ENDOMETRIOZA: Simptomi, dijagnoza i lečenje oboljenja!
2347
post-template-default,single,single-post,postid-2347,single-format-standard,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,qode-theme-ver-13.8,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,wpb-js-composer js-comp-ver-5.4.7,vc_responsive

Endometrioza – Simptomi, dijagnoza i lečenje

Endometrioza

Endometrioza – Simptomi, dijagnoza i lečenje

dr Miloš Radović,

Ginekolog, Ordinacija Raović Beograd

Dnevna bolnica, GAK Višegradska, KGA UKCS

 

Definicija:

 

Endometrioza je često bolno hronično ginekološko oboljenje u kojem se tkivo slično tkivu endometrijuma umnožava van materice. Endometrioza najčešće zahvata jajnike, jajovode i ostala tkiva i organe u karlici. Retko, endometrijalno tkivo može se naći i van organa karlice.

Kod endometrioze endometrijalno tkivo se ponaša kao normalno tkivo endometrijuma, ono zadebljava, menja se i dovodi do krvarenja tokom svakog menstrualnog ciklusa. Kako ovo tkivo nema načina da bude izbačeno iz tela kao endometrijalno tkivo u materici, ono ostaje unutar organa gde je lokalizovano. Kada endometrijalno tkivo obuhvati jajnike, formiraju se ciste zvane endometriomi. Čokoladne endometriotične ciste.

Prisustvo endometrijalnog tkiva dovodi do zapaljenja sa razvojem ožiljnog tkiva i priraslica- vezivno tkivo koje dovodi do slepljivanja organa u karlici. Endometrioza dovodi do bola, ponekad teškog – naročito tokom menstrualnih ciklusa. Problemi sa fertilitetom takođe se mogu razviti kod pacijentkinja sa endometriozom.

 

 

 

Učestalost

 

Procenjuje se da je endometrioza prisutna kod oko 10-15 % ženske populacije u reproduktivnom periodu. Iako je još uvek tačan uzrok nastanka endometrioze nepoznat, neki od faktora rizika za nastanak endometrioze su: dobijanje prve menstruacije pre 11 godine starosti, menstrualni ciklusi kraći od 27 dana, teška menstrualna krvarenja, što ukazuje da je nastanak endometrioze povezan sa hormonskim statusom žene (visoki nivoi estrogena i niski nivoi progesterona).

Kako nastaje

 

Tačan mehanizam nastanka i razvoja endometrioze još uvek nije poznat, a postoji nekoliko teorija kojima se objašnjava nastanak endometrioze:

 

  1. Teorija retrogradne mensturacije: U retrogradnoj menstruaciji, menstrualna krv koja sadrži ćelije endometrijuma prolazi kroz jajovode u unutrašnjosti karlice, umesto van tela. Ove ćelije endometrijuma odlaze u organe karlice i nastavljaju da rastu i da se dele zadebljavaju i krvare tokom svakog menstrualnog ciklusa.
  2. Teorija transformacije peritonealnih ćeija: Poznata kao i teorija indukcije. Pretpostavlja se da hormoni i imuni faktori dovode do transformacije ćelija peritoneuma u ćelije slične ćelijama endometrijuma.
  3. Teorija transformacije embrionalnih ćelija: Ova teorija pretpostavlja da hormoni kao što je estrogen dovode do transformacije embrionalnih ćelija u ćelije slične endometrijumu.
  4. Teorija ožiljka: Posle hirurških intervencija, kao što su histerektomija ili carski rez endometrijalne ćelije mogu biti prenesene iz unutrašnjosti materice i nastaviti umnožavanje u drugim organima i tkivima karlice.
  5. Teorija transporta endometrijuma: Ćelije endometrijuma se putem krvotoka i limfotoka prenose u ostale delove tela.
  6. Teorija poremećaja imunog sistema: Imuni sistem ne može da prepozna i uništi tkivo slično endometrijumu koje se nalazi van materice.

 

 

ginekologija

 

Klinička slika

 

Primarni simptom endometrioze je bol u karlici, često povezan sa menstrualnim ciklusima. Iako mnoge pacijentkinje osećaju bol tokom menstrualnih ciklusa, pacijentkinje sa endometriozom navode bol jaču nego obično. Bol često postaje jača tokom vremena. Česti znakovi i simptomi endometrioze su: bolni menstrualni periodi (dismenoreja) – bol u karlici i grčevi mogu često početi pre i trajati nekoliko dana tokom menstrualnog ciklusa.

