Sindrom Hiperaktivne Bešike – OAB
Šta Trebate Znati o Sindromu Hiperaktivne Bešike – OAB
Uvod
OAB – (Overactive Bladder Sy).
Mnoge žene se suočavaju s raznim problemima u vezi s mokrenjem, a OAB – sindrom hiperaktivne bešike je jedan od najčešćih. Bez obzira na to da li ste suočene s ovim stanjem ili samo želite da saznate više o tome, ovaj članak je namenjen vama. Razumevanje sindroma hiperaktivne bešike može vam pomoći da se nosite s njim, poboljšate svoj kvalitet života i pronađete odgovarajuće tretmane.
Šta je sindrom Hiperaktivne Bešike – Overactive Bladder Sy – OAB ?
Sindrom hiperaktivne bešike, često nazvan i sindrom preaktivne bešike ili OAB (Overactive Bladder), je medicinski termin koji se koristi da opiše stanje u kojem osoba ima osećaj čestog i hitnog nagona za mokrenjem, često praćen inkontinencijom (gubitkom kontrole nad mokrenjem). Ovo stanje može biti vrlo frustrirajuće i uticati na svakodnevni život žena.
Šta Uzrokuje OAB – Hiperaktivnu Bešiku?
Uzrok hiperaktivne bešike može varirati od osobe do osobe, ali postoje neki faktori koji se često povezuju sa ovim stanjem:
1. Promene u mišićima bešike:
Kod osoba s OAB, mišići bešike postaju preosetljivi i skloni grčevima. Ovo može uzrokovati česte kontrakcije bešike, što dovodi do osećaja hitnog nagona za mokrenjem.
2. Promene u nervnom sistemu:
Oštećenja ili promene u nervnom sistemu mogu dovesti do poremećaja signala između bešike i mozga. To može uzrokovati da bešika reaguje na manje količine urina, što izaziva često mokrenje.
3. Hormonske promene:
Kod nekih žena, hormonske promene tokom menopauze mogu uticati na stanje bešike, čineći je manje elastičnom i sklonoj problemima.
4. Infekcije i upale:
Infekcije urinarnog trakta ili upale bešike mogu izazvati privremene simptome hiperaktivne bešike.
5. Određeni lekovi i supstance:
Upotreba određenih lekova, kao i konzumacija kofeina i alkohola, može pogoršati simptome OAB-a.
Kako Prepoznati Simptome Hiperaktivne Bešike – OAB?
Simptomi sindroma hiperaktivne bešike mogu varirati od osobe do osobe, ali najčešći znaci uključuju:
1. Često mokrenje:
Osoba sa OAB-om često oseća potrebu za mokrenjem, čak i kada bešika nije puna.
2. Hitna potreba za mokrenjem:
Osećaj naglog i hitnog nagona za mokrenjem često je prisutan kod osoba s OAB-om.
3. Nokturija:
Nokturija se odnosi na često mokrenje tokom noći, što može ometati normalan san.
4. Urgentna inkontinencija:
Osoba sa OAB-om može imati poteškoće u kontroli mokrenja, što može dovesti do nekontrolisanih propuštanja urina.
5. Osećaj nelagodnosti ili bola:
Neke žene sa sindromom hiperaktivne bešike mogu osećati nelagodnost ili bol u donjem stomaku.
Kako Ovo Stanje Utiče na Kvalitet Života?
Sindrom hiperaktivne bešike može imati značajan uticaj na kvalitet života žena. Evo nekoliko načina na koje OAB može uticati na svakodnevni život:
1. Društveni život:
Osobe sa OAB-om često se povlače iz društvenih aktivnosti zbog straha od neprijatnih situacija vezanih za inkontinenciju.
2. Rad i produktivnost:
Simptomi OAB-a mogu ometati koncentraciju i produktivnost na radnom mestu.
3. Fizička aktivnost:
Mnoge žene ograničavaju svoju fizičku aktivnost kako bi izbegle potencijalno neprijatne situacije.
4. Emocionalno blagostanje:
OAB može izazvati stres, anksioznost i osećaj srama, što može negativno uticati na emocionalno blagostanje.
Kako Se Dijagnostikuje OAB – Sindrom Hiperaktivne Bešike?
