Nevoljno i nekontrolisano oticanje mokrace/urina pri naporu
2421
post-template-default,single,single-post,postid-2421,single-format-standard,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,qode-theme-ver-13.8,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,wpb-js-composer js-comp-ver-5.4.7,vc_responsive

Nevoljno i nekontrolisano oticanje mokrace/urina

Nevoljno i nekontrolisano oticanje mokrace/urina

Nekontrolisano oticanje mokrace (inkontinencija) definiše se kao nevoljni gubitak mokraće koji se može objektivno dokazatu i predstavlja socijalni i higijenski problem. Gubitak kontrole mokrenja zauzima najznačajnije mesto u grupi simptoma kao posledica bolesti karakterističnih za osobe starijeg životnog doba i kao problem javlja se učestalije od kardiovaskularnih i reumatskih oboljenja. Učestalost problema nevoljnog oticanja mokraće raste sa godinama i češće se javlja kod žena nego kod muškaraca.

 

Postoji čitav niz različitih uzroka ovog zdravstvenog problema koji pogađa blizu 8% svih stanovnika Evrope. Faktori koji uzrokoju ovo oboljenje obuhvataju slabost mišića, ligamenata,  kao i njihovih omotača (fascija) na nivou karličnog dna, povrede i oboljenja nerava karličnog dna, vaskularni poremećaji, kao i hormonske promene u predelu izvodne mokraćne cevi na prednjem vaginalnom zidu na koji je uretra i oslonjena.

Nevoljno oticanje mokrace

 

Sam pogled na podelu i broj više različitih tipova inkontinencije ukazuje na činjenicu da dijagnostika ovog oboljenja neretko nije ni malo jednostavna, niti terapija brzo-delujuća! Pravi izbor vrste terapije zavisi od tipa poremećaja i brojnih faktora.  Svaki  od ovih 12 dole nabrojanih tipova nevoljnog oticanja urina ima svoj specifičan/drugačiji uzrok i svaki tip se leči drugačijom vrstom terapije. Na kraju kao “šlag na tortu” da pomenem da u praksi veoma često srećem pacijente sa mešanim tipovima inkontinencije (u isto vreme postojanje 2 tipa).  Za uspešno lečenje ovog hroničnog i često veoma upornog poremćaja je potrebno duže vremena.  Često se u praksi moraju primeniti ili kombinovati tri do pet različitih terapeutskih protokola do postizanja optimalnih rezultata. I u toku celog toka terapije neophodno je potrebno: strpljenje, poverenje i duža komunikacija pacijenta sa svojim uroginekologom!

Jako je bitno da ponovim.!!  -Strpljenje i vreme su najbitniji faktori u lečenju nevoljnog gubitka mokraće.

 

Tipovi nevoljnog oticanja mokraće:

    1. Stres inkontinencija
    2. Urgentna inkontinencija
    3. Mešovita inkontinencija
    4. Neurogena inkontinencija
    5. Prelivna (overflow) inkontinencija
    6. Posturalna
    7. Sa hroničnom urinarnom retencijom
    8. Noćna
    9. Kontinuirana
    10. “Insensible”
    11. Koitalna
    12. Funkcionalna

 

 

Stres inkontinencija predstavlja najčešći tip gubitka kontrole nad uriniranjem. Nastaje kao posledica iznenadnog povećanja pritiska unutar trbušne duplje, što se događa za vreme fizičkog rada, kijanja, kašljanja, smejanja, u čučnju ili prilikom podizanja većeg tereta. Ona predstavlja stresom izazvano nekontrolisano oticanje mokrace.

U urgentnom tipu inkontinencije, nevoljnom gubitku urina najčešće prethodi izraženi poziv na mokrenje. Ovaj tip urinarne inkontinencije nema veze sa naporom, već se objašnjava nestabilnim mišićem mokraćne bešike – detruzorom. U osnovi ovog problema najčešće se nalazi urinarna infekcija, međutim i ozbiljnija stanja kao što su neurološki poremećaji i dijabetes mogu biti praćeni ovim stanjem.