Takođe pacijentkinje mogu imati bol u stomaku i lumbalnom delu leđa, bol tokom i posle seksualnih odnosa je čest u endometriozi, bol tokom uriniranja, pojačano krvarenje tokom menstrualnog ciklusa, infertilitet – veoma često endometrioza je prva od dijagnostikovanih stanja pri lečenju infertiliteta. Od ostalih simptoma pacijentkinje sa endometriozom mogu osetiti umor, dijareju, opstipaciju, mučninu i povračanje, naročito tokom menstrualnog ciklusa.

Često težina simptoma nije povezana sa obimom proširenosti endometrioze. Neke pacijentkinje sa umerenom endometriozom mogu imati teške bolove, dok pacijentkinje sa veoma uznapredovalom endometriozom mogu imati slabe bolove ili čak bolovi mogu odsustni. Endometrioza često može imati istu kliničku sliku sa drugim oboljenjima i stanjima koja dovode do bola u karlici, kao što su pelvična inflamatorna bolest ili ciste jajnika. Endometrioza može imati istu kliničku sliku sa inflamatornim bolestima creva zbog simptoma kao što su dijareja, opstipacija i abdominalni grčevi.

 

Neplodnost

 

Endometrioza je jedan od značajnih uzroka neplodnosti žene. To je pojava ognjišta materične sluznice na drugim mestima u organizmu van materične šupljine. S obzirom na to da je problem endometrioze detaljnije razmatran u drugom poglavlju, ovde ćemo se osvrnuti samo na najznačajnije momente vezane za infertilitet.

U patogenezi endometrioze pominju se četiri glavne teorije: teorija implantacije, metaplazije, prekursorskih ćelija i metastatska teorija. Dijagnoza endometrioze jednostavno se postavlja laparoskopijom.

Način na koji endometrioza smanjuje ili onemogućava fertilitet nije do sada u potpunosti razjašnjen. Verovatno je da postoji više činilaca. Najznačajniji su sledeći:

Mehanički faktor

Kod srednje teškog i teškog oblika endometrioze postoji značajan mehanički faktor (opsežne srasline u maloj karlici) koji onemogućava transport jajne ćelije. Ipak, i u takvim slučajevima ponekad dolazi do trudnoće.

Disfunkcija jajnika

Smatra se da ognjišta endometrioze na površini jajnika mogu da utiču na disfunkciju jajnika i dovedu do insuficijencije lutealne faze. Za ovo do sada nema čvrstih dokaza i verovatno je da se radi o koincidenciji u takvim slučajevima. Sa druge strane, sigurno je da veće endometriotične ciste mogu da  trajno oštete tkivo jajnika, te je onda razlog neplodnosti jasan.

Hormonska sekrecija kod pacijentkinja sa endometriozom

Zna se da dolazi do poremećaja u sekreciji LH i pregnandiola kod pacijentkinja sa endometriozom, ali razlog tome nije sasvim jasan. U svakom slučaju to remeti normalan menstrualni ciklus.

Sinteza prostaglandina kod endometrioze

Poznato je da je endometrijum u stanju da sintetiše različite prostaglandine, od kojih najviše PGF2a i PGE2a, a zatim neke metabolite tromboksana i prostaciklina. Znajući da je uloga prostaglandina u ovulaciji veoma značajna, njihova ekscesivna količina u peritonealnoj šupljini može izazvati raznolike poremećaje kod endometrioze.

 

 

Imunološki faktori:

 

Poremećaj imunološke funkcije organizma može sprečiti začeće ili dovesti do pobačaja već postojeće trudnoće. Pobačaji u različitoj gestacijskoj dobi često se viđaju u sklopu dobro poznatih autoimunih oboljenja (kolagenoze, diabetes, endometrioza, hronični aktivni hepatitis, Kronova bolest itd). Prisustvo lupusnog antikoagulansa (mešavina IgG, IgM i IgA fosfolipidnih antitela) predisponira trudnicu za tromboembolijske komplikacije i posledični pobačaj.

Antitela na spermatozoide mogu se javiti i kod žena i kod muškaraca. Kada se jave kod muškarca smatra se da se radi o klasičnom autoimunom oboljenju. U prisustvu antitela različitih klasa smanjuje se pokretljivost spermatozoida i njihova oplodna moć. Time se mogu objasniti pojedini uzroci infertiliteta muškog porekla.

