Spad bešike i mokraćne cevi
Spad bešike i mokraćne cevi
Sve organe u ljudskom telu na svom mestu drže anatomske strukture sačinjene od otpornijeg i čvršćeg vezivnog tkiva koje se nazivaju ligamenti i fascije. Sa godinama žene te strukture lagano gube na čvrstini, snazi i elastičnosti. Takodje povredama ( udarci, padovi, teži napori, porodjaj itd.) mogu biti oštećene ili pokidane. Tako dolazi do nastanka kila (hernija).
Svim hirurzima i ginekolozima su odavno dobro poznata sva mesta gde se kile (ispadanja unutrašnjih organa) mogu najčešće pojaviti. To su najosetljivija mesta u abdomenu i maloj karlici na povećanje intraabdominalnog pritiska (lokusi minoris rezistencije). Ona mogu biti na dijafragmi (hijatus hernija), ingvinalnom kanalu (prepone), pupku, prednjoj abdominalnoj fasciji ili na donjoj fasciji koja se nalazi na mišićima pelvičnog dna (urogenitalna fascija).
Znači da uopštimo, “prevedemo na narodski jezik“ i rezimirano: svi spadovi ginekoloških organa nisu nista drugo do kile (hernije) unutrašnjih ginekoloških organa i njihovo spuštanje ka donjem otvoru vagine (introitusu). Introitus vagine predstavlja ujedno i mesto najveće slabosti za sve organe koji se nalaze u maloj karlici žene. Tu spadaju, bešika, mokraćna cev, rektum, anus, vagina i materica.
Hammock hipoteza-olabavljene fascije uretre
Etiologija
Poremećaj položaja mokraćne cevi kao i njena hipermobilnost dovodi do pojave stres inkontinencije, Karakteristična anamneza je curenje urina pri ustajanju, naprezanju, kašljanju ili smejanju.
Normalno, pri povećanju intraabdominalnog pritiska prenosi se pritisak na bešiku i uretru podjednako, pritiskajući zadnji uz prednji zid uretre ka pubičnoj kosti (zatvaranje lumena). U slučaju SIU, oslabljena je periuretralna potpora, uretra je savijena i rotirana naniže, tako da se pod pritiskom zadnji zid proksimalne uretre odmiče od prednjeg otvarajući širom proksimalnu uretru.
Očuvan „distalni“ uretralni sfinkter ne dozvoljava curenje urina bez obzira na položaj proksimalne uretre. Odatle, smatra se da svaki slučaj SIU uz mobilnu uretru podrazumeva izvesni stepen oštećenja unutrašnjeg sfinktera (ISD).
U nekim slučajevima, prisustvo urina u proksimalnoj uretri pokreće refleksno kontrakciju detrusora što daje mešanu simptomatologiju stres-urgentnog mokrenja.
Gubitak potpore je ranije bio resavan parauretralnim šavovima. Stari tipovi operacija su bili puno invazivniji, zahtevali su otvaranje abdomena i višednevnu hospitalizaciju te su u poslednjih 15 godina potpuno napusteni kao tretmani kojima se rešavaju problemi urinarne inkontinencije.
U novije vreme se hipermobilnost uretre i SIU najčešće resavaju: laserskim tretmanima ili minimalno invazivnim operativnim procedurama sa ugradnjom suburetralnih tračica vaginalnim pristupom (ugradnja suburetralnog slinga). Ove hirurške procedure su sa opravdanim razlogom dobile epitet: minimalno invazivne! Jer se pre svega mogu raditi ambulantno, često i u lokalnoj anesteziji a pacijent istog dana polse nekoliko sati oporavka u ordinaciji može otići kući.
I sve one se apsolutno svrstavaju u domen minimalno invazivnih uroginekolokih hirurških intervencija . Njih obavlja još uvek, nažalost, jako mali broj hirurški dobro edukovanih ginekologa u Srbiji.!! Oni moraju imati duži staž u ovoj veoma usko-specifičoj oblasti uroginekologije i biti kompetentni i obučeni da ukolko se ukaže potreba da u toku operacije istovremeno urade i neki od korektivnih estetskih hirurških zahvata na vagini, bešici, labijama i uretri.!!
Šta je spad prednjeg vaginalnog zida?
- Pravilan naziv za spad prednjeg zida vagine je “cystocele” (spad mokraćne bešike).
- Mišići karličnog dna su grupa mišića koja se prostire preko otvora male karlice. Ovi mišići su, zajedno sa okolnim tkivom, odgovorni za držanje karličnih organa (mokraćna bešika, materica, rektum) na mestu i njihovo pravilno funkcionisanje.
- Kada mišići karličnog dna i/ ili zidovi vagine oslabe dolazi do spada karličnih organa. Ovo se najčešće dešava zbog oštećenja tokom porođaja, ali je najizraženije posle menopause (poslednje menstruacije) kada se i kvalitet potpornih tkiva pogoršava.
