PMS-Predmenstrualni sindrom i bolne menstruacije

15 јун PMS-Predmenstrualni sindrom i bolne menstruacije

 

Definicija PMS-a

 

PMS predstavlja cikličnu pojavu jednog ili više simptoma iz velike grupe tegoba, koje se javljaju pred menstruaciju i ometaju normalno obavljanje radnih i životnih obaveza. Otkako je prvi put opisan u literaturi, PMS je predmet kontroverzi. Raspravljalo se o tome da li uopšte postoji kao posebna bolest i ako postoji da li se radi o psihičkom ili fizičkom oboljenju, kao i o tome da li ga i kako treba lečiti.

Smatra se da pogađa od 30% do 80% žena u reproduktivnom periodu, što zavisi i od regiona. Iako se može javiti u periodu od puberteta do menopauze, najčešće se javlja u životnoj dobi između 30 i 40 godina. Otprilike 2-3% žena pati od težeg poremećaja, koji se zove “Predmnestrualni disforični sindrom (poremećaj) ” (PMDS).

 

Karakteristike (simptomi) su različiti i njihova učestalost i intenzitet variraju od žene do žene, a zajednička karakteristika im je da se ciklično ponavljaju. Oni se mogu razlikovati od meseca do meseca, ali i u zavisnosti od perioda života. Kod nekih žena se sa godinama tegobe smanjuju. Simptomi se najčešće javljaju 5-10 dana pre menstruacije, mada kod pojedinih pacijentkinja mogu trajati i više sedmica. Tegobe najčešće prestaju po dobijanju krvarenja ili drugog i trećeg dana menstrualnog krvarenja. Opisano je više od 200 različitih simptoma, a ovde ćemo nabrojati najkarakterističnije:

 

1. depresivno ponašanje

 

2. anksioznost

 

3. afektivna nestabilnost

 

4. interpersonalni konflikti

 

5. smanjeno interesovanje za uobičajene aktivnosti

 

6. umor i gubitak energije

 

7. teškoće u koncentraciji

 

8. promene apetita

 

9. hipersomnija ili insomnija

 

10. osećaj nemogućnosti samokontrole

 

11. fizički simptomi: nepetost dojki, otoci, glavobolje, dobijanje u težini

 

Ovde treba istaći da nabrojani “psihički” simptomi odnosno oni koji spadaju u grupu “ simptoma promena raspoloženja” su sasvim normalni u ovoj fazi ciklusa, sem ako žena zbog intenziteta tih tegoba ne može normalno obavljati svakodnevne aktivnosti. Tada postoji mogućnost da je u pitanju neko ozbiljnije stanje, kao gore pomenuti PMDS, koji je okarakterisan kao mentalni poremećaj.

Iako ove tegobe mogu biti toliko izražene da remete porodičan i socijalni život, moramo naglasiti da PMS nije nikakvo psihijatrijsko oboljenje, nego jedno “hormonalno stanje” – drugim rečima: žene koje iz određenih razloga nemaju ovulaciju, nemaju ni PMS simptome.

S druge strane simptomi nekih psihijatrijskih oboljenja mogu se pogoršati u PMS-u, te se na to mora obratiti pažnja u dijagnostičkom i terapijskom smislu.

 

 

 

Uzrok PMS-a

 

Tačan uzrok PMS nije poznat. Iako postoji više pretpostavki o povezanosti sa promenama nivoa polnih hormona (prvenstveno estrogena i progesterona), prostaglandina i neurotransmitera, kao i manjku kalcijuma i magnezijuma, činjenice su sledeće:

Nisu nađene razlike u koncentraciji: estradiola, progesterona, FSH, LH, testosterona, SHBG ili sistema aldosterona tokom PMS-a i van njega.

Dinamski testovi ne otkrivaju poremećene odnose u hipotalamohipofiznoj osovini niti u njenim odnosima sa tiroidnom i nadbubrežnim žlezdama kao ni jajnicima.

Nisu nađene značajne razlike ni u koncentraciji cinka, magnezijuma, vitamina B6, vitamina A, vitamina E, niti tiamina.

 

Uzimajući sve navedeno u obzir, zaključak je da se najverovatnije radi o abnormalnom odgovoru neurotransmiterskih sistema na normalne koncentracije hormona, a da genetska predispozicija ima u tome značajnu ulogu. Drugim rečima neke žene su “osetljivije” na hormonski uticaj. Ali bez obzira na sve teorije još uvek se pouzdano ne zna zašto neke žene bolje podnose tu fazu ciklusa, a neke lošije.

 

Terapija:

 

U terapiji je važno znanje iz fiziologije i individualni pristup.

