MENOPAUZA: Simptomi, dijagnoza i terapija!
1855
page-template-default,page,page-id-1855,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,qode-theme-ver-13.8,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,wpb-js-composer js-comp-ver-5.4.7,vc_responsive

Menopauza – simptomi, dijagnoza i terapija

Menopauza

Menopauza (klimakterijum) predstavljaju razdoblje velikih promena u životu žene koje često može biti praćeno raznim teškoćama. Menopauza je potpun prekid menstrualnog ciklusa i nastaje godinu dana nakon poslednje menstruacije, a traje do kraja života. Period postepenog odumiranja funkcija jajnika traje od pet do deset godina i obuhvata peri-menopauzu, menopauzu i postmenopauzu.

Menopauza predstavlja završetak reproduktivne sposobnosti žena, a uzrokovana je hormonskim promenama. Radi se o prirodnoj pojavi koja se javlja kod starijih žena usled iscrpljivanja funkcije jajnika u lučenju ženskih polnih hormona.

Ovaj fenomen je uzrokovan smanjenim lučenjem hormona jajnika, estrogena i progesterona, koje se dešava kada se iscrpljuje ograničena zaliha folikula jajnika. Žene se rađaju sa određenim brojem jajnih ćelija koje se oslobađaju u svakom mesečnom ciklusu u vreme ovulacije, a menopauza nastaje kada ovih zaliha nestane.

Tokom perioda menopauze dolazi do velikih promena u načinu funkcionisanja organizma žene, ali i do promena koje utiču na kvalitet života jer pored fizičkih poteškoća, javljaju se psihički problemi koji narušavaju svakodnevno funkcionisanje.

 

Perimenopauza (premenopauza)

 

Perimenopauza se opisuje kao period pre potpunog izostanka menzesa (amenoreje) i može trajati nekoliko godina. Hormonske promene koje označavaju početak perimenopauze često počinju kada je žena u srednjim četrdesetim.

Dužina ove hormonske tranzicije je promenljiva jer su fiziologija, plodnost i hormonski status svake žene različiti. Simptomi menopauze poput naleta vrućine, anksioznosti i razdražljivosti se mogu potisnuti  hormonskim tretmanima. Perimenopauzalni period može biti praćen i nizom drugih problema kao što su: dobijanje na težini, promene raspoloženja, depresija, razdražljivost, nesanica, prevremeno starenje i rana menopauza.

 

Simptomi menopauze

Osnovni znak koji ukazuje sam početak menopauze je neredovna menstruacija, koja u početku može da se javlja i češće nego obično, a zatim će pauze između dve menstruacije biti sve veće. Dodatni simptomi, koji nastaju kao posledice variranja u količini izlučenih hormona, su: pojava valunga, noćno znojenje, promene raspoloženja, nesanica, glavobolje i ubrzani otkucaji srca.

 

menopauza

 

Neće sve dame osetiti sve simptome, niti će intenzitet simptoma biti kod svake od njih isti, pa će tako najosetljivija grupa biti one žene koje su imale intenzivne simptome u predmenstrualnom sindromu (PMS) i one kod kojih se javila postporođajna depresija. Ova grupa žena je zapravo najosetljivija na promene u hormoskom statusu.

Epidemiološki podaci kažu da čak 75-85% žena oseća simptome koji im manje ili više utiču na kvalitet života i radnu sposobnost. Iako bi zdravstveno stanje i unapređenje zdravlja u menopauzi trebalo da bude prioritet svake žene, većina njih ne obraća dovoljno pažnje i ne reaguje adekvatno na simptome koje nikako ne bi trebalo zanemariti jer posledice istih mogu biti mnogo opasnije.

Usled smanjenja produkcije estrogena dolazi do gubitka kolagena, pa tako kod žena u menopauzi dolazi do stanjivanja kože i kose, pojave bolova u zglobovima i mišićima, ali daleko ozbiljnija posledica je pojava osteoporoze, odnosno smanjene gustine kostiju, koja povećava rizik od nastanka preloma čak i pri bezazlenim udarcima i padovima. Smanjenje količine estrogena u organizmu će dovesti i do smanjenog lučenja serotonina, hormona koji ima značajan uticaj na raspoloženje, pa se iz tog razloga tokom menopauze mogu javiti napadi panike i depresija.

 

Dijagnoza menopauze

Menopauza se može dokazati na osnovu potvrde pacijentkinje o izostanku menstruacije u poslednjih godinu dana ili duže. Pomoć lekara trebalo bi potražiti čim dođe do neredovne menstruacije ili ako se jave prvi simptomi klimaksa, kako bi se na vreme započela adekvatna terapija i u što većoj meri poboljšao kvalitet života. Najvažnije je da se uz osnovni ginekološki pregled na vreme uradi kolposkopski pregled sa Papa testom,  ultrazvučni pregled male karlice ( FSH, LH i debljina endometrijuma) i UZ pregled dojke.

Dijagnoza se postavlja na osnovu rezultata hormonskih i osnovnih analiza, ginekološkog i internističkog pregleda, mamografije i ultrazvuka dojke. Menopauza se najčešće javlja u razdoblju između 45. i 55. godine. Ne treba je doživljavati kao bolest, već kao proces sazrevanja i privikavanja organizma na novonastale promene. To je samo kraj menstruacije i kraj plodnih godina ženskog života. 

Za mnoge žene, ideja o životu bez mesečnih grčeva i krvarenja, žudnje za hranom i promena raspoloženja treba predstavljati ništa drugo do olakšanje.