Redji tipovi

Neurogeni tip se sreće kod različitih bolesti koji dovode do poremećaja centra za mokrenje na nivou kičmene moždine i mozga. Ovaj tip urinarne inkontinencije nije praćen prethodnim nagonom na mokrenje. I nažalost neretko spada u najteže izlečive forme urinarne inkontinencije.

Prelivna inkontinencija nastaje kao posledica prepunjenosti mokraćne bešike. Nevoljni gubitak mokraće nastaje u situacijama prepunjenosti bešike koja se puni dok pritisak u njoj ne prevlada uretralni. Ovde nema kontrakcija detruzora, on je je čak hipotoničan ili atoničan.

Opisuje se još i funkcionalna inkontinencija, koja nastaje kod onih pacijenata koji usled različitih fizičkih ili psihičkih oboljenja i poremećaja ne uspevaju da obave sam čin mokrenja u socijalno prihvatljivim uslovima.

Isto tako postoji mogućnost da se kod iste osobe uoče elementi različitih tipova inkontinencije pa kažemo da se radi o mešovitom tipu urinarne inkontinencije. Najčešće se sreće kombinacija stres i urgentnog tipa urinarne inkontinencije.

 

Stres inkontinencija

 

Ona je stresom izazvano nekontrolisano oticanje mokrace, i kao što je već ranije rečeno, ona predstavlja najčešći tip inkontinencije kod žena. Ovo naizgled bezazleno i lako oboljenje ima ozbiljne posledice u psihičkoj i socijalnoj sferi života jer se bolesnice izdvajaju iz društva, na radnom mestu i u krugu porodice. Stres inkontinenciji doprinose gojaznost, hronični kašalj, pušenje kao jedan od glavnih uzroka hroničnog kašlja, opstipacija ili zatvor, veći broj porođaja, kao i poremećaj statike urogenitalnih organa.

 

Nevoljno oticanje urina

Sve osobe sa problemom urinarne inkontineniije trebalo bi da se jave na uroginekološki pregled. Žene prosečno čekaju 5-7 godina pre nego što zatraže lekarsku pomoć zbog ovog problema, što svakako predstavlja dodatni problem u dijagnostici i lečenju ovog poremećaja.

Za Dijagnostiku inkontinencije:

 

Obavezni su:

  1. Anamneza i ginekološki pregled
  2. Uroginekološki pregled
  3. Ultrazvučni i kolposkopski pregled
  4. Stres test (eng. bladder stress test)

U odredjenim slučajevima se rade:

  1. Urodinamska ispitivanja
  2. Cistoskopija, kontrastna cistografija

 

 

Svaki dijagnostički proces započinje detaljnim razgovorom sa pacijentkinjom, tokom kojeg se lekar upoznaje sa vrstom i dužinom trajanja tegoba. Veoma je značajno na samom startu isključiti infekciju mokraćnih puteva, kao potencijalni uzrok tegoba, što je moguće običnim pregledom mokraće i urinokulture. Zatim se pristupa ginekološkom pregledu koji nam daje informacije o eventualnom postojanju spada genitalnih organa, stanju mišića karličnog dna, kao i o nedostatku estrogena na nivou sluzokože vagine (atrofija).

Od velike koristi lekaru predstavlju različiti neinvazivni testovi i upitnici koji omogućavaju lakši uvid u stanje zatvaračkog mehanizma mokraćne bešike (sfinktera uretre) i njenog mišića detruzora. Najznacajniji od njih je DNEVNIK MOKRENJA. Cilj ovako jasno koncipiranog dijagnostičkog protokola jeste pouzdano utvrđivanje tipa (vrste) urinarne inkontinencije.

