi na kojoj će nakon nekoliko dana izrasti kolonije candide albikans ili retko neke druge vrste kandide.

Dijagnoza se uspostavlja uzimanjem vaginalnog brisa, kao i redovnim pregledima kod ginekologa. Zbog česte udruženosti sa urinarnom infekcijom u toku ispitivanja infekcija vagine je potrebno uraditi i urinokulturu. I to posebno kada su u anamnezi kod pacijentkinje prisutne česte urinarne infekcije, izmenjeni Papa nalazi, neuspeli pokušaji ostajanja u drugom stanju, habitualni spontani pobačaji i poremećen vaginalni pH (vaginoza).

Iako nam simptomi mogu ukazivati da se radi o kanidijadizi, neretko se samo na osnovu simptoma postavi pogrešna dijagnoza jer i drugi uzročnici mogu izazvati indentične simptome vulvovaginitisa, a sama kandidijaza može razviti i atipičnu kliničku sliku. Vaginalni sekret je proziran ili beli, bez neprijatnog mirisa. Postoji šest grupa vaginalne čistoce.

Druga (II) grupa vaginalnog sekreta predstavlja normalan nalaz dok: treća (III) tj. nespecifična bakterijska infekcija, četvrta (IV) – „kapavac“ tj. gonoreja, peta (V) – parazitarna infekcija tj.- Trichomonas vaginalis, šesta (VI) – gljivična infekcija Candidom albicans, zahtevaju lečenje.

I i II grupa: Vaginalni sekret je providan ili beličast, bez mirisa. Prva i druga grupa vaginalnog sekreta predstavljaju normalnu floru i ne zahtevaju lečenje.

III grupa: Boja vaginalnog sekreta je beličasta ili bledo žuta. Obilna bakterijska flora, mnoštvo leukocita, nema Lactobacila. Najčešće je potrebno lečenje.

IV grupa: Vaginalni sekret je obilan, žut i mutan. Četvrtu grupu vaginalnog sekretaizaziva bakterija gonokok – gonoreja.Lečenje oba partnera je neophodno.

V grupa: Vaginalni sekret je žutozelene boje, penušav i neprijatnog, karakterističnog mirisa (pokvarene ribe). Izaziva ga bakterija trichomonas vaginalis. Lečenje oba partnera je neophodno.

VI grupa: Vaginalni sekret je beo, sirast, bez mirisa, nešto gušće konzistencije. Izaziva je najčešće gljivica kandida (Candida) i potrebno je lečenje. Terapija se sprovodi antimikoticima – vaginaletama kojih ima nekoliko vrsta, najčešće u trajanju od 3 do 7 ili više dana. Lokalna terapija može da podrazumeva i antimikotičke masti za kožu i sluzokožu vulve. Ukoliko ginekolog proceni, može dati i oralni, sistemski antimikotik u jednokratnoj dozi.

Vaginalete koje u svom sastavu imaju laktobacile, mlečnu kiselinu i izoflavone soje prave zaštitnu barijeru od razvoja infekcije, oslobađaju mlečnu kiselinu koja reguliše kiselost kao najvažniji odbrambeni mehanizam i potenciraju vlažnost vaginalne sluzokože.

Terapija vaginalnih infekcija

Lečenje se sprovodi na osnovu uzetih briseva (vaginalnog i cervikalnog) i na osnovu dobijenih rezultata i antibiograma lekar određuje terapiju. U okviru terapije ne treba zaboraviti ni ulogu nadoknade saprofitne vaginalne flore.

Sve žene sa vulvovaginalnom gljivičnom infekcijom moraju da se leče bez obzira na jačinu simptoma. Lečenje sprovodi ginekolog koji vrstu, način i režim terapije određuje individualno. Redovni ginekološki pregledi su najbolje rešenje kod žena koje imaju problem sa čestim vaginalnim infekcijama

Terapija se sprovodi antimikoticima – vaginaletama kojih ima nekoliko vrsta, najčešće u trajanju od 3 do 7 ili više dana. Lokalna terapija može da podrazumeva i antimikotičke masti za kožu i sluzokožu vulve. Ukoliko ginekolog proceni, može dati i oralni, sistemski antimikotik u jednokratnoj dozi.

vaginalne infekcije

Prevencija

Dobre higijenske navike, zdrav i uredan život, kao i oprez pri izboru partnera čuvaju urogenitalni trakt i sprečavaju razvoj infekcija,

  • izbegavajte da nosite uzak donji veš, uske pantalone, hulahopke ili helanke,
  • izbegavajte korišćenje intimnih dezodoransa ili dezodorisanih tampona/uložaka,
  • nemojte da sedite u mokroj odeći, naročito u kupaćem kostimu,
  • jedite dobro izbalansiranu ishranu,
  • oblačite odeću od prirodnih vlakana,
  • izbegavajte sedenje u kadama ili česte tople kupke,
  • izbegavajte vaginalno ispiranje

Za razliku od vaginalnih infekcija koje imaju različite uzročnike, bakterija Ešerihija koli odgovorna je za 70 odsto svih urinarnih infekcija. Do urinarnih infekcija dolazi usled prodora bakterija kroz uretru do bešike. Infekcije urinarnih organa prate peckanje i nelagodnost pri mokrenju, čest nagon za mokrenjem, bol u donjem delu stomaka i mutna mokraća neprijatnog mirisa.

