20 мар Upala jajnika i ostalih ginekoloških organa

Upala jajnika i zapaljenske bolesti genitalnih organa (PID, STD)

 

Upala jajnika i Zapaljenska oboljenja u maloj karlici (Pelvic  inflammatory disease-PID)  definiše se kao klinički sindrom  koji je uzrokovan uzlaznim ili ascedentnim prodorom patogenih mikroorganizma iz vagine ili grlića materice  pa sve do sluzokože materične duplje, jajovoda i okolnih organa.

Nazivaju se i kao: Sexualno prenosive bolesti – STD ( Sexualy Transmitted Deseises). Upala jajnika spada u grupu “zapaljenskih bolesti male karlice”, poznate i kao “pelvična inflamatorna bolest”.

Zapaljenski  procesi u maloj karlici manifestuju se kao akutna infekcija  navedenih organa  koja može razviti kliničku sliku ili preći u subakutnu ili hroničnu formu.

Grlić materice  predstavlja granicu izmedju donjeg (spoljašnjeg) i gornjeg (unutrašnjeg) dela organa ženskog genitalnog sistema. U isto vreme on je barijera i sprecava ushodno širenje bakterija od vagine ka jajnicima.

Pod  zapaljenskim oboljenjem gornjeg dela genitalnih organa podrazumevamo upalu  sluzokože materice (endometritis), materičnih veza, jajovoda, jajnika i karličnog peritoneuma.

Pod terminom upala jajnika se često podrazumeva zapaljenska bolest male karlice, jer upala pored jajnika gotovo uvek obuhvata i druge okolne reproduktivne organe (jajovod, grlić materice, sluzokožu materice, vezivno tkivo materice, trbušnu maramicu). Medju ginekolozima se najčešće naziva upala adnexa! Jer u praksi adnexa predstavljaju jajnik sa pridruženim jajovodom i susednim materičnim vezama.

Faktori rizika:  uzrast ili godine života,  seksualno ponašanje, ranije oboljevanje od zapaljenskih i seksualno prenosivih bolesti, primena kontraceptiva. Rizik oboljevanja se povećava sa ranim stupanjem u seksualne odnose, povećani broj polnih odnosa i seksualnih partnera, intrauterine intervecije.

 

Upala jajnika – Etiologija:

 

Najčešći izazivači:

• anaerobne bakterije (Escherichia coli, Proteus, Klebsiella, Streptococcus i dr.)
• anaerobne bakterije  (Bactoroides, Peptostreptococcus, Peptococcus i dr)
• Neisseria gonorrhoeae, Chlamidia trachomatis, Mycoplasma hominis, Ureaplasma urealyticum

Gljivice ( Candida albicans)

 

 

Patofiziologija:

Patogeni mikroorganizmi iz vagine prodiru kroz kanal grlića materice (cervicitis) u materičnu duplju  uzrukuju upalu sluznice materice (endometritis). Infekcija može zahvatiti zid materice (miometritis) i materične veze (parametritis) ili se širi na  jajovode (salpingitis). Nije ni retka pojava širenje upale kroz abdominale otvore  jajovoda kroz jajnike (oophoritis) i da zahvati peritoneum  karlice (pelveoperitonitis). Organizam pokušava da lokalizuje infekciju pri cemu se stvraju priraslice sa drugim organima kao i stvaranje gnojnih inkapsuliranih kolekcija (apscesa).

 

Simtpomi i klinička slika:

Simpomi nisu specifični, uključuju pojavu bola u donjim partijama trbuha ili u predelu jajnika ili adneksa koji se pojačavaju pri polnom odnosu ili prilikom ginekološkog pregleda. Može se javiti  povišena telesna temperatura, pojačana  vaginalna sekrecija, tahikardija, muka , povraćanje, bol ispod desnog rebarnog luka.

 

Dijagnoza:

Anameza, klinička slika, ultrazvučni pregled  i laboratoriskim analizama, uzimanjem briseva za mikrobiološka ispitivanja. Ukoliko je potrebno rade se  i druge radiološke i imidžing metode.

 

Lečenje:

Lečenje podrazumeva primenu antibiotika.

