Cistocela-rektocela. Prednja ili zadnja vaginalna plastika
5148
post-template-default,single,single-post,postid-5148,single-format-standard,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,qode-theme-ver-13.8,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,wpb-js-composer js-comp-ver-5.4.7,vc_responsive

Cistocela i Rectocela – Spadovi zidova vagine

Cistocela i Rectocela – Spadovi zidova vagine

 

Cistocela-rektocela

 

Cistocela-rektocela se hirurški rešavaju prednjom ili zadnjom vaginalnom plastikom.

Cistocela- Spad/Opušten prednji zid vagine (±bešika)

Rectocela- Spad/Opušten zadnji zid vagine (±rektum)

 

Prednja i zadnja vaginalna plastika su tradicionalni hirurški zahvati koji u ginekološkoj hirurgiji postoje već dugi niz godina i rade se u hospitalnim uslovima radi zatezanja, sužavanja ili podizanja opuštenih vaginalnih zidova.

 

Cistocela

 

Cistocela je medicinsko stanje koje se javlja kod žena i predstavlja izbočenje ili prolazak organa iz karlice kroz prednji vaginalni zid. To je faktički vaginalna kila (hernija). Ova patologija često uzrokuje značajne neprijatnosti i može značajno uticati na kvalitet života žene. Da bismo bolje razumeli ovu bolest, potrebno je istražiti njene uzroke, simptome, dijagnozu i metode lečenja.

 

Cistocela je posledica slabljenja mišića karličnog dna. Slabljenje prednjeg vaginalnog zida je često uzrokovano trudnoćom i porođajem. Tokom trudnoće i porođaja, mišići karličnog dna se mogu istegnuti i oslabiti, što može rezultirati spuštanjem mokraćne bešike u vaginu. Ovo stanje može dovesti do različitih simptoma, uključujući inkontinenciju mokraće, često mokrenje, osećaj pritiska ili nelagodnosti u vaginalnom području, bol tokom seksualnog odnosa i slično.

 

Simptomi cistocela mogu varirati u ozbiljnosti, a njihova prisutnost može ozbiljno uticati na svakodnevni život žene. Inkontinencija mokraće može dovesti do stida i smanjenja samopouzdanja, dok osećaj pritiska ili nelagodnosti u vaginalnom području može ometati obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

 

Dijagnoza cistocela obično uključuje temeljan pregled i istoriju bolesti. Lekar će pažljivo proceniti simptome i tražiti specifične znakove prolapsa organa. Ponekad se može zahtevati i dodatna dijagnostika, kao što su ultrazvuk, cistoskopija ili druge metode ispitivanja kako bi se bolje razumelo stanje.

 

Lečenje cistocela zavisi od ozbiljnosti simptoma i opšteg zdravstvenog stanja pacijentkinje. U blagim slučajevima, može se preporučiti konzervativno lečenje koje uključuje vežbe jačanja mišića karličnog dna, promenu načina života i korišćenje uređaja za podršku i lasera. Fizioterapija i vežbe po Kegelu često su deo terapije i mogu pomoći u jačanju mišića.

 

U ozbiljnijim slučajevima, kada konzervativne metode ne daju zadovoljavajuće rezultate, može se razmotriti hirurško lečenje. Postoji nekoliko različitih procedura koje se mogu koristiti za lečenje cistocela, uključujući popravku vaginalnog zida i podršku za mokraćnu bešiku. Lekar će pažljivo proceniti pacijentkinju i preporučiti odgovarajući hirurški zahvat.

 

Važno je naglasiti da se cistocela sem laserskim tretmanom može sprečiti ili njen napredak usporiti pravilnim vežbama jačanja mišića karličnog dna, posebno tokom trudnoće i nakon porođaja. Osim toga, održavanje zdravog načina života, uključujući pravilnu ishranu, održavanje zdrave telesne mase i izbegavanje pušenja, takođe može smanjiti rizik od razvoja ovog stanja.

