11 мај Ranice na grliću materice
Ranice grlica materice – Sve što trebate znati o njima
„Ranice grlica materice“ – Iako ga ginekolozi ne vole, često se u ženskom delu populacije moze čuti taj izraz “Imam ranicu na grliću”. Tada se postavljaju opravdana pitanja koliko je to opasno? Da li se i kako leči? Iza svake ove konstatacije se krije zapravo poprilična doza straha od karcinoma grlića.
Medjutim, prema poslednjim podacima, svaka druga žena ima neku promenu na grliću, tzv. ranicu, sto ukazuje na činjenicu da je to jedan od najčešćih ginekoloških poremećaja. Ali takodje treba pomenuti činjenicu da su redje one ranice koje iza sebe kriju malignitet.
Šta je zapravo ranica na grlcu? Osvrnimo se najpre na anatomske i histološke karakteristike grlića materice.
Grlić materice ili cerviks je dužine oko 3 cm i predstavlja donji deo materice oko koga se pripaja vagina. Spoljašnji deo grlića koji prominira u vagini je prekriven pločasto slojevitim epitelom, a unutar samog grlića je cervikalni kanal koji povezuje vaginu i materičnu šupljinu i prekriven je cilindričnim epitelom.
Mesto susreta ova dva epitela pločasto slojevitog epitela sa spoljašnjeg dela grlića i cilindričnog epitela iz cervikalnog kanala zove se skvamo-kolumna granica ili skraćeno SCJ. Ovo mesto dodira dva epitela je značajno jer upravo na njemu može doći do pojave atipičnih tj. sumnjivih promena koje pratimo odredjenim metodama (putem kolposkopije i PAPA testa).
Upravo ta pojava cilindričnog epitela iz kanala grlića meterice, na površini grlića materice daje polje Ektopije (vidi se kao crveno polje) ili tzv. ranice grlica. Ovo je normalna fiziološka pojava uslovljena cikličnim hormonskim fluktuacijama karakterističnim za reproduktivni period (“dobre” ranice grlica).
Sobzirom da je ovaj cilindričan epitel mnogo osetljiviji od pločasto slojevitog epitela koji se normalno nalazi na površini grlića, kada se nađe na površini grlića pod uticajem spoljašnjih faktora kao što su infekcije (načešće Humanim papiloma virusima), smanjene odbrambene sposobnosti organizma, hemijski faktori, traume i dr. može da se promeni i da atipične kolposkopske slike (“loše” ranice grlica).
Brojna oboljenja mogu dovesti do poremećaja u izgledu kolposkopskih slika grlića. Obična gljivična ili bakterijska infekcija, hronična upala, poremećaj Ph vagine, prisustvo HPV infekcije ili kondiloma, kao i odredjena prekancerozna stanja. Jako je bitno precizno sagledati promene na grliću materice jer se tu medju njima može kriti i cervikalni karcinom!
Upravo zbog ovih procesa koji se stalno odvijaju na površini grlića materice, neophodni su redovni kolposkopski i PAPA pregledi da bi se eventualne atipične promene na vreme otkrile kada mogu da se reše jednostavnim intervencijama.
PAPA test je kratka, jednostavna i bezbolna metoda koja se izvodi u sklopu ginekološkog pregleda. U vaginu se ulazi spekulumom i pomoću štapića i četkice se uzima bris sa prednje i zadnje strane grlića materice i iz kanala grlića materice. Od dobijenog uzorka se pravi citološki razmaz (ćelije se razmažu po predmetnom staklu i boje specijalnim bojama) koji se gleda pod mikroskopom. Najbolji period za izvođenje testa je sredina menstrualnog ciklusa (11-20 dana nakon prvog dana poslednje menstruacije).
Osetljivost Papanikolau testa je između 75% i 80%, što znači da postoji mogućnost dobijanja lažno pozitivnih i lažno negativnih rezultata. Iz tog razloga se PAPA test ponavlja na kontrolnim pregledima i radi kao kombinovana metoda sa kolposkopijom.