-Najčešće se primenjuju:

• 1. cefalosporini u kombinaciji sa metronidazolom
• 2. klindamicin ili aminoglikozidi
• 3. tetraciklini  i cefalosporini.

Pošteda  od posla, seksualna apstinecija, adekvatna hidratacija, primena analgetika. Hiruško lečenje je indikovano u slučaju  slabog odgovora na primenjenu antibiotsku terapiju.

 

Upala sluzokože vagine – colpitis

 

 

Dolazi do poremećaja predominacije anaerobnih bakterija u vagini na račun Lactobacillusa,  ili upalu gljivičnog porekla (najčešće kandida) ili anerobnim protozoima (Trichomonas vaginalis).

Javlja se svrab, peckanje, crvenilo, otok zidova vagine, neprijatan miris (miris pokvarene ribe), pojačana vaginalna sekrecija kod bakterijskih izazivača dok kod gljivičnih  izazivača pojava „sirastog i gromuljičastog sekreta “ bele boje, često nepijatnog mirisa.

Kod bakterije Trichomonas vaginalis javlja se obilna penušava sekrecija zelenkaste ili žućkaste boje. Dijagnoza i lečenje se sprovodi  uzimanjem vaginalnog brisa  i ordiniranjem antibiotske terapije.

 

Zapaljenje grlića materice – cervicitis

 

Prestavlja upalu sluzokože grlića materice. Epitel koji oblaże vaginu prelazi u epitel koji oblaže kanal grlića materice zove se zona transformacije i predstavlja pogodno mesto za prodor mikroorganizma. Postoje akutni i hronični cervicitis. Hronična forma upale grlića je puno češća. Dugotrano (hronično) prisustvo bakterija  predstavlja veoma čest razlog za pojavu benignih ranica na grliću materice. Dok HPV virus predstavlja najčešći uzrok za pojavu premalignih ranica na grliću!

Najčešći izazivači cervicitisa su:

• Chlamidija trachomatis – intracelularni mikroorganizam koji ima više serotipova i izaziva različite zapaljenske procese u organizmu. Na grliću materice dovodi do upale u vidu mukopurulentne sekrecije, bolova u donjim partijama trbuha, bol pri polnom odnosu nekada i krvarenje, kao i učestalo mokrenje. 5 – 10% žena ima asimptomacku infekciju  grlića materice.
• Neisseria gonorrhoeae – gram negativni diplokok koji pored upale grlića materice može da dovesti do upale mokraćne cevi, ždrela, rektuma a kod trudnica može dovesti do prevremenog pucanja plodovih ovojaka i prevremenog porođaja. Kod velikog broja žena upalala je asimptomatska, ako se simptomi jave ispoljavaju se hiperemijom, mukopuruletnim cervikanim iscedkom, kontaknim krvarenjem i otežanim mokrenjem. Infekcija ovom bakterijom često je dugotrajna i nakon sprovedene terapije.
• Mycoplasma hominis i Ureaplasma uraelyticum – najčešće izazijaju infecije mokraćnih kanala ali mogu da izazovu zapaljenje grlića materice, jajovoda sto dovodi do stvaranja priraslica i utiče na fertilnu sposobnost žene. Simptomi infekcije nisu specifični i obuhvataju bolove i napetost u donjiem delu stomaka, pojačano lučenje vaginalnog sekreta, bol pri polnom odnosu.

Dijagnoza i lečenje cervicitisa se postavlja uzimanjem brisa vagine i cervikanog kanala i mikroskopskim pregledom sekreta sa korišćenjem specijalnih podloga. Terapija se ordinira po antibiogramu u zavisnosti od uzročnika infecije.

Prevencija infekcije vrši se upotrebom kondoma ili izbegavanjem odnosa sa inficiranim partnerom.

 

Upala sluznice materice – endometritis

 

 

Endometris najčešće  postoji zajedno sa  cervicitisom i salpingitisom. Izazivaju ga mikroorganizmi koji se nalaze  na vaginalnim zidovima  i u sluzokoži  endocerviksa.

