Oporavak pacijenta posle vaginalnih operacija. Saveti.

Oporavak pacijenta posle vaginalne operacije

Posle vaginalne operacije, postoperativni oporavak igra ključnu ulogu u brzom i uspešnom vraćanju u normalan život. Ovo je važan period tokom kojeg pacijenti mogu smanjiti rizik od komplikacija i ubrzati proces ozdravljenja uz pravilnu negu.

Važno je da pacijent potpuno razume procedure i moguće rizike povezane sa operacijom pre nego što pruži svoj pismeni pristanak. Pacijent treba da ima priliku postaviti pitanja i dobiti dodatne informacije pre nego što potpiše saglasnost i pristane na operaciju.

Obaveza lekara koji vas operiše je da vas precizno informiše i operativnoj proceduri koju će vam uraditi a Vaše je pravo da budete upoznati sa tokom operacije, svim potencijalnim operativnim rizicima i ishodima operacije!

Takodje je vaša obaveza da potpišete informisani pristanak za datu operativnu proceduru. Bez pristanka pacijenta se ne izvodi operacija ni na jednoj (privatnoj ili državnoj) klinicu, nigde u svetu! Izuzetak od ovog pravila su samo besvesni, životno ugroženi pacijenti kada se pristanak eventualno dobija od najbliže rodbine ili supružnika.

Informativni pristanak za operaciju:

Zadnja (ili prednja) plastika sa perineorafijom i rekonstrukcijom mišića levatora anni.

(colporaphio posterior (anterior) cum mioraphiam mm. levatores anni cum perineoraphia).

Kratak opis operacije:

Ova operacija se sastoji od reparacije zadnjeg vaginalnog zida (colporaphio posterior), jačanja i popravke mišića levatora ani i popravke perineuma (perineoraphia). Tokom operacije, hirurg će pristupiti vaginalnom zidu kako bi rekonstruisao i popravio tkiva i pojačao mišićnu podršku  radi poboljšanja funkcije i pojačanja strukture vaginalnih svodova i zidova.

Moguće intraoperativne i postoperativne komplikacije:

Moguće intraoperativne komplikacije uključuju krvarenje, infekcije, oštećenje okolnih tkiva. Postoperativne komplikacije mogu obuhvatiti bol, oticanje, infekcije rane, osećaj nelagodnosti ili promene u osećaju intimnosti.

Posle vaginalne operacije – Opis postoperativnog toka:

Nakon operacije, očekuje se period oporavka. Oporavak će obuhvatiti smanjenje aktivnosti, izbegavanje napora i fizičkog naprezanja, kao i praćenje uputstava o higijeni intimne regije. Potrebno je redovno pratiti preporuke hirurga o kontrolnim pregledima i vratiti se uobičajenim aktivnostima postepeno, prema savetima stručnjaka.

Šta pacijent treba da radi, na šta da obrati pažnju i kako da se ponaša u prvih 15 dana posle vaginalne operacije:

U prvih 15 dana nakon operacije, pacijent treba da se pridržava odmora, izbegava podizanje težih predmeta, održava higijenu intimne regije prema uputstvima koje će dobiti od hirurga, koristi propisanu terapiju, prati znakove infekcije ili komplikacija (kao što su crvenilo, otok, bol ili groznica) i odmah obavesti medicinsko osoblje u slučaju bilo kakvih neobičnih simptoma.

A.) Kako najčešće protiče oporavak posle operacije izvedene vaginalnim putem?

Oporavak posle vaginalne operacije (vaginoplastika, vag. histerektomija, prednja ili zadnja vaginalna plastika, labioplastika, histeropeksija itd.) može varirati od pacijenta do pacijenta, ali postoji nekoliko zajedničkih faza oporavka.

Oporavak je uvek brži, lakši i sa manje bolova nego posle bilo koje abdominalne operacije.

Evo uobičajenih saveta:

Prvih nekoliko dana posle vaginalne operacije:

• U prvih nekoliko dana nakon operacije, većina pacijenata može očekivati bol i nelagodnost u predelu operacije.

Obično se preporučuje odmor u krevetu ili smanjenje aktivnosti kako bi se omogućilo telu da se oporavi.

Većina žena ima kateter koji se vadi jutro nakon operacije i mogu da idu kući nakon što su zadovoljavajuće mokrile.

Neke žene dobijaju injekcije koje smanjuju zgrušavanje krvi i elastičnu bandažu nogu (posebni rizici).

• Aplikacija leda na operisanu regiju može pomoći u smanjenju otoka i ublažavanju nelagodnosti i bola u prvih 48h posle operacije.