Zbog anatomske blizine vaginalne su često udružene sa urinarnim infekcijama te se tada nazivaju -Urogenitalne infekcije. Urinarne infekcije često dovode do poremećaja mokrenja po tipu „privremene“ stres inkontinencije. Zbog toga se definitivna dijagnoza stres inkontinencije postavlja tek po uzetoj urinokulturi koja mora biti sterilna ili posle izlečene infekcije urinarnih puteva.

Upale bešike najčešće pogađaju devojke i žene posle menopauze, a u njihovom lečenju, osim antibiotika koje sme da propiše samo lekar nakon urađenog antibiograma, pomaže i uvin čaj ili čajevi  napravljeni od peršuna, belog sleza, ekstrakata lista breze, java čaja, zlatnice i etarskog ulja morača.

On blagotvorno deluje na sluzokožu urinarnog trakta, pospešuje izlučivanje tečnosti iz organizma i deluje protivupalno. D-manoza dokazano štiti urinarne organe od bakterijske infekcije oblaganjem i pokrivanjem ćelija sluzokože urinarnog trakta.

BAKTERIJSKA VAGINOZA

Bakterijska vaginoza nastaje usled porasta broja bakterija koje su inače u manjem broju prisutne kao normalan deo bakterijske flore, uz istovremeno smanjenje protektivnih bakterija Lactobacillus, koje stvaraju mlečnu kiselinu neophodnu za održavanje optimalne pH vrednosti vagine i zaštitu od infekcija. Bakterije koje štite vaginalnu sluzokožu se nazivaju -saprofitna vaginalna flora.

Uzrok poremećaja vaginalne flore nije tačno poznat. Međutim, postoje neki faktori koji mogu povećati rizik od nastanka bakterijske vaginoze. Bakterijska vaginoza se razvija kada je narušena prirodna ravnoteža u vagini. Normalno, zdravi laktobacili su dominantne bakterije u vagini, ali ako se razvije bakterijska vaginoza, druge neželjene bakterije počinju da prerastaju laktobacile.

Simptomi

Simptomi bakterijske vaginoze mogu uključivati:

  • Obilan retki beli sekret,
  • Vaginalno peckanje (intenzivira se tokom mokrenja),
  • Vaginalni svrab,
  • Intenzivan neprijatan miris.

Ako imate nezaštićen seks, vaginalna kiselost pH privremeno povećava zbog sperme koja je alkalna. Ovo nije nužno štetno za vaginu, ali porast vaginalnog pH može da poveća šanse zarazvoj bakterijske vaginoze.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja kliničkim i mikrobiološkim pregledom vaginalnog sekreta. Kliničkom slikom se vide znaci upale kao što su crvenilo ili otok sluzokože i obilan bistar sekret. Mikroskopskim pregledom preparata vaginalnog brisa uočava se masa gram labilnih bacila i kararkerističnih clue ćelija (epitelne ćelije prekrivene masom bakterija), nedostatak laktobacila, a leukociti nisu prisutni.

Vrednost ph je povišena (ph>4.5), a aminski test je pozitivan (na predmetnom staklu se napravi razmaz vaginalnog sekreta, dodaju se 1-2 kapi 10% KOH, pri čemu se razvija karakterističan neugodan miris).

Terapija

Bakterijske infekcije se leče primenom antibiotske terapije, po preporuci ginekologa. Antibiotici mogu da budu efikasni, ali oni imaju svoje nedostatke i nose rizik za razvoj rezistencije, zato je i važno da preporuka antibiotske terapije bude od strane ginekologa.

Značaj probiotika

Upotreba probiotika, živih mikroorganizama koji su, kada se unose u adekvatnim količinama, korisni po zdravlje, predstavlja najnoviji pristup lečenju bakterijske vaginoze i održavanju ravnoteže normalne vaginalne flore. Njihova primena pomaže razvoju pozitivne bakterije laktobacila i sprečava mogući razvoj vaginalne infekcije.

– Laktobacili prave zaštitnu barijeru od razvoja vaginalne infekcije i oslobađaju mlečnu kiselinu koja reguliše vaginalnu kiselost i zato ih treba koristiti i preventivno. Ovo se posebno preporučuje u letnjem periodu, pre odlaska na bazen, u solarijum ili saunu i dodatno treba nositi veš od prirodnih materijala, koristiti medicinske, neutralne kupke čija je pH vrednost ista kao i pH vagine i običnu vatu umesto parfimisanih uložaka.

Uz antibiotik uvek i probiotik

Upotreba vaginalnih probiotika predstavlja najnoviji pristup u lečenju bakterijske vaginoze i održavanju ravnoteže normalne vaginalne flore. Kod primene vaginalnih probiotika najvažnije je misliti na njihov kvalitet i optimalni sastav.

Vaginalete koje u svom sastavu imaju laktobacile, mlečnu kiselinu i izoflavone soje prave zaštitnu barijeru od razvoja infekcije, oslobađaju mlečnu kiselinu koja reguliše kiselost kao najvažniji odbrambeni mehanizam i potenciraju vlažnost vaginalne sluzokože.

Autor teksta: dr Miloš Radović,

Ginekolog Ordinacija Raović

Dnevna bolnica, GAK Višegradska



Call Now Button