Predisponirajući faktori za nastanak endometritisa  su polipi, submukozni miomi  i karcinomi. Endometritis najčešće nastaje u toku menstrualnog krvarenja, posle porođaja, posle pobačaja, eksplorativne kiretaže, histerosalpingografije, biopsije.

 

Razlikujemo  akutnu i hroničnu upalu sluznice materice.

1. Akutna upala najčešće se javlja nakon porođaja ili pobačaja, kao posledica bakterijske infekcije.
2. Hronična upala se najčešće javlja kod žena sa intrauterinim uloškom (spiralom), kod nepotpunog pobačaja zbog zadržanih dijelova plodovih ovojaka, posteljice ili ploda, te kao posljedica infekcije sa Neisseriom gonorrhoeae i Mycobacterium tuberculosis.

 

Klinička slika akutnog endometritisa se karakteriše izraženim lokalnim bolom u donjem delu trbuha, visokom telesnom temperaturom praćenom groznicom , povećanim i razmekšanom matericom  gnojnim iscetkom iz uterusa, krvarenjem.

 

Dijagnoza i lečenje: anamneza, klinička slika, ginekološki pregled, laboratorijskih nalaza. Hospitalizacija, mirovanje, primena antibiotika, uterotonika i drenaža uterusa.

 

 

Zapaljenje  jajovoda i jajnika

 

Ako je zapaljenjem istovremeno zahvaćeni jajnik i jajovod govorimo o adneksitisu. Ako je bakterijska infekcija iz grlića materice dospela do Falopijeve tube (jajovoda) govorimo o salpingitisu.

Problemu sa upalom jajnika bi se morala posvetiti veća pažnja jer česte upale mogu da dovedu do začepljenja jajovoda što je jedan od najčešćih uzroka neplodnosti kod žena. Statistika pokazuje da od 12-15% žena postane neplodno posle samo jedne upale jajnika. I vanmaterična trudnoća je značajno češća posle ove bolesti.

Izazivači zapaljenja  su aerobne i anaerobne  bakterije koje se seksualnim putem  prenose. Salpingitis izazvan gljivicama, bacilom tuberkuloze i parazitima su retka pojava. Infecijom može biti zahvaćen samo jedan jajovod i jajnik (unilateralna infekcija) ili oba (bilateralna infekcija).

 

Faktori rizika: Upala jajnika se najčešće javlja kod žena  od 25 -40 godina. Rizik predstavljaju nezaštićeni odnosi, više sexualnih partnera, kao i prethodne male hiruške intervencije ( aplikacija spirale, dilatacija, kiretaža, histerosalpingografija).

 

Patogeneza: širenjem infekcje na jajovode  na serozi se nakupljaju fibrinske naslage što stvara uslove za nastanak priraslica. Jajovodi su zadebljani  i crveni, lumen je edematozan, iz abdominalnog ostijuma se pojavljuje gnojni sadržaj. Bol u donjem stomaku i karlici obilno menstrualno krvarenje među-menstrualno krvarenje bol ili krvarenje prilikom polnog odnosa.

 

Dijagnoza: Upala jajnika često prođe i bez nekih očiglednih simptoma. Veliki broj pacijenktinja nema dovoljno simptoma na osnovu kojih bi se postavila dijagnoza. Labaratorijske analize mogu biti od pomoći kao i cervikani i vaginalni bris.

Ukoliko se upala ne može potvrditi potrebno je uraditi laparaskopiju – minimalno invazivnu hirušku proceduru, prilikom koje se u malu karlicu uvodi sonda kroz rez na stomaku i vizuelnim putem se utvrđuje prisutvo promene na tkivima. Za pregled unutar materice se koristi histeroskopija.

 

Upala jajovoda-Salpingitis je odgovoran za nastanak neplodnosti. Do opstrukcije jajovoda i steriliteta dolazi posle jedne infekcije u 15%, posle dve infekcije u 40%, a posle tri infekcije u približno 70% pacijentkinja.