Antitela na spermatozoide javljaju se nešto češće kod žena i to u cervikalnom kanalu (IgG, IgM, IgA) ili u serumu. Titar antitela na spermatozoide kod žena obično je veći nego kod muškaraca. Oplodna moć se smanjuje na sličan način.

Postoji i pojava stvaranja antitela na gonadalne antigene u kom slučaju može doći do smanjenja fertilnosti različitog stepena do potpunog otsustva.

Znači uprošćeno rečeno: uz postojanje cisti, priraslica i bolova, glavna komplikacija endometrioze je infertilitet. Procenjuje se da oko jedne trećine do jedne polovine žena sa endometriozom ima problem da ostanu trudne. Da bi došlo do trudnoće, jedna jajna ćelija iz jajnika, mora biti transportovana kroz jajovod i biti oplođena od strane jednog spermatozoida i implantirati se u zid materice kako bi došlo do trudnoće. Endometrioza može dovesti do opstrukcije jajovoda i sprečiti mogućnost oplođenja jajne ćelije.

Takođe jedna od redjih komplikacija endometrioze je kancer. Karcinom janjnika je češći kod pacijentkinja sa endometriozom. Neka istraživanja govore da endometrioza dovodi do povećanog rizika za nastanak karcinoma ali  još nije poznat tačan mehanizam.

 

Dijagnoza endometrioze

 

Pri dijagnostikovanju endometrioze i drugih oboljenja koja dovode do bola u karlici, potrebno je uzeti dobru anamnezu i opisati simptome, uključujući lokalizaciju bola i kada on nastaje. Dijagnostika endometrioze obuhvata ginekološki pregled tokom koga ginekolog palpira karlicu, utrazvučni pregled tokom koga se pomoću ultrazvučnih talasa kreira slika unutrašnjosti karlice.

Obe vrste ultrazvučnog pregleda, vaginalni i abdominalni mogu biti korišćeni za dijagnozu endometrioze. Standardni ultrazvučni pregled nažalost nije dovoljan za dijagnostikovanje endometrioze, ali je dovoljan da identifikuje cistu povezanu sa endometriozom. Magnetna rezonanca (MRI) – koristi magnetne i radio talase da kreira detaljnu sliku organa i tkiva u karlici. MRI pregled je bitan jer obezbeđuje hirurgu plan za hirurško lečenje endometrioze dajući detaljne inormacije o lokalizaciji i veličini endometirjalnih promena.

Laboratorijska dijagnostika podrazumeva: KKS, SE, Crp, Ca-125.

U nekim slučajevima potrebno je izvršiti laparoskopski pregled abdomena kako bi se dijagnostikovalo prisustvo endometrijalnog tkiva u trbušnoj duplji. Laparoskopija može dati informacije o lokalizaciji, proširenosti i veličini endometrijalnog tkiva u trbušnoj duplji. Tokom laparorskopije može se uzeti biopsija tkiva za histopatološku analizu.

 

ginekoloski ultrazvuk

 

Lečenje endometrioze

 

Lečenje endometrioze podrazumeva dugotrajnije korišćenje lekova ili hirurško lečenje. Izbor odgovarajućeg terapijskog postupka zavisi od težine simptoma, godišta pacijenta kao i od želje pacijentkinje da ostane u drugom stanju. Lekari najčešće u početku savetuju korišćenje lekova, a operativno lečenje jedino ako medikamentozno lečenje ne uspe ili se zbog godišta pacijenta ide što brže u pravcu ostanka u drugom stanju.

 

Lečenje obuvata:

 

Lečenje bola

Pacijentkinjama se propisuje antiinflamatorni lekovi kao što su ibuprofen ili naproksen kako bi se smanjili menstrualni grčevi. Takođe ukoliko pacijentkinja ne planira da ostane u drugom stanju, hormonska terapija u kombinaciji sa analgeticima može biti savetovana. Lekovi koji otežavaju stvaranje priraslica.

 

Hormonska terapija

Korišćenje hormonske terapije nekada je jako efikasno u smanjivanju i eliminaciji bola uzrokovnaog endometriozom.

 

Hormonska terapija endometrioze obuhvata:

 

1) Hormonske kontraceptive – antibebi pilule, flasteri i vaginalni prstenovi koriste se u kontroli nivoa hormona odgovornih za umnožavanje ćelija endometrioze;

2) Agonisti i antagonisti GnRH  ovi lekovi prekidaju stvaranje gonadotropina, snižavaju nivo estrogena i sprečavaju menstualno krvarenje;

3) Progestin kontraceptivni implanti, progesteronske pilule i spirale mogu zaustaviti menstrualni ciklus i rast endometrioze;

4) Inhibitori aromataze – grupa koja snižava nivo estrogena u kombinaciji sa progestinima i kombinovanim kontraceptivima.