Ako sumnjate da imate sindrom hiperaktivne bešike, važno je da se konsultujete sa lekarom. Dijagnoza obično uključuje sledeće korake:
1. Lekarski pregled:
Vaš lekar će vas pažljivo ispitati i postaviti vam pitanja o vašim simptomima i medicinskoj istoriji.
2. Dnevnik mokrenja:
Vaš lekar može vam preporučiti da vodite dnevnik mokrenja kako bi se bolje razumeli obrasci vaših simptoma.
3. Testovi urina:
Testiranje urina može pomoći u isključivanju drugih medicinskih problema koji mogu uzrokovati slične simptome.
4. Urodinamski testovi:
Urodinamski testovi su posebni testovi koji se koriste za praćenje funkcionisanja bešike i urinarnog trakta.
Kako Se Leči Sindrom Hiperaktivne Bešike – OAB?
Lečenje sindroma hiperaktivne bešike može uključivati različite pristupe, a odabir terapije zavisiće od ozbiljnosti simptoma i individualnih potreba. Evo nekoliko metoda lečenja koje se obično koriste:
1. Promene u načinu života:
Ove promene uključuju smanjenje konzumacije kofeina i alkohola, vežbanje mišića karličnog dna, izbegavanje pretrpavanja bešike, i vođenje dnevnika mokrenja.
2. Fizioterapija:
Vežbe za jačanje mišića karličnog dna mogu pomoći u kontroli mokrenja.
3. Medikamentozna terapija:
Vaš lekar može vam prepisati određene lekove koji će pomoći u kontroli simptoma OAB-a.
Doze ovih lekova variraju i zavise od ozbiljnosti simptoma i individualnih faktora. Važno je da pratite uputstva svog lekara i redovno se konsultujete s njim kako biste prilagodili terapiju prema vašim potrebama.
Takođe, može biti potrebno neko vreme da se utvrdi koja vrsta leka i doza najbolje odgovara vašem telu.
4. Koji se lekovi najčešće prepisuju u lečenju OAB?
Lečenje sindroma hiperaktivne bešike (OAB) medicinski uključuje upotrebu različitih lekova. Lekar će proceniti ozbiljnost vaših simptoma i uzeti u obzir vaše individualne potrebe pre nego što prepiše određeni lek i dozu. Evo nekoliko često korišćenih lekova za lečenje OAB-a:
a.) Antiholinergici: Ovi lekovi blokiraju akciju neurotransmitera acetilholina, koji je odgovoran za kontrakciju mišića bešike. To opušta mišiće bešike i smanjuje nagon za mokrenjem.
b.) Beta-3 adrenergički agonisti: Ovi lekovi deluju na receptore na mišićima bešike i pomažu u smanjenju kontrakcija bešike.
c.) Kombinovana terapija: Neki lekovi mogu sadržavati kombinaciju antiholinergika i beta-3 adrenergičkih agonista kako bi se postigao bolji efekat
d.) Važno je da u dogovoru sa vašim lekarom zajedno razmotrite najbolji plan lečenja i najbolju kombinaciju lekova za vas.
5. Terapija injekcijama:
U nekim slučajevima, injekcije u mišiće bešike mogu pomoći u smanjenju simptoma.
6. Hirurški tretmani:
Hirurški zahvati se koriste kada druge terapije ne daju željene rezultate.
Kako Se Nositi sa OAB – Sindromom Hiperaktivne Bešike?
Suočavanje sa sindromom hiperaktivne bešike može biti izazovno, ali postoje koraci koje možete preduzeti kako biste olakšali svoje svakodnevne živote:
1. Edukacija:
Saznajte više o svom stanju kako biste bolje razumeli simptome i terapije.
2. Razgovarajte sa lekarom:
Konsultujte se sa svojim lekarom kako biste zajedno razgovarali o najboljem tretmanu za vas.
3. Vežbe za mišiće karličnog dna:
Vežbanje može poboljšati kontrolu nad mokrenjem.
4. Dnevnik mokrenja:
Vodite dnevnik mokrenja kako biste pratili promene i bolje razumeli svoje simptome.
5. Podrška:
Razgovarajte sa svojim bliskim osobama o svojim izazovima kako biste dobili emocionalnu podršku.