Kolposkopija je pregled grlića materice i vagine pod specijalnim mikroskopom (kolposkopom). Najpre se kolposkopski pregledaju spoljašnji genitalni organi, a zatim se aplikuje spekulum da bi se kolposkopski pregledali vagina i grlić materice. Premazivanjem grlića 3% sirćetnom kiselinom, otklanja se višak sluzi, epitel grlića bubri, a promene na njemu postaju vidljivije.
Po završenom pregledu grlića sirćetnom kiselinom, grlić se premazuje Lugolovim rastvorom. Zdrave ćelije pločasto slojevitog epitela sadrže glikogen koji vezije jod pa kažemo da je epitel jod pozitivan (grlić dobija tamno braon boju), a ćelije cilindričnog i displazičnog epitela, kao i maligne ćelije, ne sadrže glikogen i jod su negativne.
Ovo premazivanje grlića jodnim rastvorom zove se Schillerova proba. Ovakav način pregleda (pod uveličanjem) omogućava da se mnogo jasnije analizira površina grlića materice i zidova vagine i uoče eventualne sumnjive promene (ranice).
Bitno je znati da put od ”opasnije ranice“ do raka grlića (prekanceroza u kancer) može biti veoma kratak i neretko u praksi nije duži od 6 meseci.
Ukoliko se otkrije “loša” ranica, u zavisnosti od kolposkopskog izgleda ranice i rezultata Papa brisa, ginekolog će Vam predložiti:
- Biopsiju grlića materice tj. uzimanje uzorka tkiva ranice na grliću materice
- Kolposkopske kontrole i Papa bris na 4-6 meseci u narednih godinu dana, najčešće uz tzv. HPV tipizaciju (bris na prisustvo i tip HPV virusa).
Biopsija se i u ovom slučaju radi ukoliko:
– se ranica ne izgubi posle godinu dana od kada je otkrivena
– ranica promeni izgled
– dobije se loš rezultat Papa brisa u toku intervalnih kontrola
– ustanovi se prisustvo HPV sa onkogenim potencijalom, tj. tipa HPV virusa koji može da izazove karcinom grlića materice (HPV 16,18,31,33,35).
Na osnovu rezultata biopsije, saznajemo da li su i u kojoj meri izmenjene ćelije u ranici, od čega zavisi i dalji postupak:
- Posle biopsije se ne radi ništa, osim kontrola u intervalima koje odredi ginekolog
- Spaljuje se ranica (laser, radio-frekventni nož)
- Ranica se široko iseca (konizacija grlića materice)
Uzimanje Papa testa
Ranice grlica materice i klasifikacija nalaza kolposkopije
-
Slike koje nisu sumnjive na malignitet
Ektopija-je najčešći nalaz u generativnom periodu žene. Klinički imponuje kao eritroplakija, jer na površini porcije postoji manje ili veće polje cilindričnog epitela. Posle stavljanja sirćetne kiseline ćelije cilindričnog epitela bubre i daju sliku maline. Promena je jod negativna.
Zona transformacije-je relativno čest nalaz u generativnom periodu žene koji takođe klinički imponuje kao eritroplakija. Kod ovog entiteta pločasto slojeviti epitel pokušava da zauzme svoje prvobitno mesto. Zona transformacije može biti a) početna, b) nestabilna (otvoreni tip) i c) stabilna (zatvoreni tip). Prerastanje pločasto slojevitog epitela može biti od periferije prema centru (centripetalna) i od centra ka periferiji (indirektna metaplazija). Tokom prerastanja pološasto slojevitog preko cilindričnog epitela mogu se zatvoriti izvodni kanali žlezda koje luče mukus (sluz), zbog čega nastaju ciste (ovulae) Nabothi. Pločasto slojeviti epitel se boji jodom, a intenzitet boje i izgled površine zavise od zrelosti epitela. Krvni sudovi su pravilno radijalno raspoređeni.
Inflamatorne (upalne) promene -cervicitisi, kod većine ne daje nikakve subjektivne tegobe, baš iz tog razloga mu se ne pridaje dovoljna pažnja, što je pogrešno zbog posledica do kojih moze da dovede. Latentno žarište infekcije, izaziva pojačanu sekreciju, dovodi do deformacije grlića, često praćen ektopijom, pojavom retencionih cisti, polipoznim izrastajima što povećava mogućnost za razvoj patoloških promena i karcinoma grlića materice. Često je hronično i često recidivira.
