UKLANJANJE POLIPA NA GRLIĆU MATERICE: Dr Miloš Radović
2053
page-template-default,page,page-id-2053,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,qode-theme-ver-13.8,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,wpb-js-composer js-comp-ver-5.4.7,vc_responsive

Uklanjanje polipa na grliću materice

Polip grlića materice

Polip predstavlja najčešće manji dobroćudni izraštaj koji vodi poreklo od sluznice i vezivnog tkiva koja se nalazi u samom kanalu grlića materice. Najčešće je bez simptoma i njegovo postojanje se otkriva slučajno, na redovnim ginekološkim kontrolnim pregledima. Polipi se mogu razviti spontano ili usled previše lučenja hormona estrogena.

Po veličini mogu varirati izmedju nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Polipi endometrijuma materice su obično veći. Cervikalni polipi su u velikoj većini veličine zrna graška.

 

Endometrijalni i cervikalni polipi kao i submukozni miomi svojom veličinom i položajem deformišu materičnu šupljinu te mogu biti čest uzrok neplodnosti, obilnih i bolnijih krvarenja. Polip u materici je izraslina koja se češće javlja kod odredjenih hormonskih poremećaja i pričvršćena je na unutrašnji zid materice i proteže se u samu materučnu šupljinu (kavum uterusa). Često se javljaju kod starijih žena, mada se može javiti i kod mlađih žena u reproduktivnom periodu.

Po pripoju mogu biti na uskoj peteljci ili na širokoj bazi

Obzirom da polip viri iz kanala grlića materice a da je dobro prokrvljen, nekada se može nakon odnosa pojaviti krvarenje, što može izazvati strah kod pacijenata od ozbiljnog oboljenja. U redjem broju slučajeva polip može biti i malignog karaktera.  Zloćudnost polipa je veoma retka i sreće se u manje od 1% slučajeva. Zbog toga se uvek po dijagnostici obavezno ide i ka njihovom odstranjivanju.

 

Tkivo dobijeno polipektomijom, biopsijom ili eksplorativnom kiretažom se na kraju obavezno šalje i na histopatološku analizu! Po lokalizaciji polipi se mogu naći na: polnim usnama, vagini, grliću, uretri ili u unutrašnjosti materice (u kavumu).

Može se smatrati mehaničkom preprekom prolasku spermatozoida i predstavljati otežavajuću okolnost u zatrudnjivanju. Polip nastaje pojačanim nakupljanjem cilindričnih ćelija sluznice ginekoloških organa (hipertrofija i hiperplazija). Sam uzrok nastanka je nepoznat, ali se uvek predlaže odstranjivanje opisanog izraštaja (polipektomija), uz kiretažu samog kanala grlića materice.

 

  1. Da ih uzrokuje infekcija
  2. Hormonski poremećaj kada je povećan nivo estrogena (što se potvrđuje činjenicom da su najčešći u populaciji od 33-55godina). Oko 1.6% trudnica mogu imati polipe.
  3. Izmenjenost krvih sudova sluzokože materice i nabujali endometrijum.

 

Iako najčešće asimptomatski u redjim slučajevima mogu izazivati sledeće simptome:

  • Neplodnost
  • Infekciju i poremećaj u brisevima (VB i CB)
  • Pojačanu vaginalnu sekreciju (sluzav sekret, ponekada sukrivičav)
  • Krvarenje između menstruacija
  • Neregularno menstrualno krvarenje promenljive dužine
  • Krvarenje u premenopauzi i nakon menopauze
  • Tup i konstantan bol u trbuhu
  • Jake grčeve tokom menstruacije
  • Krvarenje nakon seksualnih odnosa

 

polip na grlicu materice

 

Odredjene pacijentkinje su jednostavno podložnije pojavi polipa. Kod oko 12% žena postoji genetska predispozicija ka stvaranju polipoidnih izraštaja i na grliću i na endometrijumu uterusa. Kod žena koje imaju decu, koje imaju više od 40 godina i nepravilne menstrualne cikluse su češće pojave polipa. Posebno su podložne osobe sa hormonskim disbalansom i policističnim jajnicima.