 

U zaključku, cistocela je medicinsko stanje koje može značajno uticati na kvalitet života žene. Pravovremena dijagnoza i odgovarajuće lečenje mogu pomoći u ublažavanju simptoma i poboljšanju života pacijentkinje. Važno je konsultovati se sa stručnjakom ukoliko se sumnja na prisustvo cistocela i pravilno slediti preporuke za lečenje i prevenciju.

 

 

Karakteristike ovih vrsta operacija su:

 

  • izvode se u kratkotrajnoj opštoj anesteziji
  • traju oko 30-50min.
  • postoperativni oporavak je brz i lak ( 1 dan hospitalizacije)
  • pacijenti mogu već posle 5-8h ustati iz postelje i prošetati
  • minimalni bolovi i krvarenje postoperativno
  • zarastanje vag. zidova je tradicionalno dobro sa jako malim brojem postoperativnih komplikacija
  • dobra podnošljivost i visok stepen satisfakcije pacijenta
  • one predstavljaju polaznu osnovu za izvodjenje svih drugih složenijih vaginalnih operacija
  • u nekim ob/gyn centrima se rade u uslovima lokalne anestezije i pac. idu kuci već posle 5h.

 

 

 

Podela poremecaja statike ginekoloških organa:

 

  • 1.) Defekti Prednjeg kompartmana- Cystocela (prednji vaginalni zid)
  • 2.) Centralni (apikalni) defekti – Enterocela/ Prolaps uterusa/ Eversio vaginae
  • 3) Defekti zadnjeg kompartmana- Rectocela (zadnji vaginalni zid)

 

  • Redje zastupljeni:
  • 4.) Bočni defekti
  • 5.) Perinealne defekte- perinealni descenzus

 

Tri stepena poremećaja statike (spada) materice:

 

1.) Descensus uterusa,

2.) Subtotalni prolaps,

3.) Totalni prolaps

 

Cistocela (prolaps prednjeg zida vagine):

 

Šta je spad prednjeg vaginalnog zida?

 

  • Pravilan naziv za spad prednjeg zida vagine je “cystocele” (spad mokraćne bešike).
  • Mišići karličnog dna su grupa mišića koja se prostire preko otvora male karlice. Ovi mišići su, zajedno sa okolnim tkivom, odgovorni za držanje karličnih organa (mokraćna bešika, materica, rektum) na mestu i njihovo pravilno funkcionisanje.
  • Kada mišići karličnog dna i/ ili zidovi vagine oslabe dolazi do spada karličnih organa. Ovo se najčešće dešava zbog oštećenja tokom porođaja, ali je najizraženije posle menopause (poslednje menstruacije) kada se i kvalitet potpornih tkiva pogoršava.
  • Kada je prednji zid vagine oslabljen, mokraćna bešika koja leži na prednjem vaginalnom zidu se takodje spušta naniže u vaginu praveći izbočinu u obliku jajeta. Ova izbočina može biti velika i čak izlaziti izvan ulaza vagine naročito tokom naprezanja. Tada pravi problem u toku dužeg sedenja ili naprezanja!
  • Mehaničkim trenjem sedenjem na stolici ili o donji veš dolazi do pojave mehaničkih povreda (oderotina, nagnječenja i laceracija zidova vagine. Time se stvara povoljno tlo za pojavu bolova i vaginalnih infekcija. Kod jačih spadova koji se ne leče u dužem vremenskom periodu može doći i do pojave dekubitalnih rana na prolabiranom delu vagine. Ukoliko je mehanički nadražaj duže prisutan dekubitalne promene mogu biti veoma uporne i teške za izlečenje! One koje krvare se mogu lako inficirati i u tim slučajevima zahtevaju hitno ginekološko lečenje!!

 

Veliki spad bešike često može uzrokovati ili biti udružen sa urinarnim simptomima kao što su učestalo mokrenje, otežano mokrenje ili nevoljno oticanje urina. Takodje je uzrok pojave čestih urinarnih infekcija.