Stres test (eng. bladder stress test)

 

Značajno mesto u dijagnostici urinarne inkontinencije zauzima stres test (eng. bladder stress test). Izvodi se u ležećem, polusedećem i stojećem položaju. Nakon što se kateterizacijom mokraćna bešika napuni odgovarajućom količinom tečnosti, pacijentkinji se radi uroginekološka dijagnostika. U odredjenom broju slučajeva, specifično povećanje pritiska u trbušnoj duplji dovešće do nekontrolisanog gubitka mokraće.

Prilikom izvođenja testa uroginekolog konstatuje da li je došlo do nevoljnog oticanja urina, voljnog (pod naporom) oticanja urina (sa ili bez stezanja) bešičnog sfinktera, koja količina mokraće se gubi, kao i koliko je vremena proteklo između stresa (naprezanja) i potencijalnog gubitka urina. U odnosu na sve ovo Stres test dobija ocenu: pozitivan (+), negativan (-) ili delimično pozitivan (+/-) .!!

Savremena medicina daje na raspolaganje i dopunske dijagnostčke metode koje nam daju mogućnost preciznijeg sagledavanja svih delova donjeg urinarnog trakta. Ovde spadaju različita urodinamskih ispitivanja, radiološke metode, cistoskopski pregled, neurofiziološki pregled, kao i kontrastne metode punjenja bešike. Neretko su kod težih i upornijih formi inkontinencije potrebni i konzilijarni (zajednički) pregledi ginekologa, neurologa i urologa!

nekontrolisano oticanje urina

Urodinamsko ispitivanje

Urodinamsko ispitivanje predstavlja skup dijagnostičkih testova koji se primenjuju kod pacijenata sa urinarnim problemima, kao i sa simptomima donjeg urinarnog trakta. Ovi testovi služe sa procenu funkcije nerava i mišića, određivanje pritiska na nivou mokraćne bešike, ali i za merenje protoka urina. U ovu grupu testova spadaju: cistometrija, analiza pritiska i protoka, urofloumetrija, elektromiografija, određivanje volumena rezidualnog urina i video urodinamski testovi.

Cistometrija je procedura određivanja pritska unutar mokrećne bešike tokom punjenja pomoću katetera. Na početku ispitivanja pacijentkinja je u ležećem položaju. Nakon plasiranja katetera, pacijentkinja se postavlja u položaj prema potrebama ispitivanja (ležeći, stojeći, sedeći). Na ovaj način moguće je dobiti informacije o vrednostima pritiska pri kojima dolazi do gubitka mokraće, kao i o izdržljivosti i elastičnosti mokraćne bešike. Ova metoda registruje i abnormalne kontrakcije mišiće detrusora u toku samog punjenja.

Na kraju tesitranja, kada je bešika puna, pacijentkinja mokri uz nadzor lekara. Pri tome, istovremeno se prati pritisak u mokraćnoj bešici i protok kroz mokraćnu cev (eng. pressure/flow ispitivanje). I za vreme mokrenja, kateter ostaje plasiran u mokraćnoj cevi.

Odakle krenuti?

Analizom pritiska i protoka dobijamo podatke o postojanju eventualne prepreke u mokraćnoj cevi, kao i o očuvanosti funkcije mišića mokraćne bešike. Na kraju ispitivanja, moguće je odrediti volumen rezidulanog urina primenom ultrazvuka. Ovim se obično završava urodinamsko ispitivanje.

Urofloumetrija je dijagnostička metoda kojom se tokom spontanog mokrenja u posudu povezanu sa kompjuterskim sistemom meri volumen mokraće, brzina mlaza mokraće, trajanje mokrenja, maksimalni i srednji protok i vreme postizanja maksimalnog protoka. Elektromiografija se sprovodi u onim slučajevima u kojima sumnjamo da u osnovi poremećaja mokrenja leži oštećenje nerav ili mišića koji su uključeni u sam akt mokrenja.