 

Upala jajnika – Simptomi:

 

Većina žena oseti umerene simptome, koji podrazumevaju jedan ili više sledećih:

• bol u predelu karlice ili donjeg stomaka
• neprijatan osećaj ili bol tokom seksa koji se oseća duboko u karličnoj regiji
• bol prilikom uriniranja
• krvarenje zimeđu dve menstruacije ili nakon seksualnog odnosa
• obilna menstruacija
• bolna menstruacija
• neuobilajena vaginalna sekrecija, posebno ako je žućkasta ili zelnkasta

 

U ređim slučajevima može se osetiti još i:

• veoma jak bol u stomaku
• visoka temperatura
• osećaj bolesti
• mučnina i povraćanje

 

Ukoliko primetite neki od ovih simptoma, što pre zakažite pregled kod ginekologa. Veoma je važno otpočeti terapiju brzo i efikasno. Tokom ginekološkog pregleda, doktor proverava da li se javlja bol u predelu abdomena i jajnika. Ovo je ključna provera postojanja upale.

Veoma je važno proveriti vaginalni i cervikalni bris na postojanje upalnih agenasa. Ipak, negativni rezultati ne isključuju postojanje upale.

Nadalje, moguće je da će biti potrebno uraditi i laboratorijsku analizu urina kako bi se proverilo postojanje infekcije u urinarnom traktu i bubrezima. Doktor dodatno može proveriti i prisustvo polno prenosivih bolesti, kao što su sifilis ili HIV.

 

Da li se upala jajnika vidi na ultrazvuku?

 

Na ultrazvuku ginekolog može videti da li su se pojavile neke komplikacije upale, ali ne i samu upalu.  Ultrazvučni pregled se primenjuje kako bi doktor mogao da dobije uvid u celu karličnu regiju i proveri da li su jajovodi ili jajnici uvećani i da li ima priraslica. U slučaju potrebe dodaju se NMR ili CT pregledi.

U ranoj fazi bolesti, na ultrazvuku je moguće da se ne vide nikakve promene. Ponekad je neophodno uraditi i laparoskopiju kako bi se potvrdila dijagnoza postojanja priraslica kao posledica ove bolesti.

Lečenja upale  zavisi od uzročnika. Ukoliko je uzrok upale infekcija izazvana hlamidijom ili gonorejom, prepisuju se antibiotici. Često se dešava da su izazivači infekcije udruženi, tj. da je infekcija nastala usled ne samo jedne već nekoliko vrsta bakterija (streptokoke, ešerihije, stafilokoke itd.). U tom slučaju u terapiju se može uključiti i nekoliko različitih antibiotika, a u izuzetnim slučajevima se može uraditi i antibiogram ukoliko terapija nije delotvorna. Da bi se sprečila ponovna transmisija infekcije, potrebno je i lečenje.

Ukoliko terapija nije odgovarajuća ili je zakasnela, povećava se rizik od komplikacija. Od komplikacija su najčešće: zapaljenske priraslice, ovarijalne ciste, gnojna upala jajnika i jajovoda, torzija (uvrtanje) jajnika.

 

 

Upala jajnika – Lečenje:

Lečenje upale jajnika se zasniva na antibioticima. Antibiotici se biraju tako da pokrivaju oba tipa bakterija ili se daju na osnovu analize rezistentnosti.  Često nema vremena za čekanje, pa je ipak bolje prvo otići kod ginekologa koji će vam reći koji je stadijum bolesti i da li je upala lakša ili teža, pa stoga prepisati adekvatne antibiotike.

Važno je da se započeta antibiotska terapija završi do kraja, odnosno da se nastavi sa terapijom čak i ako simptomi nestanu, u suprotnom se infekcija može vratiti.  Takođe se preporučuje odmor i uzimanje puno tečnosti. Kako je upala jajnika u ranoj fazi veoma bolna, mogu se uzimati lekovi protiv bolova.

Veoma je važno da istaknemo da je neophodno lečenje oba partnera kako bi se izbegla transmisija bolesti.

U slučaju zapaljenskih priraslica, prisustva gnoja ili većih cisti na jajnicima moguća je i hirurška intervencija. Najčešće se operacija vrši laparoskopski. Tokom laparoskopije, doktor kroz male otvore na abdomenu uvodi instrument, izvor svetlosti i kameru kako bi putem monitora izvršio uklanjanje ovih komplikacija.