 

Zbog spuštanja bešike sa prednjim vaginalnim zidom, mokraćna cev zauzima neprirodan anatomski položaj, krivi se i umesto pravog zauzima oblik slova S, što za posledicu ima pojavu inkontinencije!  Neretko se žene žale na brojne simptome poremećaja funkcije mokrenja kao što su: neprijatan osećaj “vučenja”, osećaj nedovoljnog pražnjenja bešike, pozivi za mokrenjem kad je prazna bešika, pečenje pri mokrenju, i druge bolne senzacije.

 

 

 

Prednja plastika (cistocela):

 

  • Tupa preparacija makazama.
  • Hidrodisekcija nepotrebna
  • Kelly plikacije pubocervikalne fascije
  • Šav duvankese za dizanje bešike napušten
  • Donji deo fascije -Fiksacija za uterosakralni ligament ili pericervikalni prsten.
  • Alternative:
  • 1.) Mrezica u prednji kompartman
  • 2.) Operacija po Burch-u ili Tanagu -(abdominalni pristup)

 

Rektocela (prolaps zadnjeg zida vagine):

 

Rektocela je medicinsko stanje koje se odnosi na prolazak ili izbočenje dela debelog creva kroz zadnji vaginalni zid. Ova patologija često utiče na žene i može izazvati niz neugodnih simptoma. Da bismo bolje razumeli rektocelu, treba da istražimo uzroke, simptome, dijagnozu i metode lečenja ovog stanja.

 

Rektocela se često javlja kod žena i posledica je slabljenja mišića karličnog dna, slično kao i kod cistocela (spuštanje mokraćne bešike u vaginu). Slabljenje mišića karličnog dna može biti uzrokovano različitim faktorima, kao što su trudnoća, porođaj, starenje, hronični zatvor ili naprezanje tokom pražnjenja creva. Ovi faktori mogu dovesti do gubitka elastičnosti vaginalnog zida, što omogućava prolaz debelog creva kroz nju.

 

Simptomi rektocela mogu uključivati osećaj punoće, pritiska ili nelagodnosti u vaginalnom području. Žene sa rektocelom često opisuju osećaj da imaju „lopticu“ ili „izbočinu“ u vagini. Osim toga, mogu se javiti i simptomi poput zatvora, otežanog pražnjenja creva, povremenog gubitka gasova iz rektuma ili inkontinencije stolice.

 

Dijagnoza rektocele obično uključuje temeljan pregled ginekologa ili uroginekologa. Lekar će pažljivo proceniti simptome pacijentkinje i tražiti fizičke znakove prolapsa debelog creva. Ponekad su dodatne dijagnostičke metode potrebne kako bi se bolje razumelo stanje, kao što su ultrazvuk, MRI (magnetna rezonanca) ili defekografija, što je rendgenska procedura za praćenje prolapsa organa.

 

Lečenje rektocele zavisi od ozbiljnosti simptoma i opšteg zdravstvenog stanja pacijentkinje. U blagim slučajevima, kada simptomi nisu ozbiljni, mogu se primeniti konzervativne metode lečenja i laserski tretman. Ostale metode uključuju promenu načina života, vežbe za jačanje mišića karličnog dna i upotrebu uređaja za podršku, poput vaginalnih prstenova. Fizioterapija, vežbe po Kegelu i laser takođe mogu biti veoma korisni.

 

U ozbiljnijim slučajevima, kada konzervativne metode ne daju željene rezultate ili simptomi su teži, može se razmotriti hirurško lečenje. Postoji nekoliko različitih hirurških procedura koje se koriste za lečenje rektocela. Jedna od njih je popravka vaginalnog zida i podrška debelom crevu kako bi se ojačala vaginalna statika i sprečio dalji prolaps.

 

Važno je napomenuti da rektocela može biti povezana sa drugim oblicima prolapsa karličnih organa, kao što su cistocela (spad bešike), uretrocela (spad/hipermobilnost uretre-mokraćovoda) ili uterocela (prolapsa materice-uterusa). Stoga je važno da se pacijentkinja detaljno pregleda kako bi se utvrdilo postojanje drugih problema i odredila najbolja strategija lečenja.

 

Prevencija rektocela može se postići održavanjem zdravog načina života, uključujući pravilnu ishranu, održavanje zdrave telesne mase i izbegavanje naprezanja tokom pražnjenja creva. Vežbe za jačanje mišića karličnog dna takođe mogu pomoći u očuvanju tonusa mišića i smanjenju rizika od rektocela.