Zaključak
Sindrom hiperaktivne bešike može biti izazovan, ali postoje brojne opcije za dijagnozu i lečenje ovog stanja. Važno je da razgovarate sa svojim lekarom kako biste zajedno razmotrili najbolje korake za vaše individualne potrebe. Takođe, imajte na umu da niste same u ovom izazovu i da postoji mnogo resursa i podrške dostupnih. Saznavši više o svom stanju i preduzimanjem odgovarajućih koraka, možete povratiti kontrolu nad svojim životom i uživati u većem komforu i samopouzdanju.
Kako nastaje intersticijalni cistits (zapaljenje mokraćne bešike nepoznatog porekla)?
Intersticijalni cistitis predstavlja sindrom koji se karakteriše čestim i otežanim mokrenjem sa bolovima u predelu male karlice i donjeg dela trbuha čija etiologija (poreklo) nije u potpunosti poznato. Dakle, u pitanju je oboljenje čiji uzrok nije u potpunosti poznat, kao ni mehanizam nastanka. U pitanju je hronično oboljenje koje se karakteriše dugim periodima bez tegoba koji se smenjuju sa pogoršanjima.
Šta je Sindrom bolne bešike?
Takođe se zove intersticijalni cistitis, što znači da su zidovi bešike iritirani. Za ovaj problem karakteristična je otečena i osetljiva bešika i često i otežano mokrenje sa bolovima u predelu male karlice i donjeg dela stomaka. Oseća se potreba za čestim odlaskom u toalet, ali se samo po malo mokri. Bol ili peckanje u donjem delu stomaka ili genitalijama mogu se poboljšati nakon mokrenja, ali se pogoršavaju kada moramo da idemo ili tokom seksa. Ne postoji lek, ali posebna ishrana, vežbanje, lekovi, operacija i fizikalna terapija mogu da pomognu.
Intersticijalni cistitis je?
To je neinfektivno zapaljenje bešike koje izaziva bol (suprapubični, karlični, abdominalni), polakizuriju i tenezmu sa inkontinencijom. Dijagnoza se postavlja uzimanjem anamneze uz isključivanje drugih uzroka. Većina pacijenata postaje bolje nakon lečenja, ali izlečenja su retka. Terapija se sastoji od promena u ishrani, treninga bešike, primene pentosana, analgetika i intravezikalnih lekova.
Etiologija?
Uzrok je nepoznat, ali dolazi u obzir gubitak zaštitnog uroepitelnog mucina sa prodiranjem K i drugih komponenti urina u zid bešike uz stimulaciju čulnih nerava i oštećenje glatkih mišića. Čini se da mastociti takođe učestvuju u procesu, ali njihova uloga je nejasna.
Klinička slika i dijagnoza
Na dijagnozu upućuju simptomi nakon isključivanja daleko češćih uzroka sličnih poremećaja (npr. uroinfekcije, karlične inflamatorne bolesti, hronični prostatitis ili prostatodinija).
Stanje je u početku bez simptoma, ali se tokom godina simptomi razvijaju i pogoršavaju srazmerno oštećenju zida bešike. Postoji pritisak i bol u karlici i suprapubičnom predelu, obično sa jako čestim nagonima za mokrenjem (do 60 puta dnevno) ili naponima (tenezmom). Simptomi se pogoršavaju punjenjem i smanjuju pražnjenjem bešike.
Kod nekih pacijenata se pogoršavaju ovulacijom, menstruacijom, sezonskim alergijama, fizičkim ili emocionalnim naporom i seksualnim odnosom. Hrana sa puno K (npr. čokolada, citrusi, paradajz, pića sa kofeinom) može dovesti do pogoršanja. Ako bešika postane ožiljna, njena rastezljivost i kapacitet se smanjuju, što dovodi do poliacidurije.
Lečenje
Stanje velikog broja pacijenata se popravlja terapijom, ali su izlečenja retka. Prestanak pušenja, bez alkohola, začinjene hrane kao i hrane bogate kalijumom. Trening bešike, heparinu slični lekovi, triciklični antidepresivi, antihistaminici, analgetici, propiranja bešike (pentosan, heparin, lidokain, NaHCO3). Ishod je nepredvidiv i kod nekih pacijenata simptomi ne nestaju ni posle hirurgije.
Za više informacija o mokrenju, posetite stranice na linkovima ispod:
Nevoljno i nekontrolisano oticanje mokrace / urina
Autori:
- IT-SEO i medicinski tim
- dr M. Radovićа