 

• uspostavljanje bolje kontrole nad sopstvenim životom– ovo podrazumeva:

 

– svakodnevnu fizičku aktivnost i trening – brzo hodanje u trajanju od 10 do 30 min. popraviće  simptome umora i depresije, koji su opet povezani sa pojačanim nagonom za konzumiranjem šećera.

• izbegavanje i smanjivanje stresa – kroz čitanje, opuštanje i neobavezne aktivnosti

 

– opuštanje tokom dana i zdrav okrepljujuć san – smanjiće stres i poboljšati većinu simptoma PMS

 

– adekvatan unos tečnosti i balansirana ishrana – dovoljno voća, povrća, namirnica bogatih vlaknima, proteinima, uz smanjenje unosa šećera, soli, kofeina i alkohola.

– u nekim slučajevima u obzir dolazi i psihološko, odnosno psihijatrijsko savetovanje – u smislu kognitivne – bihevijoralne terapije, koja vam može pomoći da razumete svoje misli i osećanja i da u skladu sa tim, promenite svoje ponašanje.

 

• Placebo (efikasnost 40-50%)

 

• drospirenon ili spironolakton kod izraženih edema – imaju diuretički efekat, odnosno stimulišu izlučivanje vode iz organizma i na taj način smanjuju otoke uzrokovane PMS-om

 

• inhibitori preuzimanja serotonina- fluokstetin– u pitanju su lekovi iz grupe “antidepresiva” i i oni se koriste kod osoba sa jako izraženim psihičkim simptomima (depreisja, anksioznost…). Obično se ova terpija uvodi od sredine menstrualnog ciklusa, a prekida se nakon dobijanja krvarenja. Neželjeni efekat je smanjen libido.

 

• GnRH analozi– pomoću ovih lekova može se potpuno “blokirati” izlučivanje polnih horomona, pa samim tim i tegobe u PMS-u. Oni su rezervisani za one pacijentkinje, koje ne reaguju na pomenutu terapiju.

 

• Međutim, njihovo negativno dejstvo je u tome što dovode do stanja privremene menopauze, kao i drugih neželjenih efekata prouzrokovanih niskim koncentracijama estrogena u organizmu (npr. osteoporoza). Ali ako je njhova primena ipak neophodna, mogu se uzimati tablete estrogena koje će umanjiti neželjene efekte GnRh-a.

 

 

 

 

Dismenoreja definicija:

 

• Dismnenoreja se može definisati kao bol u donjem delu trbuha povezan sa menstruacijom. Bol je najčešće u vidu grčeva, ali može biti i bubnjajući, stalan i tup, mada ih najveći broj žena opsiuje kao kolike.

 

• On je često praćen glavoboljom, mučninom, učestalim mokrenjem opstipacijom, dijarejom pa čak i vrtoglavicom. Bol najčešće počinje nekoliko dana pre početka menstruacije, a vrhunac dostiže 24h nakon početka krvarenja i prestaje nakon 2-3 dana.

 

• 72% žena ima dismenoreju, dok su kod oko 10% žena bolovi toliko jaki da ometaju svakodnevne aktivnosti i primoravaju ih da ostanu u postelji.

 

• Karakteristični su intenzivni bolovi ili grčevi u stomaku i u lumbalnom delu za vreme menstrualnog ciklusa (3-7) dana. U nekim slučajevima javljaju se i mučnina, dijareja, zadržavanje tečnosti i glavobolja, pa malo koja žena tih dana voli bilo koju vrstu aktivnosti.

 

Etiologija:

 

Dismenoreja može biti:

 

Primarna – ona je češća i javlja se 2-3 godine nakon menarhe, obično oko 20 godine života. Praktično je bez izuzetka tipična za ovulatorne cikluse, odnosno cikluse gde dolazi do oslobađanja jajne ćelije i mogućnosti oplođenja. Kada je u pitanju sam mehanizam nastanka, smatra se da glavnu ulogu igraju prostaglandini i drugi tzv. “ medijatori zapaljenja”, koji se stvaraju u sekretornom endometrijumu dovodeći do dugotrajnih kontrakcija materice sa posledičnom ishemijom (smanjenom prokrvljenošću) mišićnog sloja materice (miometrijuma).

Najvažniji faktor koji određuje intenzitet dismenoreje je količina prostaglandina tip F2 alfa koji se u toku ciklusa oslobodi. Moguće da su činioci koji doprinose tegobama isticanje menstrualne krvi kroz kanal grlića, kroz usko cervikalno ušće, kao i anksioznost. Ova dismenoreja najčešće počinje u adolescenciji i vremenom slabi, a nakon trudnoće i porođaja najčešće potpuno iščezne.