On se na rani drži isključivo preko jedne sterilne gaze po principu: 20min -ON- pa 10min. -OF-.  Najbitniji je u prvih 24h.

• Sedenje i hodanje:

Postepeno se vraćanje normalnim aktivnostima, uključujući sedenje i hodanje, odvija tokom prvih nedelja.

Preporučuje se izbegavanje dugotrajnog sedenja i stajanja u prvih 7 dana nakon operacije, kao i podizanje teških predmeta.

• Prva 4 dana posle vaginalne operacije potpuno izbegavati sedenje. Kraći hod po kući i odmor u krevetu se preporučuju.

• Higijena intimne regije:

Pravilna higijena intimne regije je ključna. Pacijenti trebaju pratiti uputstva hirurga o tome kako pravilno održavati higijenu, posebno tokom prvih nedelja nakon operacije. Izbegavati agresivne dezinficijense. Ne pipati ranu prstima bez sterilnih rukavica!

Mogu biti potrebni blagi analgetici i vaginalni antiseptici (povidon-jod, rivanol, 3% hidrogen).

• Uložak -Da-,   Tamponi -Ne- u prvih 6 nedelja posle operacije.

• Terapija i lekovi:

Upotreba propisanih lekova protiv bolova i antibiotika je uobičajena tokom početnih dana nakon operacije kako bi se kontrolisala bol i smanjio rizik od infekcija.

• Ograničenje fizičke aktivnosti:

Ograničavanje fizičke aktivnosti je važno tokom perioda oporavka, posebno tokom prva 2-4 nedelje. Izuzetno je važno izbegavati podizanje teških predmeta i bilo kakve aktivnosti koje bi mogle izazvati pritisak ili naprezanje na operisanoj regiji.

• Važno je da se odmorite, ali je takođe važna mobilizacija. Koristiti mišiće nogu znači smanjiti rizik od duboke venske tromboze. Aktivnost takođe smanjuje rizik od infekcije pluća.

Nakon dve nedelje postepeno povećajte nivo svoje aktivnosti.

• Pratiti znakove infekcije ili komplikacija:

Tokom oporavka, važno je pratiti znakove infekcije, kao što su povećanje otoka, crvenilo, neprijatan miris, groznica ili prekomerni bol. U slučaju bilo kakvih neobičnih simptoma, pacijent treba odmah kontaktirati svog hirurga ili medicinski tim.

• Kontrole i praćenje:

Redovne kontrole kod hirurga su važne tokom perioda oporavka. Hirurg će pratiti napredak oporavka, proveriti zarastanje rane i pružiti dodatne smernice za dalji oporavak.

• Tuširanje -Da-,  Kupanje u kadi napunjenoj vodom (jakuzi, bazen) -Ne- do 6 nedelja posle operacije.

• Bol obicno nestaje tri do pet dana posle operacije. Do 10 dana može postojati tupi blaži bol koji se širi ka trtičnoj kosti, posebno ukoliko je u toku operacije radjena mišićna rekonstrukcija levatora ani.

• Izbegavajte zatvor:

Pijte puno vode / soka, jedite voće i zeleno povrće, kabastu hranu (npr mekinje / ovas). Za slučaj postojanja opstipacije ili tvrdje stolice potrebno je rektalno aplikovati dva Glicerolska čepića radi izbegavanja naprezanja i bola u toku defekacije.

Neke žene će možda morati da promene položaj da bi u potpunosti ispraznile bešiku.

• Postoje šavovi na zidu vagine.

Konci se mogu pojaviti na vašem vešu posle oko dve nedelje, što je sasvim normalno. Može se pojaviti i malo krvarenje ponovo nakon dve nedelje kada konci otpadaju, zbog čega ne treba da brinete.

• Nakon 4-6 nedelja, trebalo bi da budete u stanju da se potpuno vratite na svoj uobičajeni nivo aktivnosti.

Oporavak može trajati nekoliko nedelja do dva meseca pre nego što se pacijent potpuno vrati normalnim aktivnostima. Važno je da pacijent sledi sve instrukcije hirurga i redovno obavlja kontrole kako bi se osiguralo najbolje moguće ishodište operacije i brži oporavak.

B.) U toku vaginalne operacije – Koje su moguće komplikacije?