Specijalni senzori registruju električnu aktivnost nerava i mišića mokraćne bešike, karličnog dna, ali i sfinktera. U retkim slučajevima, neophodno je načiniti videourodinamsko ispitivanje koje se posebno zakazuje i obavlja u drugoj prostoriji sa upotrebom RTG aparata tokom urodinamskog ispitivanja. U bešiku se pri tome ubrizgava poseban rastvor za kontrastno RTG snimanje.

Cistoskopija

Cistoskopija je endoskopska procedura koja omogućava sagledavanje sluznice mokraćne cevi i  mokraćne bešike. Izvodi se uvođenjem instrumenta – cistoskopa kroz mokraćnu cev u mokaćnu bešiku. To je ambulantna procedura, koja se može izvesti u lokalnoj, ali i kratkotrajnoj opštoj anesteziji. Koristi se za dijagnostiku, praćenje, ali i za lečenje određenih stanja i bolesti.

Pregled cistoskopom najčešće se savetuje u slučaju pojave krvi u urinu, inkontinencije, hiperaktivne bešike, ali i prilikom pojave bola tokom mokrenja. Ovom procedurom moguće je dijagnostikovati najčešće stanja kao što su zapaljenje (cistitis), kalkuloza, ali i karcinom mokraćne bešike. Uvođenjem posebnih produžetaka kroz cistoskop, tokom samog izvođenja ove procedure, moguće je, na primer, ukloniti manje tumore mokraćne bešike.

 

Lečenje  

 

  1. Promene u životnim navikama (smanjivanje telesne težine)
  2. Vežbe za jačanje mišića karličnog dna (motivacija i upornost)
  3. Elektrostimulacija 
  4. Medikamentozno lečenje
  5. Bulking agensi
  6. Klasično operativno lečenje
  7. Laserski tretman (ili radiotalasi)
  8. Min. invazivni operativni tretman tračicom ( TOT, TVT)

 

Veoma često se u praksi mora primenjivati kombinaciju više gore navedenih tipova lečenja u odredjenim vremenskim intervalima!

 

Kada govorim o lečenju urinarne inkontinencije, ono može biti –konzervativno i operativno.

 

Konzervativni oblici lečenja nevoljnog oticanja urina

 

Konzervativni tretman podrazumeva promene u životnim navikama, kao što je adekvatan unos tečnosti, redukcija unosa kafe, zaslađenih i alkoholnih pića, prestanak pušenja, kao i promene u načinu ishrane. Ishrana bogata dijetskim vlaknim prevenira nastanak opstipacije. Osobama sa visokim BMI savetuje se gubitak telesne mase kao jedan od osnovnih terapijskih pristupa.

Vežbe za jačanje mišića karličnog dna i urinarnog sfinktera, poznate i kao Kegelove vežbe, predstavljaju još jedan od vidova konzervativnog terapijskog pristupa. Upornost i istrajnost su bitni kod vežbi. Od ostalih metoda fizakalne medicine, elektrostimulacija zauzima svoje mesto u tretmanu urinarne inkontinencije. U cilju postizanja dobrih rezultata primenom elektrostimulacije potrebno je da refleksni luk bude očuvan.

Prema tome, bolesnici sa oštećenjem centralnog motornog neurona, gubitkom voljne kontrole sfinktera kao i oni sa tzv. miogenom inkontinencijom predstavljaju kandidate za primenu elektrostimulacije. Elektrostimulacijom određenih nerava moguće je s jedne strane ihibirati refleks mokrenje na spinlanom, odnosno supraspinalnom nivo, s druge strane aktivacija uretralnog sfinktera dovodi do refleksne relaksacije mišića detrusora bešike.

nekontrolisano oticanje mokrace

Medikamenti

 

Što se tiče medikamentoznog lečenja, antidepresiv duloksetin je odobren u EU za lečenje stresogenog gubitka urina. Međutim, neposredno po prestanku primene ovog leka dolazi do povratka simptoma. Najčešći uzrok prestanka uzimanja ovog leka jeste mučnina, koja se javlja kao neželjeno dejstvo. Lekovi iz grupe antiholinergika po imenu Solifenacini imaju ulogu u lečenju urgentne i stres inkontinencije. On inhibira muskarinske receptore i dovodi do relaksacije mišića mokraćne bešike.