Nastaje najčešće (ascedentnom) infekcijom iz vagine. Vidi se jako povecanje cervikalne sluzi koja moze biti vise ili manje gnojna (zavisi od uzrocnika I stepena infekcije). Lečenje akutnog cervicitisa sprovodi se parenteralnim i lokalnim davanjem antibiotika ili sulfonamidskih preparata.
Potrebno je uzeti bris cerviksa, izolovati izazivače bolesti i odrediti njihovu osetljivost na određene antibiotike (antibiogram). Treba naglasiti da cervicitis, naročito dok je u akutnoj fazi, pa i kasnije, predstavlja stalnu opasnost za unutrašnje polne organe žene i organe male karlice na koje se može preneti infekcija. Iz akutne faze, ako se lečenje ne sprovodi kako valja, tj. ako se pre vremena prekine, nastaju recidivi i bolest može preći u subakutni ili u hronični stadijum.
Kod hroničnog cervicitisa edem grlića je znatno manji, sekrecija je takođe smanjena, sekret je tečniji, žućkasto-beličast. Bolesnica ne oseća bolove. Oko spoljašnjeg ušća grlića često se zapaža eritroplakija svetlocrvene boje.
Kao i akutni, osim strepto i stafilokoka, hronični cervicitis može biti izazvan i drugim uzročnicima, gonokokom, E. coli, Gardnerela vaginalis, Chlamydia trachomatis, Trihomonas vaginalis, Candida albicans, kao i virusima citomegalovirus, papiloma virus, herpes virus genitalis i dr. U kliničkoj praksi značaj cervicitisa je u tome što on predstavlja polaznu tačku sa koje se širi infekcija u unutrašnje polne organe žene, limfnim putem ili kanalikularno (Pelvic Inflamatory Desease-PID). Takođe, on može biti uzrok sterilitetu ili infertilitetu.
Polip – je duguljasta izraslina, dobroćudni tumor, s tankom peteljkom. Cervikalni polip je najčešći benigni izraštaj (hiperplazija) endocervikalne sluzokože. Uzrok nastanka često se povezuje sa hroničnim zapaljenjima i povišenim nivoima estrogena. Često dolazi do sekundarne infekcije površine polipa koja je u zapaljenju i ulcerisana. Pacijentkinje se obično žale na sukrvičavo prljanje .
Potrebno je uraditi mikrobiološku obradu kako bi se otkrili mikroorganizmi kojima je inficiran polip. Tada se određuje i osetljivost mikroorganizama na antibiotike (antibiogram). Lečenje je antibiotsko za sanaciju upale i hirurško za odstranjenje polipa. uvrtanjem zupčastim kleštima. Potom je obavezna frakcionirana eksplorativna kiretaža. Dobijeni materijal sa polipom šalje se na histološki.
-
Slike sumnjive na malignitet
- Leukoplakija je najčešća kolposkopska slika iz grupe sumnjive na malignitet. Zbog reflektovanja svetlosnih zraka sa porcije prekrivene orožavajućim epitelom stvara se slika bele površine (mrlje). Promena nema krvnih sudova.
Ova beličasta površina je glatka, uvek jod negativna i iznad okolnog epitela. Histološkim pregledom konstatuje se orožavanje. Njegov nastanak je sasvim jasan kod prolapsa ili kod žena sa pesarom, ali su idiopatske leukoplakije češće. Što je leukoplakija grublja, to je sumnjivija na malignitet.
Karcinom se dijagnostikuje u oko 8-10% leukoplakija. Neophodna je biopsija promene radi postavljanja histološke dijagnoze, nakon čega se pristupa lečenju. Leukoplakiju je potrebno odstraniti u celosti.
Preporučuje se metoda LOOP eksciziju radio talasima. Odstranjeno tkivo se šalje na patohistološku analizu. Intervencija je u isto vreme dijagnostička, pošto tkivo pregleda patolog, koji postavlja definitivnu dijagnozu (šta se krije ispod leukoplakije) i terapijska, pošto se promena odstrani u celosti.