Gnojna upala jajnika, odnosno jajovoda, može dovesti do njegovog nepovratnog oštećenja i potrebe za hirurškim odstranjivanjem. Kada je reč o priraslicama, mogu se razviti problemi kao što su začepljenost jajovoda i teškoće sa pražnjenjem bešike i defekacijom.

Ukoliko su jajovodi začepljeni priraslicama, u velikoj meri se povećava rizik za ektopičnu (vanmateričnu) trudnoću, infertilitet ili sterilitet.

 

Pelvoperitonitis

 

Zapanjenje dela peritoneuma koji oblaže zid male karlice  i pokriva njene ograne. Kod jakog zapaljenja stvaraju se priraslice pri čemu se formira  poslednja barijera za invaziju  bakterija u gornje delove trbušne duplje. Ukoliko ona bude savladana dolazi do difuznog peritonitisa koji predstavlja jednu od najtežih i najopasnijih formi infekcije sa visokim procentom smrtnosti.

Pelvoperitonitis  može nastali ascendentnim (preko sluzokože  i limfnim sudovima),  descendentnim (patogeni agens prelazi sa upalnih pricesa na crevima – apendicitis, divertikulitis…)  hematogenim (putem krvi) širenjem infekcije.

Kod ove veoma opasne forme zapaljenjskog oboljenja od simptoma može da postoji bol u trbuhu naročito u njegovm donjim partijama , trbuh je tvrd kao daska i zategnut, muka, gađenje, povraćanje, nadutost trbuha, izostanak stolice, ili dijareja,  povišena telesna temperature sa groznicom, bledilo lica i znojenje.

Komplikacije  mogu da budu šok, sepsa, ilieus,  apscesi, poremećaj funcije jetre i bubrega i brojni drugi. Smrtni ishod  je moguć ukoliko dođe do difuznog širenja procesa.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, laboratoriskih nalaza,  kao i dodatnim analizama i imidžingin metodama.

Lečenje:  konzervativno: -primenom jake antibiotske terapije ( istovremeno kombinovano davanje više vrsta intravenskih antibiotika) ili hiruško lečenje.  Pacijentu je iz vitalnih indikacija neophodna hitna hospitalizacija!

 

 

 

Upala jajnika – Prevencija

 

Ako dobijete upalu jajnika, morate znati da lečenje mora biti intenzivno, temeljno i disciplinovano, sprovedeno do kraja. Ako nije tako i lečenje bude delimično ili se čak terapija prekida loše će se odraziti na čitav organizam i posebno na pojavu steriliteta.

Ako savesno vodite računa o svom reproduktivnom zdravlju bićete zaštićeni od upale jajnika. Briga o ličnoj higijeni je izuzetno bitna, izbegavanje rizičnih seksualnih kontakata takođe, jer upalu mogu izazvati i mikroorganizmi koji se prenose polnim putem. Pored ovoga, izbegavanje sedenja i stajanja na hladnim površinama i, naravno, oblačenje u skladu sa vremenskim prilikama.

 

Zaključak:

 

Oprezan odabir ne velikog broja partnera, polni odnosi sa barijernom mehaničkom zaštitom (kondom), lična higijena i vaš ginekolog predstavljaju najbitnije faktore u sprečavanju nastanka svih infekcija i upala ginekoloških organa.

Redovne kontrole kod nadležnog ginekologa sa kontrolama briseva su izuzetno važne u prevenciji i pravovremenoj dijagnostici polno prenosivih bolesti i u izbegavanju nastanka veoma ozbiljnih komplikacija.

 

Koji je najbitniji faktor za bezbedno lečenje ginekoloških upala?

-Vaša odluka o izboru lekara koji će vas lečiti !

 

Vašu intervenciju ili kontrolni pregled možete zakazati još danas, klikom na dugme –KONTAKT.

Zbog angažovanosti više ginekologa u ordinaciji potrebno je naglasiti ime lekara koga želite odabrati za vaš pregled!

 

U slucaju jačih i bolova KOJI DUŽE TRAJU ne zakazivati ništa, nego doći na pregled -ODMAH !

 

Autor texta:

• dr M. Radović, dr Džamić

kao i

• IT-SEO i medicinski tim
• dr Radovića