MENOPAUZA: Simptomi, dijagnoza i terapija!
1855
page-template-default,page,page-id-1855,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,qode-theme-ver-13.8,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,wpb-js-composer js-comp-ver-5.4.7,vc_responsive

Menopauza – simptomi, dijagnoza i terapija

MENOPAUZA

Menopauza je potpun prekid menstrualnog ciklusa i nastaje godinu dana nakon poslednje menstruacije, a traje do kraja života. Period postepenog odumiranja funkcija jajnika traje od pet do deset godina i obuhvata peri-menopauzu, menopauzu i postmenopauzu.

Menopauza predstavlja završetak reproduktivne sposobnosti žena, a uzrokovana je hormonskim promenama. Radi se o prirodnoj pojavi koja se javlja kod starijih žena usled iscrpljivanja funkcije jajnika. Tokom perioda menopauze dolazi do velikih promena u načinu funkcionisanja organizma žene, ali i do promena koje utiču na kvalitet života jer pored fizičkih poteškoća, javljaju se psihički problemi koji narušavaju svakodnevno funkcionisanje.

Simptomi menopauze

Osnovni znak koji ukazuje sam početak menopauze je neredovna menstruacija, koja u početku može da se javlja i češće nego obično, a zatim će pauze između dve menstruacije biti sve veće. Dodatni simptomi, koji nastaju kao posledice variranja u količini izlučenih hormona, su: pojava valunga, noćno znojenje, promene raspoloženja, nesanica, glavobolje i ubrzani otkucaji srca.

menopauzaNeće sve dame osetiti sve simptome, niti će intenzitet simptoma biti kod svake od njih isti, pa će tako najosetljivija grupa biti one žene koje su imale intenzivne simptome u predmenstrualnom sindromu (PMS) i one kod kojih se javila postporođajna depresija. Ova grupa žena je zapravo najosetljivija na promene u hormoskom statusu.

Epidemiološki podaci kažu da čak 75-85% žena oseća simptome koji im manje ili više utiču na kvalitet života i radnu sposobnost. Iako bi zdravstveno stanje i unapređenje zdravlja u menopauzi trebalo da bude prioritet svake žene, većina njih ne obraća dovoljno pažnje i ne reaguje adekvatno na simptome koje nikako ne bi trebalo zanemariti jer posledice istih mogu biti mnogo opasnije.

Usled smanjenja produkcije estrogena dolazi do gubitka kolagena, pa tako kod žena u menopauzi dolazi do stanjivanja kože i kose, pojave bolova u zglobovima i mišićima, ali daleko ozbiljnija posledica je pojava osteoporoze, odnosno smanjene gustine kostiju, koja povećava rizik od nastanka preloma čak i pri bezazlenim udarcima i padovima. Smanjenje količine estrogena u organizmu će dovesti i do smanjenog lučenja serotonina, hormona koji ima značajan uticaj na raspoloženje, pa se iz tog razloga tokom menopauze mogu javiti napadi panike i depresija.

Dijagnoza menopauze

Menopauza se može dokazati na osnovu potvrde pacijentkinje o izostanku menstruacije u poslednjih godinu dana ili duže. Pomoć lekara trebalo bi potražiti čim dođe do neredovne menstruacije ili ako se jave prvi simptomi klimaksa, kako bi se na vreme započela adekvatna terapija i u što većoj meri poboljšao kvalitet života.

Dijagnoza se postavlja na osnovu rezultata hormonskih i osnovnih analiza, ginekološkog i internističkog pregleda, mamografije i ultrazvuka dojke. Menopauza se najčešće javlja u razdoblju između 45. i 55. godine. Ne treba je doživljavati kao bolest, već kao proces privikavanja organizma na novonastale promene.

Terapija

Postoje mnoge ne-farmakološke mere kojima žene mogu sebi pomoći u ovom periodu. Neke od njih su: redovno vežbanje, prestanak pušenja, smanjenje unosa kofeina, šećera i alkohola, i adekvatna priprema za noćni san, koja podrazumeva smanjenje osvetljenja u prostoriji, izbegavanje gledanja u televizor ili mobilni telefon pre odlaska na spavanje itd.

Kroz brojna ispitivanja koja su sprovedena, stručnjaci su došli do zaključka da bi i adekvatna suplementacija umnogome pomogla ženama da lakše prebrode ovaj period i uspore nastanak mogućih komplikacija.

Call Now Button