Vaginalne infekcije, Kandida i bakterijska vaginoza

Vaginalne infekcije

    Vaginalne infekcije spadaju među najčešće razloge posete ginekologu. Uzročnici su mnogobrojni i mogu biti bakterije, gljivice, virusi i protozoe. Simptomi su različiti u zavisnosti od uzročnika ali se najčešće manifestuju iritacijom, svrabom i pojačanom vaginalnom sekrecijom.

    Najčešći izazivači vaginalnih infekcija su:

1. 1. 1.     Streptokok, enterokok, crevne i urinarne bakterije, stafilokok (III grupa)
      2.     Kandida (gljivica, VI grupa)
      3.     Chlamydia trachomatis
      4.     Mycoplasma hominis
      5.     Ureaplasma urealyticum
      6.     Trichomonas vaginalis (parazit, V grupa)
      7.     Neisseria gonorrhoeae (gonokok, gonoreja, kapavac, triper, IV grupa)
      8.     Treponema pallidum (sifilis)

Druga (II) grupa vaginalnog sekreta predstavlja normalan nalaz dok: treća (III) tj. nespecifična bakterijska infekcija, četvrta (IV) – „kapavac“ tj. gonoreja, peta (V) – parazitarna infekcija tj.- Trichomonas vaginalis, šesta (VI) – gljivična infekcija Candidom albicans, zahtevaju lečenje.

    Učestalost infekcija nešto je veća u letnjem periodu a razlog tome je izloženost hladnoj vodi (ponekad i bakteriološki neispravnoj), vlažni kupaći kostimi u periodu odmora i promena većeg broja seksualnih partnera.

Kandidijaza

Najčešći uzročnik vaginalne kandidijaze je gljivica Candida albicans, dok u oko 10% slučajeva uzročnici mogu biti drugi tipovi.

Najupečatljiviji simptom je svrab u predelu vulve i vagine. Međutim, simptomatologija često ne mora biti tipična, s obzirom da kandida predstavlja saprofitni mikroorganizam, normalni je stanovnik vagine u malom broju.

Simptomi prisustva kandide

Vaginalna gljivična infekcija može izazvati tegobe kao što su:

• Svrab,
• Vaginalno peckanje (pojačava se tokom mokrenja i seksualnog odnosa),
• Gusti, beo sekret (kao sir),
• Vaginalna iritacija,
• Crvenilo vagine i otok spoljašnje intimne regije.

Dijagnoza prisustva kandide

    Dijagnozu kandide uspostavlja ginekolog nakon uzete anamneze i pregleda sluzokože. Uzima se bris za mikroskopski pregled (na taj način se određuje grupa sekreta). Ukoliko se radi o kandidi, vaginalni sekret će biti VI grupa čistoće. Ređe se uzima bris za zasejavanje na podlozi na kojoj će nakon nekoliko dana izrasti kolonije candide albikans ili retko neke druge vrste kandide.

Iako nam simptomi mogu ukazivati da se radi o kanidijadizi, neretko se samo na osnovu simptoma postavi pogrešna dijagnoza jer i drugi uzročnici mogu izazvati indentične simptome vulvovaginitisa, a sama kandidijaza može razviti i atipičnu kliničku sliku.

Terapija i lečenje gljivičnih infekcija

    Sve žene sa vulvovaginalnom gljivičnom infekcijom moraju da se leče bez obzira na jačinu simptoma. Lečenje sprovodi ginekolog koji vrstu, način i režim terapije određuje individualno. Redovni ginekološki pregledi su najbolje rešenje kod žena koje imaju problem sa čestim vaginalnim infekcijama.

   Terapija se sprovodi antimikoticima – vaginaletama kojih ima nekoliko vrsta, najčešće u trajanju od 3 do 7 ili više dana. Lokalna terapija može da podrazumeva i antimikotičke masti za kožu i sluzokožu vulve. Ukoliko ginekolog proceni, može dati i oralni, sistemski antimikotik u jednokratnoj dozi.

Prevencija

• izbegavajte da nosite uzak donji veš, uske pantalone, hulahopke ili helanke,
• izbegavajte korišćenje intimnih dezodoransa ili dezodorisanih tampona/uložaka,
• nemojte da sedite u mokroj odeći, naročito u kupaćem kostimu,
• jedite dobro izbalansiranu ishranu,
• oblačite odeću od prirodnih vlakana,
• izbegavajte sedenje u kadama ili česte tople kupke,
• izbegavajte vaginalno ispiranje.

Bakterijska vaginoza

Bakterijska vaginoza nastaje usled porasta broja bakterija koje su inače u manjem broju prisutne kao normalan deo bakterijske flore, uz istovremeno smanjenje protektivnih bakterija Lactobacillus, koje stvaraju mlečnu kiselinu neophodnu za održavanje optimalne pH vrednosti vagine i zaštitu od infekcija.

Uzrok poremećaja vaginalne flore nije tačno poznat. Međutim, postoje neki faktori koji mogu povećati rizik od nastanka bakterijske vaginoze.

Bakterijska vaginoza se razvija kada je narušena prirodna ravnoteža u vagini. Normalno, zdravi laktobacili su dominantne bakterije u vagini, ali ako se razvije bakterijska vaginoza, druge neželjene bakterije počinju da prerastaju laktobacile.

Simptomi bakterijske vaginoze

Simptomi bakterijske vaginoze mogu uključivati:

• Obilan retki beli sekret,
• Vaginalno peckanje (intenzivira se tokom mokrenja),
• Vaginalni svrab,
• Intenzivan neprijatan miris.

Ako imate nezaštićen seks, vaginalna kiselost pH se privremeno povećava zbog sperme koja je alkalna. Ovo nije nužno štetno za vaginu, ali porast vaginalnog pH može da poveća šanse za razvoj bakterijske vaginoze.

Dijagnoza bakterijske vaginoze

Dijagnoza se postavlja kliničkim i mikrobiološkim pregledom vaginalnog sekreta. Kliničkom slikom se vide znaci upale kao što su crvenilo ili otok sluzokože i obilan bistar sekret.

Mikroskopskim pregledom preparata vaginalnog brisa uočava se masa gram labilnih bacila i kararkerističnih clue ćelija (epitelne ćelije prekrivene masom bakterija), nedostatak laktobacila, a leukociti nisu prisutni.

Vrednost ph je povišena (ph>4.5), a aminski test je pozitivan (na predmetnom staklu se napravi razmaz vaginalnog sekreta, dodaju se 1-2 kapi 10% KOH, pri čemu se razvija karakterističan neugodan miris).

Terapija i lečenje bakterijske vaginoze

Bakterijske infekcije se leče primenom antibiotske terapije, po preporuci ginekologa. Upotreba vaginalnih probiotika predstavlja odličan dodatak u lečenju bakterijske vaginoze i održavanju ravnoteže normalne vaginalne flore.

Antibiotici mogu da budu efikasni, ali oni imaju svoje nedostatke i nose rizik za razvoj rezistencije, zato je i važno da preporuka antibiotske terapije kao i probiotika  bude od strane vašeg ginekologa.

Vaš pregled kod dr. Radovića možete zakazati klikom na dugme –KONTAKT.

Zbog angažovanosti više ginekologa u ordinaciji potrebno je naglasiti ime lekara koga želite odabrati za vaš pregled!