Način uzimanja, količinu i dužinu terapije odredjuje vaš uroginekolog. Kao i kod primene drugih lekova iz ove grupe, moguća su neželjena dejstva u vidu suvoće usta, konstipacije, bola u trbuhu, suvoće očiju i zamagljenog vida. Za odredjene lekove iz ove grupe značajno je naglasiti da je pre njihove primene obavezan pregled očnog lekara i merenje očnog pritiska.

Detrusitol, lek koji kao aktivnu supstancu sadrži tolterodin, spada u grupu lekova koja se zove urinarni spazmolitici. Koristi se za lečenje simpotma urgentnog gubitka mokrace, kao i u slučaju učestalog mokrenja. Ovaj lek može da izazove vrtoglavicu i nesvesticu, te ako primetite ove simptome izbegavajte upravljanje motornim vozilima i mašinama. Na tržištu postoji veći broj preparata na biljnoj bazi koji se daju kao adjuvantna terapija, sa manjim ili većim uspehom.

Fitoterapija

 

Tu su preparati koji u sebi sadrži ekstrakt semena bundeve, brusnice, soje, koprive, ali i vitamine D3 i B12. Ekstrakt semena bundeve ojačava mišiće koji utiču na zadržavanje i otpuštanje urina. Fitoestrogeni, ili izoflavoni soje pomažu u slučaj atrofije mišića koja se javlja tokom menopauze

Jedan od oblika lečenja nekontrolisanog gubitka urina predstavlja mogućnost primene injektibilnih bulking agenasa (punila). Cilj ove minimanlo invazivne procedure jeste da se ojača zid mokraćne cevi i da se na taj način poveća otpor na protok urina kroz mokraćnu cev. U tu svrhu primenjuju se različiti sintetski i autologni materijali, kao i bovini kolagen ili fileri (hijaluron itd). U poslednje vreme ispituje se mogućnost primene matičnih ćelija u te svrhe.

Sa spadom prednjeg vaginalnog zida, bešike i uretre pacijentkinje su izložene češćim i upornijim urinarnim infekcijama. Urinarne bakterije same za sebe uvek pogoršavaju simptome kontrole mokrenja i moraju biti lečene. Neretko infekcija urinarnog trakta u postmenopauzi zahteva konsekutivnu primenu ali i promenu više vrsta medikamenata u dužem vremenskom periodu.

Zato se u praksi i kaže da su tri najveća neprijatelja uroginekologa i njihovih pacijenata: 1.) naprezanje pacijenta (pojacava spad i curenje urina), 2.) infekcija (bakterije) i 3.) godište pacijenta (atrofija sluznice, atrofija mišića i opuštanje ligamenata).

 

Operativno lečenje nekontrolisanog oticanje mokraće

 

Ukoliko prethodno navedeni vidovi terapija ne daju željene rezultate, predlaže se operativno lečenje.

Smisao ovih zahvata je rekonstrukcija normalne uretro-vezikalne veze ili spoja kao i same uretre, odnosno podizanje bešike i gornjeg dela uretre u anatomski položaj kao i povećanje glatko-mišićne potpore u nivou vrata bešike.

Najbolji rezultat se smatra da je postignut sa uspelom prvom operacijom!  Na žalost u oko 9-11% slučajeva ne dolazi do značajnijih poboljšanja posle prve operativne intervencije.

Uspešnije, brže i lakše izlečenje se postiže kod žena mladje dobi, nepušaća, koje su imale manji broj porođaja, i manji broj prethodnih urinarnih infekcija, imaju dobre vezivno-mišićne potporne strukture uz odsustvo gojaznosti, hroničnih respiratornih i neuroloških bolesti.