Tokom operacije poput colporaphio posterior cum mioraphiam mm. levatores anni cum perineoraphia, mogu se javiti određene komplikacije koje zahtevaju pažnju hirurga i medicinskog osoblja. Evo nekoliko najčešćih:

1. Jače krvarenje: Tokom operacije, krvarenje može biti očekivano, ali u nekim slučajevima može postati prekomerno ili teže kontrolisati. Hirurg će preduzeti odgovarajuće korake kako bi zaustavio krvarenje i osigurao stabilnost pacijenta.
2. Oštećenje okolnih tkiva: Tokom manipulacije tkivima tokom operacije, može doći do oštećenja okolnih struktura, poput nerava, krvnih sudova ili drugih organa. Ovo može biti posebno relevantno kod operacija koje uključuju blizinu rektuma ili drugih važnih anatomskih struktura.
3. Infekcije: Postoji rizik od infekcija tokom operacije. Hirurg i medicinsko osoblje preduzimaju preventivne mere kako bi se smanjio rizik od infekcija, ali se i dalje mogu pojaviti. Infekcije mogu zahtevati dodatne tretmane, kao što su antibiotici ili dodatne procedure.
4. Nepravilna rana zaceljenja: Nakon operacije, rane se zatvaraju i trebaju zarasti. Međutim, u nekim slučajevima može doći do problema sa zaceljenjem rane ili formiranja nepravilnih ožiljaka. Ovo može dovesti do potrebe za dodatnim tretmanima kako bi se popravilo zarastanje rane.
5. Reakcije na anesteziju: U retkim slučajevima, pacijent može imati reakcije na anesteziju. To može uključivati alergijske reakcije ili probleme sa disanjem. Anesteziolog prati pacijenta tokom celog operativnog procesa kako bi sprečio ili reagovao na potencijalne komplikacije anestezije.

Ove komplikacije, iako su moguće, nisu uobičajene i obično se mogu kontrolisati ili tretirati odgovarajućim medicinskim intervencijama. Važno je da pacijenti budu obavešteni o potencijalnim rizicima pre operacije i da imaju poverenje u izabranog hirurga i medicinsko osoblje koje vodi operaciju. Uprkos ovim rizicima, mnogi pacijenti uspešno prolaze kroz operaciju i oporavljaju se bez ikakvih komplikacija.

C.) Koji simptomi posle vaginalne operacije zahtevaju hitan pregled ginekologa?

Posle vaginalne operacije poput colporaphio posterior cum mioraphiam mm. levatores anni cum perineoraphia, postoje određeni simptomi koje bi pacijent trebao pratiti, a koji mogu ukazivati na potencijalne komplikacije ili probleme koji zahtevaju hitan pregled ginekologa. Evo nekih simptoma koji bi mogli zahtevati brzu medicinsku pažnju:

1. Intenzivan bol: Pojačani bol koji se ne smanjuje ili koji postaje intenzivniji, posebno ako je praćen groznicom ili drugim znakovima, može ukazivati na moguće komplikacije poput infekcije, unutrašnjeg krvarenja ili drugih problema.
2. Pojačano krvarenje: Ako primetite neobično obilno krvarenje koje se ne smanjuje, posebno ako je popraćeno bolom ili groznicom, potrebno je odmah se obratiti lekaru.
3. Crvenilo, otok ili toplota: Ako dođe do značajnog crvenila, otoka ili osećaja toplote oko operisane regije, to može ukazivati na infekciju ili upalu.
4. Neprijatan miris ili iscedak: Neobičan ili neprijatan miris iscedka iz vagine može biti znak infekcije ili problem sa zarastanjem rane.
5. Poteškoće s mokrenjem: Ako imate poteškoće s mokrenjem, bol ili nelagodnost tokom mokrenja, to može biti znak infekcije ili problema s mokraćnim putevima.
6. Visoka temperatura ili groznica: Pojava groznice nakon operacije može ukazivati na infekciju ili upalu.
7. Nagli i značajan pad energije: Ako primetite da se osećate izuzetno umorno ili iscrpljeno bez očiglednog razloga, to može biti znak komplikacija koje zahtevaju medicinsku intervenciju.

Bilo koji od ovih simptoma, ili kombinacija više simptoma, mogu biti znak da nešto nije u redu nakon operacije i zahtevaju hitnu pažnju ginekologa ili medicinskog osoblja. Važno je da pacijent odmah kontaktira svog lekara ili ode u hitnu službu kako bi se evaluirali simptomi i preduzele odgovarajuće mere. Rano prepoznavanje i tretman potencijalnih komplikacija može biti ključno za uspešan oporavak nakon ovakvih hirurških zahvata.

D.) Koje su moguće komplikacije od strane opšte anestezije?