Takođe, pronađene su veze između pojave polipa i povećanog krvnog pritiska (hipertenzije), gojaznosti, pušenjem, i upotrebom lekova posle operacije raka dojke (Nolvadex, Tamoksifen).

 

Dijagnostika polipa:

Ukoliko ginekolog posumnja da imate polip u materici uradiće vam jedan od sledećih pregleda:

  • Transvaginalni ultrazvuk

Tankim uređajem ( vaginalna Ultrazvučna sonda) vaš ginekolog može videti polip jasno. Pregled je kratak, neinvazivan i apsolutno bezbolan. Radi se rutinski u okviru redovnih kontrolnih UZ pregleda pacijenata.

  • Histeroskopija

Histeroskopija se obavlja tako što lekar ubacuje tanku fleksibilnu kameru-teleskop preko vagine u matericu.  Tim putem precizno pod kontrolom oka i monitora ispituje unutrašnjost materice.

  • Biopsija endometrijuma

Ginekolog može uzeti uzorak tkiva za laboratorijsku analizu pomoću kirete, bioptičkih klješta ili histeroskopa. Polip u materici se može potvrditi i biopsijom endometrijuma. Ginekolog se opredeljuje za ovu metodu i kada želi da se uveri da pacijent nema rak materice ili grlića.

 

Lečenje polipa

Lekovi nemaju puno efekata u terapiji polipa. Lečenje je najčešće hirurško. Skidanje polipa se u ginekologiji naziva polipektomija.

Polipektomija kao intervencija ima dvostruku ulogu. Prva je dijagnostička –(analiza samog tkiva polipa), a druga je terapeutska zbog činjenice da se ceo polip sa okolnom sluznicom hirurški totalno odstranjuje iz tela pacijentkinje te se uklanjaju i problemi koje on izaziva (sterilitet, krvarenja, infekcije itd)! Polip se, zajedno sa sluznicom cervikalnog kanala iz koje je nastao, upućuje na detaljniju histološku analizu.

Rezultati HP analize se u praksi čekaju izmedju 48h-72h. Radi se o kratkotrajnoj, bezbolnoj intervenciji koja ni na koji način ne remeti vaš svakodnevni komfor i aktivnosti. Histopatološka potvrda da je polip benignog karaktera predstavlja najbitniju informaciju koju iščekuju i pacijent i ginekolog.

 

Polipi se u zavisnosti od svoje lokalizacije i veličine mogu skinuti na više različitih načina:

  1. Najčešći je ekplorativna kiretaža (kiretama ili peanom)
  2. Radiotalasima (RF) ili strujom (dijatermija)
  3. Laserski
  4. Histeroskopski
  5. Bioptičkim klještima

 

Eksplorativna kiretaža je najčešća intervencija u ginekološkoj praksi. Ovo je intervencija na cervikalnom kanalu i materičnoj šupljini. Kiretaža je istovremeno dijagnostička i terapijska. Najčešće indikacije su patološki PAPA bris, nalaz dobijen kolposkopijom, i ultrazvučno postavljena sumnja na patološke promene u kanalu ili u samoj materici.

Kod novo-otkrivenih polipa kao i kod intramuralnih mioma se predlaže da njihovo odstranjivanje prvo započne peanom i uvrtanjem peteljke (baze) a potom se intervencija završava kiretažom samo zaostalog dela peteljke. Ukoliko je peteljka polipa ili mioma deblja, mogućnost od nastanka ozbiljnijeg krvarenja je u tom slučaju i veća.

U tim slučajevima veliku ulogu imaju radiofrekventne histeroskopske metode skidanja polipa kao i skidanje laserom, strujom (dijatermija). One u isto vreme sa skidanjem samog polipa koagulišu (termodestrukcijom) i krvne sudove samih polipa te se količina krvarenja u toku intervencije i posle intervencije značajno smanjuje.