- Kada je prednji zid vagine oslabljen, mokraćna bešika koja leži na prednjem vaginalnom zidu se takodje spušta naniže u vaginu praveći izbočinu u obliku jajeta. Ova izbočina može biti velika i čak izlaziti izvan ulaza vagine naročito tokom naprezanja. Tada pravi problem u toku dužeg sedenja ili naprezanja!
Jako je bitno naglasiti da se u smislu postizanja najboljih postoprativnih rezultata u praksi veoma često javlja potreba primene kombinovanog hirurškog i neinvazivnog lečenja (laser)!
Prevedeno na narodski jezik –za najbolje i najtrajnije rezultate kod pacijenata, kao i za njihov najlakši i najbezbolniji postoperativni oporavak, ginekolozi sa dugogodišnjom praksom u vaginalnoj hirurgiji, najčesće udružuju i istovremeno primenjuju različite modalitete hirurškog lečenja u jednoj operaciji.!!
a.) uroginekološku hirurgiju (sling operacije)
b.) korektivnu-estetsku vaginalnu hirurgiju
c.) koje mogu biti dopunjene ne-hirurškim bezbolnim estetskim zahvatima: A.) Laserskim (Femilift) ili B.) TTCRF (radiofrekventnim) tretmanima.!! Laserski ili radiofrekventni tretmani mogu biti izvedeni i pre i posle operativnog lečenja.
Karakteristike ovih vrsta operacija su:
- izvode se u kratkotrajnoj opštoj anesteziji
- traju oko 20-30min.
- postoperativni oporavak je brz i lak ( 1 dan hospitalizacije)
- pacijenti mogu već posle 5-8h ustati iz postelje i prošetati
- minimalni bolovi i krvarenje postoperativno
- zarastanje vag. zidova je tradicionalno dobro sa jako malim brojem postoperativnih komplikacija
- dobra podnošljivost i visok stepen satisfakcije pacijenta
- one predstavljaju polaznu osnovu za izvodjenje svih drugih složenijih vaginalnih operacija
- u nekim ob/gyn centrima se rade u uslovima lokalne anestezije i pac. idu kuci već posle 5h
Veliki spad bešike često može uzrokovati ili biti udružen sa urinarnim simptomima kao što su učestalo mokrenje, otežano mokrenje ili nevoljno oticanje urina. Takodje je uzrok pojave čestih urinarnih infekcija.
Zbog spuštanja bešike sa prednjim vaginalnim zidom, mokraćna cev zauzima neprirodan anatomski položaj, krivi se i umesto pravog zauzima oblik slova S, što za posledicu ima pojavu inkontinencije! Neretko se žene žale na brojne simptome poremećaja funkcije mokrenja kao što su: neprijatan osećaj “vučenja”, osećaj nedovoljnog pražnjenja bešike, pozivi za mokrenjem kad je prazna bešika, pečenje pri mokrenju, i druge bolne senzacije.
Najbitnije pitanje vezano za minimalno invazivnu bezbolnu hiruršku korekciju spada vaginalnih zidova. materice, bešike i mokraćne cevi je:
Koji je najbitniji faktor za bezbednost ovh minimalno invazivnih vaginalnih hirurških intervencija?
-Vaša odluka o izboru lekara koji će vas lečiti, a ukoliko dodje do pogoršanja spada i simptoma inkontinencije na kraju i operisati!
Vaš kontrolni pregled i moguću intervenciju kod dr Radovića možete zakazati još danas, klikom na dugme –KONTAKT.
Zbog angažovanosti više ginekologa u ordinaciji potrebno je naglasiti ime lekara koga želite odabrati za vaš pregled!
Mr. sci. med. dr Miloš Radović, Beograd 10.04. 2019 god.
Osnivač Srpske Uroginekološke Asocijacije, (SUGA od 2017god.)
Načelnik Dnevne Bolnice, KGA UKCS, (od 2014god.)
Klinika za ginekologiju i akušerstvo, Univerzitetski Klinički Centar Srbije (od 1995god.)
Spec. Ginekolog Konsultant u Ordinaciji Raović (od 2014god.)
Osnivač i član Uroginekološkog Konzilijuma -KGA UKCS (od 2013god.)
NAPOMENA
Sadržaj web sajta nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili terapiju i nije prilagođen ličnim potrebama pojedinog korisnika. Informacija sadržana na sajtu je predstavljena sa namerom obrazovanja korisnika u pogledu zdravlja i lečenja. Informacije na sajtu dr Radovića nisu zamena za lekarski pregled niti su sugestija za određeni program lečenja. Cilj informacija na sajtu je da dopuni vašu informisanost o zdravlju i lečenju. U slučaju zdravstvenog problema obratite se vašem lekaru ili drugom stručnom licu radi pregleda u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi. Pre primenjivanja bilo kakvog saveta pročitanog na sajtu dr Radovića se obavezno posavetujte sa nadležim lekarom ili/i obavite pregled kod istog.