Mesto na kome je radiotalasima odstranjen deo tkiva brzo zarasta, zdravim pločastim epitelom. Grlić je nakon ove intervencije maksimalno očuvan i izlečen.
- Baza leukoplakije (ili samo baza) obično se nalazi ispod leukoplakije ili na njenoj periferiji. Kolposkopski, to je neravna površina beložućkaste boje, sa nepravilnim crvenim tačkama (papile krvnih sudova). Baza leukoplakije je uvek jod negativna. Obično je ispod nivoa okolne sluznice i suspektnija je na malignitet od leukoplakije. Histološki se u njoj u 25% slučajeva nađe atipični epitel, a u 10-15% karcinom.
- Mozaik je beložućkasto zadebljanje epitela ispresecano brojnim crvenim linijama (krvnim sudovima) koje predstavljaju vezu sa vaskularnom stromom. Mozaik može biti iznad, u nivou i ispod okolne mukoze. Obično se nalazi na ivici zone transformacije, a kolposkopski imponuje kao slaninasto kupasto ili kao koritasto invertovano polje.
Što je promena grublja, to je sumnjivija na malignitet. Takođe, u promenama iznad nivoa okolne sluznice češći su atipija i karcinom.
- Aceto-white (AW) epitel- Ovu promenu čine ćelije nezrele sluzokože čija je citoplazma gušća, a jedra krupnija, zbog čega odbijaju svetlost kolposkopa i dovode do bele prebojenosti površine cerviksa. Ovaj kolposkopski nalaz je od velike znacnosti jer svi primeri CIN (prekanceroza grlića materice) imaju izvestan stepen bele prebojenosti.
Takodje, mnogo nemalignih promena na grliću daje AW epitel, kao što je HPV infekcija, nezrela metaplazija, upala (inflamacija), ali i maligniteti grlića materice. Takođe, zavisno od stepena i proširenosti AW epitela, kao i nalaza PAPA testa, odlučujemo da li ovu promenu treba biopsirati (uzeti uzorak) ili pratiti.
- Atipična zona transformacije je kolposkopska slika koja je najkasnije opisana i još uvek nije precizno definisana. Sve tipične zone transformacije koje nemaju «smireni» izgled svrstavaju se u ovu grupu. Učestalost malignog tumora može biti i do 50%.
Kolposkopski imponuje kao tipična zona transformacije sa epidermizacijom ili vaskularnom šarom koja odstupa od normale (atipična vaskularizacija). Otvorena zona transformacije sa grubim grebenima (ivicama) svrstava se takođe u ovu kategoriju.
–Nespecifična jod negativna polja identifikuju se posle Schillerove probe. Na porciji ona nisu bila suspektna posle aplikovanja rastvora sirćetne liseline, pa zahtevaju dalje kolposkopsko praćenje.
–Erosio vera predstavlja pravi defekt epitela. U osnovi ove promene može biti trauma, inflamacija, ćelijska atipija ili karcinom. Kolposkopski se konstatuje nedostatak epitela i defekt u odnosu na okolnu sliznicu. Erosio vera je uvek jod negativna. Na dnu lezije su nepravilni krvni sudovi koji krvare na dodir. Obavezna je histološka evaluacija promene.
–Nejasni kolposkopski nalazi (crvene mrlje) mogu ukazivati na krvarenje ispod epitela ili varikozitete krvnih sudova. Promena je jod negativna, zahteva histološku evaluaciju, i relativno često u njenoj osnovi postoji karcinom.
–Atipična vaskularizacija – Kada se prilikom kolposkopije uoče atipični krvni sudovi, uvek se javlja sumnja na postojanje težih promena, posebno ako imaju poseban izgled ( vadičep, zarezi, omče, ukosnice, spageti) kao i nagle promene u kalibru, pravcu i nepravilno grananje. Rezultat su dugotrajnog stalnog pritiska abnormalnog epitela (sluzokože) na papile strome. Često se nalaze u lezijama visokog stepena (CIN II i CIN III odnosno H SIL), ili kod invazivnog karcinoma grlića materice. Najčešće je kod ovih promena potrebna hitna biospija i histološka potvrda.