 

Ukoliko se prethodnim pregledima pokaže da je unutrašnjost materice normalna i bez patološkog nalaza i da se polip nakazi samo na/u grliću materice, tada se radi samo kiretaža cervikalnog kanala. Nema potrebe raditi frakcioniranu explorativnu kiretažu ( cervikalni kanal zajedno sa endometrijumom uterusa). Može se raditi pod kontrolom ultrazvuka ili bez.

Može se i preporučljivo je (ukoliko vaš ginekolog radi u bolje opremljenoj ordinaciji) materične polipe skinuti Histeroskopskim putem -što podrazumeva direktnu vizualizaciju polipa (mioma ili pregrade uterusa) kamerom koja se uvodi kroz cervikalni kanal u samu matericu.

Direktnom vizualizacijom promene koja se skida na monitoru histeroskopa se povećava preciznost same intervencije i smanjuje pozledjivanje okolnog tkiva materice ili grlića. Čime se obezbedjuje brži i lakši oporavak od intervencije sa manje bolova i postoperativnih komplikacija.

 

Eksplorativna kiretaža

 

Kao najsavremenija i najpreciznija metoda, histeroskopija največi značaj u ginekologiji ima kod sledećih intervencija:

  • Polipektomija
  • Skidanje mioma unutar materice ( submukoznih)
  • Biopsija endometrijuma
  • Resekcija urodjenih pregrada unutar uterusa (septumi)
  • Dijagnostici steriliteta
  • Ablacija endometrijuma (Hiperplasio endometri)
  • Rešavanje problema slepljivanja zidova materice posle prethodnih intrauterinih intervencija (Ashermanov sindrom)

 

Cilj intervencije je instrumentalno dobijanje tkiva endocerviksa ili endometrijuma koje se potom šalje na patohistološku analizu. Najčešće se obavlja zajedno sa biopsijom grlića materice, a često zajedno sa kiretažom čitave materice bilo da se preparati za analizu šalju zajedno ili odvojeno. Ređe se izolovano radi i to uglavnom kod mladih žena koje nisu rađale.

Eksploracija- instrumentalno ispitivanje kanala grlića (endocerviks) zajedno sa unutrašnošću materice (endometrijum) se naziva – Frakcionirana eksplorativna kiretaža. Ona se izvodi u kratkotrajnoj opštoj ili u lokalnoj anesteziji sa analgosedacijom.

 

Najčešća indikacija za dijagnostičku kiretažu je otkrivanje uzroka nepravilnog (iregularnog) ginekološkog krvarenja. Izvodi se u slučaju pojave krvarenja u menopauzi i iregularnog krvarenja u reproduktivnom periodu, koje se ponavlja uz patološki ultrazvučni nalaz na endometrijumu, kao i krvarenja koje se učestalo pojavljuje posle odnosa.

Neke žene imaju samo smeđe-tamnije pražnjenje nakon menstrualnog ciklusa. To se dešava jer polip može mehanički iritirati unutrašnje zidove materice što uzrokuje pojavu bola i usled čega se javljaju oskudna tamno-smedja krvarenja.

 

Terapijska kiretaža se radi zbog:

  • zaustavljanja krvarenja,
  • skidanja polipa iz kanala grlića ili iz materične šupljine
  • uklanjanja zadebljalog endometrijuma
  • patološkog papa testa
  • evakuacije sadržaja iz materične šupljine (plod, posteljica, zaostali delovi ovuluma kod nepotpunog pobačaja).
  • posle vadjenja spirale koja je preko 7god. stajala u materici

 

Kiretažom se odstranjuje sluzokoža materice ili polip, koji se, posle fiksiranja u 10% rastvoru formalina, šalju na PH pregled. Obavlja se tako što se nakon adekvatne pripreme u lokalnoj anesteziji (eventualno u analgosedaciji) cervikalni kanal dilatira, a zatim se specijalnim instrumentom određene veličine (kireta) uzima uzorak tkiva.