Opšta anestezija je kompleksan medicinski postupak i, iako je obično sigurna, može dovesti do nekih komplikacija. Evo nekoliko mogućih komplikacija koje se ponekad mogu javiti usled primene opšte anestezije:

1. Reakcije na lekove: Moguće su alergijske reakcije na lekove koji se koriste tokom anestezije. Ovo može uključivati osip, svrab, otok, pa čak i teže reakcije kao što je anafilaktički šok.
2. Problemi s disanjem: Anestezija može suprimirati funkciju disanja. Postoji rizik od respiratornih komplikacija tokom anestezije, uključujući otežano disanje, plitko disanje ili problem s disanjem nakon buđenja iz anestezije.
3. Poremećaji srčanog ritma: Anestezija može uticati na srčani ritam. Određeni pacijenti, posebno oni sa srčanim bolestima ili drugim zdravstvenim stanjima, mogu imati povećan rizik od srčanih komplikacija tokom anestezije.
4. Nizak krvni pritisak: Anestezija može uticati na krvni pritisak, dovodeći do hipotenzije ili niskog krvnog pritiska.
5. Post-anestetička mučnina i povraćanje: Nakon buđenja iz anestezije, neki pacijenti mogu doživeti mučninu i povraćanje kao reakciju na anestetike.
6. Delirijum ili konfuzija: Kod starijih pacijenata ili osoba sa određenim faktorima rizika, anestezija može izazvati konfuziju, dezorijentaciju ili delirijum nakon operacije.
7. Oštećenje zuba, usana ili jezika: U retkim slučajevima, može doći do povrede usana, jezika ili zuba tokom intubacije (postavljanje cevčice u grlo za disanje).

Važno je napomenuti da su ove komplikacije retke i anesteziolozi su obučeni da pruže sigurnu anesteziju i prate pacijenta tokom celog procesa kako bi smanjili rizike. Pre operacije, pacijenti obično prolaze kroz procenu rizika i razgovaraju sa anesteziologom o svom zdravstvenom stanju kako bi se smanjio rizik od komplikacija tokom anestezije.

E.) Sta pacijent da radi ukoliko rana na vagini i perineumu posle operacije ne zarasta na najbolji način?

U slučaju da rana na vagini i perineumu ne zarasta kako se očekuje ili ako postoji bilo kakav znak da zarastanje nije optimalno, pacijent bi trebao odmah kontaktirati svog lekara koji je izveo operaciju.

Važno je da se bilo kakvi problemi s zarastanjem rane što pre identifikuju i tretiraju kako bi se sprečile moguće komplikacije.

Evo nekoliko koraka koje pacijent može preduzeti ili saveta koji se mogu dobiti u takvoj situaciji:

1. Kontaktiranje doktora: Hitno kontaktirajte svog ginekologa ili hirurga kako biste ih obavestili o problemu s zarastanjem rane. Oni će moći pružiti dodatne smernice ili uputiti na dalje postupke.
2. Primenite higijenske mere: Održavanje čistoće operisane regije je ključno. Pratite instrukcije koje je dao lekar o higijeni i nežno čistite područje kako biste sprečili infekcije i pomogli procesu zarastanja. Propiranje rastvorom povidon-jodida ili 3% hidrogenom. Drzati ranu suvom.
3. Izbegavajte rizike: Izuzetno je važno izbegavati radnje ili situacije koje bi mogle dodatno oštetiti ranu. To uključuje izbegavanje teških fizičkih napora, dužeg sedenja. podizanja teških predmeta ili aktivnosti koje bi mogle izazvati pritisak na operisanu regiju.
4. Sledite uputstva lekara: Ako vam lekar pruži bilo kakve smernice ili uputstva, bitno je da ih sledite. To može uključivati promenu terapije, primenu određenih lekova ili preventivnih mera. U toku noći pokriti ranu debljom sterilnom gazom u smislu zaštite od nehotičnog češanja u toku sna.
5. Redovne kontrole: Lekar će možda preporučiti redovne kontrole kako bi pratili napredak zarastanja i sproveli odgovarajući tretman.

Ako postoji bilo kakav znak infekcije (crvenilo, otok, toplota, bol ili iscedak koji ima neprijatan miris), ili ako rana ne zarasta ili se pogoršava, važno je odmah se obratiti lekaru. Ranije prepoznavanje i tretman potencijalnih komplikacija mogu sprečiti ozbiljnije probleme i ubrzati proces oporavka.

Zaključak:

Pravilan postoperativni oporavak nakon vaginalnih operacija je ključan za uspešan ishod lečenja. Sledite uputstva lekara, pratite znakove komplikacija i pružite svom telu vreme koje mu je potrebno za oporavak. To će vam pomoći da se što pre vratite u normalan životni ritam i izbegnete moguće komplikacije tokom oporavka.