-
Manifestni maligni tumor grlića materice
Postoje dva osnovna tipa karcinoma:
–Planocelularni – porekla epitelnih ćelija (85-90%)
–Adenokarcinom – porekla žlezdanih ćelija (10-15%). Povezan sa HPV tipom 18, agresivniji je i ima manji procenat preživljavanja.
Karcinom grlića se širi na tri načina: direktno u okolno tkivo, hematogeno (putem krvi) i limfogeno (putem limfe), kao najčešći put širenja. Hematogene metastaze se javljaju kasno, najčešće u plućima, jetri i kostima, a ređe u bubrezima i mozgu.
Šta predstavljaju grupe Papa testa?
(Interpretacija po Papanikolau sistemu i Bethesda klasifikacija)
- PA I – predstavlja normalan nalaz, koji je negativan na intraepitelijalnu leziju ili malignitet.
Odgovara NILM rezultatu Bethesda klasifikacije. Uz normalnu kolposkopiju zahteva samo pracenje, uz laksu kolposkopsku atipiju ponoviti pregled za 6 meseci.
- PA II ukazuje da je test negativan na postojanje intraepitelijalnih lezija ili maligniniteta, ali ukazuje na postojanje inflamacije, benignih reaktivnih ili reparativnih promena.
Odgovara NILM rezultatu Bethesda klasifikacije. Uz normalnu kolposkopiju zahteva samo pracenje, uz laksu kolposkopsku atipiju ponoviti pregled za 6 meseci.
- PA IIIa ukazuje na postojanje atipičnih ćelija neodređenog značaja.
Atipične ćelije mogu biti opisane kao:
–skvamozne (odgovara ASC-US Bethesda klasifikaciji – ide u prilog reaktivnim promenama)-
uz normalan kolsposkopski nalaz leciti infekciju, potom ponoviti citologiju i uraditi HPV test, u slucaju kolposkopske atipije lakseg stepena ponoviti pregled za 6 meseci i uraditi HPV test;
–glandularne (odgovara ASC-H, AGC Bethesda sistemu – idu u prilog displaziji)-
uz normalan kolposkopski nalaz ponoviti citologiju i kolposkopiju za 4 do 6 meseci, u slucaju AGC uraditi kiretazu cervikalnog kanala, a u slucaju kolposkopske atipije lakseg stepena uraditi biopsiju i kiretazu cervikalnog kanala.
ASC-US i ASC-H pokazuju da ćelije grlića materice izgledaju abnormalno pod mikroskopom, ali značenje ćelijskih promena je nejasno. Rezultat ASC-H ukazuje da ćelije mogu biti pod većim rizikom da postanu kancerogene nego rezultat ASC-US.
Ranice grlica materice – Kolposkopija
- PA IIIb ukazuje na
-postojanje diskarioze lakog stepena (odgovara L-SIL (CIN 1) po Bethesda sistemu): ponoviti citologiju za 4 do 6 meseci uz normalan kolposkopski nalaz, u slucaju kolposkopskog nalaza atipije lakseg stepena -ponoviti citologiju i kolposkopiju za 4 do 6 meseci i uraditi HPV test, rezultat L-SIL-a možda neće zahtevati lečenje, jer ove promene često rešava imuni sistem, posebno kod mlađih zena.
-odnosno postojanje diskarioze umerenog stepena (odgovara H-SIL (CIN 2) po Bethesda sistemu):
kiretaza cervikalnog kanala i/ili konizacija uz normalan kolposkopski nalaz, u slucaju kolposkopske atipije lakseg stepena biopsija, kiretaza cervikalnog kanala, konizacija.
- PA IV ukazuje na diskariozu teškog stepenai odgovara H-SIL (CIN 3) i AIS po Bethesda klasifikaciji,
-postupak kao kod CIN 1 i CIN 2. AIS – carcinoma in situ, maligne promene lokalizovane su samo u epitelu cerviksa, još nisu probile bazalnu membranu, a samim tim nisu prodrle ni u subepitelno tkivo. Zbog toga se ovaj stadijum bolesti naziva intiraepitelni, nulti ili karcinoma in situ. Pošto je pocetni maligni proces lokalizovan u samom epitelu cerviksa i nije prodro kroz bazalnu membranu u dublja tkiva, u ovom stadijumu nema metastatskog širenja bolesti.