Intervencija traje oko 7 minuta. Jako je dobro podnose pacijenti. Jedna je od najčešće radjenih intervencija u dnevnim bolnicama i ordinacijama. Blaži bolovi ako ih uopšte ima, nestaju već 2h posle intervencije. A pacijentkinja već 1h po urađenoj intervenciji može napustiti ordinaciju uz obaveznu kontrolu krvarenja naredna tri dana, antibiotik, kao i UZ kontrolu za 7-10 dana. Nije obavezno ali je poželjno da pacijent pre intervencije ima sterilan vaginalni ili cervikalni bris.

 

Povratak kući posle intervencije?

Na intervenciju treba doći obavezno sa pratiocem (dečko, muž, majka, drugarica). Pacijent se Ne sme vraćati kući sam, javnim prevozom ili upravljati motornim vozilom!

 

Prevencija polipa na materici

 

Na žalost, polipi na materici se ne mogu sprečiti i slučajno se otkrivaju u okviru kontrola kod vašeg ginekologa. Oni zato i jesu jedno od nejčešćih ginekoloških oboljenja. Veoma su česta pojava. Jedino što možete da uradite da idete redovno na ginekološki pregled uključujući i ultrazvučni pregled vaginalnom sondom bar jednom u šest meseci kako bi sačuvali zdravlje svojih reproduktivnih organa.

 

—-Najveći broj malih ginekoloških intervencija u koje naravno spada i polipektomija se u Srbiji obavlja u velikim ginekološkim ordinacijama kao i u dnevnim bolnicama dve najveće (tercijarne) ginekološke klinike u regionu. GAK Višegradska”. Lekari u dnevnim bolnicama urade najveći broj intervencija na godišnjem nivou u nasoj zemlji.

—–KLINIČKO ISKUSTVO, GODINE PRAKSE i što veći broj uspešno odradjenih intervencija su naravno TRI NAJBITNIJE stvari u karijeri svakog lekara bilo koje specijalnosti !

—26 god. ginekološkog staža, 15 god. rada po ginekološkim ordinacijama, 14 god provdenih samo u Dnevnoj bonici KGA KCS, od kojih zadnjih 7 god. i kao načelnik iste, dr Radovića svrstavaju u red lekara sa najviše odradjenih malih ginekoloških intervencija u Srbiji.

 

Česta pitanja o skidanju polipa:

1. Koji je najbitniji faktor za bezbednost same intervencije?

-Vaša odluka o izboru lekara koji će vam uraditi intervenciju!

 

—–Uz uklanjanje polipa (klasično i histeroskopsko) i eksplorativne kiretaže u najčešće ginekološke intervencije spadaju: prekidi trudnoće, HISTEROSKOPIJE, rešavanje neurednih ili obilnih krvarenja, lečenje vaginalnih infekcija i upala, biopsije grlića, vulve ili endometrijuma, radio-talasno spaljivanje promena na grliću materice, upale i abscesi Bartolinijeve žlezde, sve metode kontracepcije kao i aplikacija i vadjenje spirala, uklanjanje kondiloma i svih ostalih promena na malim i velikim polnim usnama, incizije cisti vagine, punkcija cisti jajnika vaginalnim putem, uklanjanje mioma u materici itd.

 

Vaš kontrolni pregled i intervenciju kod dr Radovića zakažite još danas, klikom na dugme –KONTAKT.

 

 

Mr. sci. med. dr Miloš Radović,  Beograd  10.04. 2019 god.

Osnivač Srpske Uroginekološke Asocijacije,  (SUGA od 2017god.)

Načelnik Dnevne Bolnice, KGA UKCS, (od 2014god.)

Klinika za ginekologiju i akušerstvo, Univerzitetski Klinički Centar Srbije (od 1995god.)

Spec. Ginekolog Konsultant u Ordinaciji Raović (od 2014god.)

Osnivač i član Uroginekološkog Konzilijuma -KGA UKCS (od 2013god.)

 

 

Call Now Button