Sekundarna dismenoreja u osnovi ima ginekološko oboljenje i obično počinje u odraslom dobu,osim kod urođenih malformacija genitalnih organa. Najčešće uroci su endometrioza ( to je prisustvo sluznice materice van same materice- u jajovodima, jajnicima, maloj karlici itd.), polipi materice i miomi (benigni tumor mišićnog zida materice), dok su znatno ređi: ciste i tumori jajnika, zapaljenja organa male karlice, prirodne malforamacije ovih organa itd. Na sekundarnu dismenoreju možemo pomisliti u sledećim stanjima:

 

• ako bolovi traju duže od 3 dana

 

• ako nastaju nekoliko dana pre započinjanja menstruacije,

 

• ako su bolovi između menstruacija praćeni krvarenjem, ili čak bez menstrualne krvi

 

• ako su bolovi praćeni obilnim isticanjem krvi, ili pak veoma oskudnim krvarenjem u vidu mrlja

 

 

Dijagnoza

 

Lekar prvo treba da isključi postojanje sekundarne dismenoreje, odnosno jasnog organskog uzroka tegoba. U tom cilju ginekolog će uzeti anamnezu (iz koje saznaje o subjetkivnim tegobama pacijentkinje), obaviti ginekološki pregled i ultrazvučni pregled. Nekada je potrebno uraditi i određene laboratorijske analize.

Kod sumnje na endometrijalni polip, submukozni miom ili urođene malformacije u obzir dolaze i histeroskopija (pregled materične šupljine specijalnim endoskopskim instrumentom) i histerosalpingografija. Izuzetno retko potrebna je i 4D ultrazvučna ili MRI dijagnostika.

 

Terapija:

 

Lečenje pre svega zavisi od toga da li je u pitanju primarna ili sekundarna dismenoreja.

 

Sekundarna dismenoreja se leči otklanjanjem osnovnog uzroka tegoba (endometrioza, ciste, polipi, miomi se rešavaju operativnim zahvatom i hormonskom terapijom, infekcije- antibiotici)

Kod primarne dismenoreje prvenstveno se deluje na simptome.

 

• 70-80% žena dobro reaguje na inhibitore sinteze prostaglandina, koji smiruju bolove i zapaljenski proces. U tu svrhu koriste se analgetici iz grupe NSAIL (brufen, diklofen, nimulid…). Sa terapijom se počinje 24 do 48h pre početka menstruacije i nastavlja se 1 do 2 dana nakon početka krvarenja.

 

• Ako se bolovi ne mogu rešiti pomoću NSAIL-a, u terapiju se uvode oralni kontracepitivi sa niskom dozom estrogena i progesterona, a u svrhu supresije ovulacije. Vaš ginekolog Vam može preporučiti i progestagensku spiralu.

 

• Potrebno je da prodje 6 meseci terapije, sa promenom doze i vrste leka, da bi se terapija proglasila neuspeš

 

• Nefarmakološki pristup ublažavanju simptoma podrazumeva “samozbrinjavanje” blagim masažama stomaka i krsnog dela, zagrevanjem stomaka (pomoću tolpog termofora, jastučića, vrućih kupki), mirovanje, ležanje, joga, duboko disanje i opuštanje.

Redovna fizička aktivnost između ciklusa u vidu vežbi, šetnje i plivanja, takođe je važna jer dovodi do oslobađanja endorfina (tzv. “hormona sreće). Zatim upotreba raznih čajeva (kamilica, metvica, đumbir), dijeta sa malo masti i dosta ugljenih hidrata, kao i uzimanje vitamina B6, kalcijuma, magnezijuma. U nekim sulučajevima pomoć može pružiti i akupunktura, akupresura, čak i hipnoza.

 

• Kod žena koje ne reaguju na terapiju, treba razmisliti o laparoskopiji kao dijagnostičkoj metodi koja će otkriti endometriozu.

 

• U ekstremnim slučajevima, kod neizdrživog bola nepoznatog porekla, može se učiniti presakralna neurotomija i razdvajanje sakrouterinih ligamenata.

 

 

 

Autori: dr M. Radović, dr N. Erčić, dr E. Dimitrijević.

 

Kontrolni pregled kod dr Radovića možete zakazati klikom na dugme –KONTAKT.

Zbog angažovanosti više ginekologa u ordinaciji potrebno je naglasiti ime lekara koga želite odabrati za vaš pregled!

 

 

• Specijalista Ginekolog Akušer
• Stručni konsultant Ordinacije Raović
• Načelnik Dnevne Bolnice, “GAK Višegradska“ UKCS