- PA V ukazuje na prisustvo malignih ćelija u uzorku i po Bethesda sistemu označava postojanje invazivnog karcinoma, postupak isti kao prethodni. U ovom slucaju maligne celije su probile bazalnu membranu.
Ukoliko kolposkopski nalaz ukazuje na atipiju tezeg stepena radi se biopsija i /ili kiretaza cervikalnog kanala i konizacija, ili sumnjivu invaziju radi se biopsija odmah!
Biopsija grlića
Pod biopsijom se podrazumeva uzimanje uzorka tkiva sa površine grlića i iz kanala grlića materice, i taj uzorak se šalje patologu na analizu. Biopsija moze biti klasicna, biopsija laserom ili radiofrekventnim nozem LEEP,LETZ-najsavremeniji način intervencije. Materijal se uzima žičanom omčicom kroz koju prolazi specijalna struja. Instrument deluje isključivo lokalno – istovremeno seče tkivo i zaustavlja krvavljenje. Ako rezultat biopsije pokaže displaziju, pristupa se daljem praćenju i terapiji.
Displazije manjeg stepena najčešće vremenom nestanu, kao i jedan deo displazija većeg stepena. Kod displazija višeg stepena se radi konizacija, odnosno odstranjuje se deo grlića materice u lokalnoj ili opštoj anesteziji.
U retkim slučajevima, ako se displazije ne mogu odstraniti konizacijom, ili se utvrdi da se radi o karcinomu, odstranjuje se materica. Materica se takođe odstranjuje ako displazije višeg stepena (CIN 2 i CIN 3) traju više godina, a žena više nije u reproduktivnom dobu.
Na Videu:
Šta trebate uraditi ukoliko vam je: -vidjena promena na grliću -poremećen Papa test -potvrdjeno prisustvo HP virusa -imate kondilome
Ranice grlica materice – Kolposkopija
Ranice grlica materice – prevencija
Najbolji vid prevencije ovih prekancerogenih promena je redovna poseta ginekologu, prilikom kojih se nesumnjivo može utvrditi prisustvo ranica, čak i kada su one u početnoj fazi.
Ginekološki pregledi se moraju vršiti najmanje jednom godišnje ili na šest meseci. Vas ginekolog će na osnovu vašeg intimnog zdravlja utvrditi koliko je često potrebno dolaziti na ginekološke preglede. Ukoliko vodite računa o svom zdravlju redovnim ginekološkim kontrolama, ove promene se mogu veoma lako i uspešno sanirati, čime se sprečava da ranice prerastu u ozbiljan zdravstveni problem.
Ukoliko se prilikom SKRINING testova otkrije prisustvo premalignih ćelija, one se mogu na vrlo jednostavan i brz način ukloniti (laserom, radio-talasima ili elektrokauterizacijom) čime je otklonjen rizik od toga da premaligne ćelije prerastu u rak grlića materice.
Zahvaljujući ovoj vrsti testova za rano otkrivanje bolesti, oboljevanje od karcinoma grlića materice se smanjilo za 75%, a smrtnost od ove bolesti čak za 80%.
Vaš kontrolni pregled kod dr Radovića i intervenciju možete zakazati još danas, klikom na dugme –KONTAKT.
Zbog angažovanosti više ginekologa u ordinaciji potrebno je naglasiti ime lekara koga želite odabrati za vaš pregled!
Za još informacija o premalignim promenama grlića i kondilomima kliknite na sledeće linkove:
- –KONDILOMI I HP VIRUS.
- –KONDILOMI PITANJA I ODGOVORI.
- –KOLPOSKOPIJA I PAPA TEST.
- —LOOP KONIZACIJA, LLETZ
Autori:
- IT-SEO i medicinski tim
- Dr M. Radovic, Dr T. Đerić
Spec. Ginekolog Konsultant Ordinacija Raović i Živaljević
Načelnik Dnevne Bolnice, KGA UKCS