 

U zaključku, rektocela je medicinsko stanje koje može uzrokovati različite simptome i značajno uticati na kvalitet života žene. Pravilna dijagnoza i odgovarajuće lečenje su od suštinskog značaja kako bi se poboljšalo zdravlje i dobrobit pacijentkinje. Konsultacija sa stručnjakom je ključna kako bi se postavila tačna dijagnoza i odredila najbolja terapijska strategija.

 

 

 

 

Zadnja plastika – (rektocela):

 

  • Tupa preparacija makazama
  • Hidrodisekcija nepotrebna
  • Identifikacija defekata na rektovaginalnoj fasciji.
  • Plikacije rektovaginalne fascije pojedinacnim suturama
  • Podizanje mišića levatora
  • Alternative:
  • 1.) Mrezica u zadnji kompartman (napuštena).
  • 2.) Uterosakralna ili sakrospinalna kolpopeksija.
  • 3.) Moskovitz

 

 

Pristupi u ginekološkoj hirurgiji: —Vaginalni, Abdominalni i Laparoskopski

 

  1. Vaginalni pristup          –Minimalno Invazivan
  2. Laparoskopski pristup –Umereno invazivan
  3. Abdominalni pristup     –Invazivan

 

Preporuke operisanih pacijenata

Preporuke operisanih pacijenata

 

 

–U Beogradu i Srbiji se najčešće rade podizanja materice vaginalnim putem, koji je najmanje invazivan, ima najmanje postopoperativnih komplikacija i sa najbržim postoperativnim oporavkom.  (ne laparoskopskim!)

 

–Znači Laparoskopsko dizanje materice tračicom (do pre 10 godina omiljena operacija u USA) je potpuno zamenjeno A.) vaginalnom operacijom po Mančesteru ili sa B.) vaginalnom sakrospinalnom histeropeksijom ( kao kolpopexija sec. Nickols) !

 

–Abdominalni – Burch i Tanago kao i Laparoskopska sakrokolpopeksija polako odlaze u prošlost.

 

–Laparoskopsko dizanje materice fiksacijom tračice na prednji deo sakralne kosti (Laparoskopska histeropeksija) se zbog dužine trajanja i opasnih postop.  komplikacija nikada nije ni radilo na KGA UKCS već se histeropeksije rade isključivo najkomfornijim i najmanje bolnim – vaginalnim putem.

 

–Ugradnja suburetralne tračice (TOT ili TVT)  u ginekologiji služi isključivo za rešavanje problema sa urinarnom inkontinencijom.

 

–Ugradnja zadnje mrežice se i kod nas i u svetu više ne radi zbog teže rešivih postoperativnih komplikacija (erozija).

 

 

Najčešće pitanje vezano za minimalno invazivnu i bezbolnu, hiruršku korekciju spada vaginalnih zidova i materice je:

 

Šta je najbitniji faktor za vašu bezbednost ukoliko vam je potrebna vaginalna hirurška intervencija?

Vaša odluka o izboru lekara koji će vam dijagnostikovati  i pratiti potencijalno povećavanje spada vaginalnih zidova ili materice, pogoršanje simptoma inkontinencije a ukoliko je potrebno i uraditi samu operaciju!

 

 

Vaš pregled i intervenciju kod dr Radovića možete zakazati još danas, klikom na dugme –KONTAKT.

Zbog angažovanosti više ginekologa u ordinaciji potrebno je naglasiti ime lekara koga želite odabrati za vaš pregled!

 

 

 

 

Autori:

  • IT-SEO tim MSB klinike
  • i medicinski tim dr M. Radovića
  • Spec. Ginekolog Konsultant Ordinacija Raović i Živaljević (od 2014god.)
  • Vaginalna hirurgija po pozivu – Opšta Bolnica Medicinski Sistem Beograd (MSB)

 

Beograd  22.01. 2024 god.

 

 

 

Podeli ovu objavu


Pozovite sada