 

 

 

 

 

 

 

 

Najtrajnije i najpouzdanije rezultate u lečenju stresogenog gubitka kontrole nad mokrenjem daje operativno lečenje sa ugradnjom tračica. Operacije tog tipa se nazivaju: -aplikacija suburetralnog slinga. Od nekoliko različitih uroginekoloških hirurških zahvata njihova ugradnja je brza, najmanje invazivna po pacijenta  i sa najkraćim postoperativnim oporavkom. Oporavak je brz i lak. Urinarni kateter se vadi 7-24h posle intervencije. Prva 2 dana se preporučuju ležanje, lagani odmor uz šetnju po kući.  A pacijentkinja se može vratiti svojim redovnim dnevnim aktivnostima već četvrtog dana posle operacije. Izbegavati duže sedenje 5 dana od operacije. Lakši fitnes ( aerobik, pilates, plivanje) preporučljivi 30 dana od operacije.  Odnosi se mogu upražnjavati takodje od 30 dana posle intervencije.

Izvodi se postavljanjem posebnih polipropilenskih tračica (sintetski graftovi) ispod uretre. Tračica izaziva fibroblastnu reakciju kao odgovor na postojanje stranog tela i stvaranje “veštačkog ligamenta“ (stvaranjem novog fibroznog tkiva) koji daje potporu uretri.  Po principu stvaranja ožiljka.

 

 

Tračice se postavljaju retropubičnim ili transobturatornim pristupom ( TVT ili TOT). Izuzetno je važno napomenuti značaj dijagnostike pre bilo kakve odluke o operaciji jer je u lečenju odredjenih vrsta poremećaja mokrenja aplikacija polipropilenskih tračica kontraindikovana i može samo pogoršati već postojeće simptome.

Moguće komplikacije

 

Na kraju se mora naglasiti činjenica koje i pacijenti moraju biti apsolutno svesni i informisani da bilo koja vrsta operativnog lečenja uz najtrajnije rezultate ujedno predstavlja i najinvazivniji vid lečenja. I da on sa sobom povlači: dužu preoperativnu pripremu, duži postoperativni oporavak, kao i mogućnost nastanka odredjenog broja postoperativnih komplikacija: krvarenje, infekcija, erozija tračice u vaginu ili bešiku, retenciju urina, postoperativne fistule itd.

U proseku oko 92% komplikacija je lako rešivo dok 8% njih predstavlja ozbiljnije komplikacije koje mogu zahtevati i ponovnu operaciju!

 

 

Zbog toga je svuda u svetu pa i kod nas pre bilo koje operativne intervencije obavezan informisani pismeni pristanak pacijenta kojim se potvrdjuje da je pacijentkinja potpuno upoznata sa terapijskim efektima operacije, sa njenim ograničenjima i upoznata sa svim potencijalnim komplikacijama koje mogu proisteći od intervencije, te da je saglasna sa istom!

Terapija urinarne inkotinencije laserom ili radiotalasima

 

U zadnjih 12 godina hit terapija nevoljnog mokrenja u svetu jeste laser i radiotalasi! Ona predstavlja metodu izbora kod svih pacijentkinja koje žele izbeći operaciju, bolove, duge pripreme za operativno lečenje i ležanje u bolnici.

U poslednjih pet godina i kod nas je terapija laserom zauzela veoma bitno i značajno mesto u bezbolnom, ne-hirurškom, pouzdanom i laganom uklanjanju neprijatnih simptoma izazvanih gubitkom kontrole nad mokrenjem. Ovaj vid lečenja daje izuzetno dobre rezultate kod blage i umereno teške stresom izazvane inkontinencije. Isto tako laserski tretman ali isključivo posle precizne dijagnostike može se koristiti i kod početnih i srednje teških vidova mešovite urinarne inkontinencije.