 

 

Menopauza i menstruacija

Budući da hormonalne promene utiču na jajnike, ciklus može trajati duže ili kraće nego obično. može izostati nekoliko meseci, biti manje ili više obilan. Anovulacioni ciklusi su češći, kao i probojna krvarenja (spotting). Ako vam menstruacije izostanu duže od tri meseca ili su prisutni simptomi poput umora ili teškog disanja, potrebno je obratiti se vašem ginekologu.

Bitno je naglasiti da bez obzira da li je obilno (odliv, hipermenoreja) ili oskudno (tačkasto, probojno. spoting) —Svako krvarenje u menopauzi je razlog da se pacijentkinja obrati svom ginekologu.

 

Menopauza – Terapija

U menopauzi možemo nastojati da podržimo sisteme i organe koji mogu da stvaraju problem padom reproduktivnih hormona i izbegnemo rizike, svakodnevnim bavljenjem fizičkom aktivnosću, dugim šetnjama, vežbama relaksacije, jogom, opuštanjem i odmaranjem. Potrebno je poboljšati san i fazu uspavljivanja.  Tu možemo dodati razne biljne preparate, ginseng, vitamine B grupe, itd. Vrlo je važno da žena posveti sebi vreme i stavi sebe u prvi plan.

 

Hormonska supstituciona terapija (HST) predstavlja nadoknadu hormona koji se sa menopauzom sve manje luče iz jajnika. HST je još uvek prva linija terapije za ublažavanje klimakteričnih simptoma, prevenciju osteoporoze, ali i kardiovaskularnih komplikacija.

 

HST se primenjuje:

  • oralno (tablete),
  • transdermalno (flasteri),
  • perkutano (gel i sprej)
  • vaginalno (u obliku vaginaleta ili krema)

 

Postoje mnoge ne-farmakološke mere kojima žene mogu sebi pomoći u ovom periodu. Neke od njih su: redovno vežbanje, prestanak pušenja, smanjenje unosa kofeina, šećera i alkohola, i adekvatna priprema za noćni san, koja podrazumeva smanjenje osvetljenja u prostoriji, izbegavanje gledanja u televizor ili mobilni telefon pre odlaska na spavanje itd.

Kroz brojna ispitivanja koja su sprovedena, stručnjaci su došli do zaključka da bi i adekvatna suplementacija udružena sa blagim povećanjem fizičkih aktivnosti ( šetnja. plivanje, joga, fitnes, pilates) umnogome pomogla ženama da lakše prebrode ovaj period i uspore nastanak mogućih komplikacija. Zbog specifične osobine masnog tkiva da u sebi produženo zadržava odredjene hormone, sve ovo prethodno navedeno se posebno odnosi na gubitak u kilaži kod pacijentkinja sa povećanom telesnom težinom!

 

Postmenopauza

Nakon što joj menstruacija prestane 12 uzastopnih meseci kaže se da je žena ušla u postmenopauzu. To znači da za to vreme nije bilo krvarenja ili mrlja. Faktički, žena je u postmenopauzi od dana kada dođe do menopauze do kraja svog života. Simptomi menopauze trebalo bi da se povuku tokom postmenopauze. Neke žene, međutim, mogu nastaviti da doživljavaju negativne sporedne efekte povezane sa hormonskom neravnotežom i tokom ove faze. Oni uključuju suvoću vagine i svrab, vaginalni iscedak, dobijanje na težini, stres inkontinenciju, infekcije mokraćnih puteva, nesanicu.

Menopauza – Savet

Estrogen ispoljava zaštitni efekat na zdravlje skeletnog i kardiovaskularnog sistema. Pošto u postmenopauzi dolazi do pada estrogena žene treba da budu svesne povišenog rizika od razvoja osteoporoze, hipertenzije i srčanih bolesti i da se na vreme jave lekaru. Naravno, i u ovoj fazi žene treba da nastave da primenjuju iste one prirodne metode kao i tokom menopauze.

 

 

Menopauza – najčešća pitanja:

 

  • U koju vrstu oboljenja spada menopauza?

Uz činjenicu da tipični simptomi klimakterijuma mogu značajno poremetiti svakodnevni život, Menopauza nije oboljenje. To je prirodna tranzicija kroz koju će proći svaka žena, baš kao i pubertet.  Ginekolozi vide menopauzu kao početak druge polovine života.

 

  • Kada počinje menopauza?

Prosečna starost za pojavu menopauze je 51 godina. Ali raspon za početak menopauze je duži nego što se očekuje – on je između 45 i 55 godina. U redjim slučajevima promene menstrualnog ciklusa i rani simptomi mogu se pojaviti i u kasnim 30-im godinama(preuranjena menopauza). Ona nastaje nezavisno od starosti u vašoj prvoj menstruaciji ili trudnoći, kao i istorije porođaja.

 

Menopauza majke tj. porodična istorija može biti dobar pokazatelj za vreme nastanka i vaše menopauze.

 

 

Zakažite vaš kontrolni pregled ili intervenciju kod dr Radovića još danas, klikom na dugme KONTAKT.

Zbog angažovanosti više ginekologa u ordinaciji potrebno je naglasiti ime lekara koga želite odabrati za vaš pregled!

 

Autori:

  • IT-SEO i medicinski tim
  • dr M. Radovićа
  • Spec. Ginekolog Konsultant Ordinacija Raović i Živaljević
  • Dnevna Bolnica, KGA UKCS

 

Beograd  21.09. 2021 god.

 

 

Podeli ovu objavu
Call Now Button