Toplota, svetlost i energija laserskog zraka utiču na nakupljanje i bubrenje starog kolagena, ali i na stvaranje novog kolagena, kao i na njegovo remodelovanje u dubini vaginalnih tkiva od 5-7 mm. Pomenuti procesi dovode do bubrenja i nakupljanja kolagenih vlakana i ojačavanja vaginalnih zidova, zatezanja sluzokože vagine i karličnog dna, što za posledicu daje bolju potporu mokraćne cevi i bešike.

Za: A.) “bildovanje” urinarnih mišića vežbama i B.) laserom podstaknuto nakupljanje kolagena bitan faktor je vreme!!

 

 

Metoda je potpuno bezbedna, bezbolna, beskrvna, nema skalpela, makaza nema sečenja ni šivenja tkiva niti krvarenja. Traje 10-15 minuta. Nema potrebe za anestezijom ili je sasvim dovoljna lokalna aplikacija anestetičke biljne kreme. Pacijent odšeta kući 15 min. posle intervencije. A Za 3h se pacijentkinja može potpuno uredno vratiti svojim redovnim dnevnim i radnim aktivnostima. Za odnose je potrebno sačekati 4-7 dana.

U narednih 48h se ponekad može javiti samo osećaj blagog vaginalnog  peckanja. Za potpuni terapijski efekat potrebno je vreme i najčešće su dovoljne dve do tri kure. Druga se radi tri do četri nedelje posle prve. A treća (ukoliko za istom postoji potreba) 3-6 meseci posle druge ( a u slučaju potrebe može i ranije).

Pacijenti svaku kuru ocenjuju sa ličnim koeficijentom satisfakcije ocenom od 0-10 koji se unosi u njihov zdravstveni karton i služi kao procena subjektivnog zadovoljstva pacijenta i individualne efikasnosti svake pojedinačne kure laserskog lečenja!

Ne treba zaboraviti ni ovaj savet!!  Svim pacijentima lečenim od stres inkontinencije ili spada ( bez obzira kojom terapijskom metodom) se daje savet da se do kraja života ne izlažu veoma jakim naporima ( teži čučnjevi, tegovi, džakovi, lonci sa 15kg. ajivara ili čvaraka itd.) i ne dižu nikakve terete teže od 7kg.!! Takodje i kod opstipacije kao prevencija od naprezanja u toku defekacije se uvek preporučuje aplikacija 2 glicerolske klizme pre svake tvrde stolice..!!

Laser ili radiotalasi kao terapija izbora

 

Laser (i radiotalasna) vaginalna terapija zbog svoje neškodljivosti, dobre podnošljivosti i brzine izvodjenja bez anestezije (ili u blagoj lokalnoj anesteziji vaginalnom kremom) najčešće predstavlja metodu izbora kod pacijenata:

A.) koji žele izbeći operaciju i ležanje u bolnici,

B.) kod pac. kod kojih je hirurška operacija kontraindikovana ili

C.) prethodni vidovi lečenja nisu dali zadovoljavajuće rezltate!!

To su najčešće: godine pacijenta, pridružena oboljenja srca ili pluća, artroza kukova, gojaznost, neurološka oboljenja, prethodna neuspešna vaginalna operacija ili ona posle koje se pojavilo de-novo nekontrolisano curenje urina itd.

 

Za još informacija o poremećajima mokrenja kliknite na link:
https://www.ginekologmilosradovic.rs/inkontinencija-urina/

Autor teksta: Mr.sci. med. dr Miloš Radović,
Specijalista Ginekolog Akušer – Stručni konsultant Ordinacije Raović
Načelnik Dnevne Bolnice, “GAK Višegradska“
Osnivač i potpredsednik Srpske Uroginekološke Asocijacije –SUGA
Osnivač i član Uroginekoločkog Konzilijuma -KGA KCS



Call Now Button