 

 

 

Konzervativna hirurgija

 

Ukoliko dolazi do rasta veličina cisti, kao i do povećanja njihovog broja, posebno solidnih delova cisti (koji se isključivo operativno skidaju).  Tada se sa njima povećava i količina priraslica ( one su najbitnije za zapušavanje jajovoda i pojavu bolova a mogu posle i rastu materice da smetaju i uzrokuju pojavu jačih bolova u samoj trudnoći).  Ukoliko rastu i vrednosti tumor markera  Ca-125  i na sve to ako počinju da se javljaju tkzv. neuredna endometriotična krvarenja koja daju obilnije menzese koji traju duže od 10 dana koja će se u bliskoj budućnosti sve češće i ponavljati. Tada već postoje evidentni znaci koji ukazuju na rasplamsavanje endometriotične bolesti kada ginekološka hirurgija postaje najbolji i najpouzdaniji vid lečenja !

Ukoliko pacijentkinja koja ima endometriozu želi da ostane trudna, operacija kojom se uklanja endometrioza uz očuvanje materice i jajnika povećaće šansu da pacijentkinja ostane u drugom stanju.  Hirurško raščišćavanje priraslica je poželjno, jer one mogu biti ometajući faktor u budućoj trudnoći. Rast materice u graviditetu dovodi do spontanog cepanja priraslica zbog čega je češća pojava bolova u trudnoći. Treba imati na umu da se endometrioza može vratiti. Zbog  čega i spada u hronična ginekološka oboljenja. Savremena ginekološka hirurgija podrazumeva otklanjanje endometrioze laparoskopskim ili klasičnim hirurškim putem.

Ne retko se u praksi susrećemo sa pacijentkinjama kojima su zbog recidivantnosti ove hronične bolesti (zbog čestih povrataka endometriotičnih cisti i priraslica) uradjene dve, tri i više operacija !

Poznato je da se uz čokoladne ciste često javlja veliki broj priraslica ginekoloskih organa sa susednim organima u maloj karlici i abdomenu ( tanko i debelo crevo, bešika, sigmoidni kolon, omentum, rektum, ureteri, cekum itd.). Priraslice dovode do pojave bolova i ometaju funkciju jajovoda ( prolaznost jajovoda i veza sa sterilitetom)  i svi zahvaćenih susednih organa. Problemi sa stolicom (zahvaćeno debelo crevo), mokrenjem (endometrioza na bešici), bolovi pri savijanju ili okretima tela itd.

Klasična hirurgija

 

Upravo ciste i priraslice predstavljaju glavni uzrok za postojanje bola kod endometrioze sto se hirurski može korigovati. Ukoliko su promene jako proširene i obimne, lekari primenjuju klasični otvoreni abdominalni put tokom operacije. Nakon operacije savetuje se uzimanje hormonske terapije kako bi se smanjili bolovi i smanjila šansa za povratak bolesti.

Klasična abdominalna operacija je posebno korisna ukoliko prethodna(e)  laparoskopija(e) ili  druge operativne intervencije nisu dale zadovoljavajuće rezultate što se u praksi na žalost veoma često dešava ! Posebno u smislu najtemeljitijeg hirurškog uklanjanja većeg broja cisti i priraslica.

 

 

Uklanjanje materice i jajnika je dugo smatrano najboljim načinom da se hirurškim putem pacijentkinja izleči od endometrioze. Savremeni stav je da se umesto ovako jednog radikalnog pristupa endometrioza leči uz očuvanje materice i jajnika naročito kod pacijentkinja koje žele da zatrudne. Otklanjanje jajnika dovodi do menopauze, što  povećava rizik za kardiovaskularne i metaboličke bolesti kod žene.

Otklanjanje materice može biti korisno za rešavanje simptoma povezanih sa endometriozom, kao što su teška menstrualna krvarenja i bolna krvarenja usled grčeva, kod pacijenkinja koje ne žele više da ostanu u drugom stanju i koje su završile sa radjanjem.

 

Zaključci

 

Zbog činjenice da endometrioza dovodi do infertiliteta. Ukoliko pacijentkinja koja ima endometriozu želi da ostane u drugom stanju moguće joj je ponuditi različite terapijske mogućnosti kao što su stimulacija ciklusa, folikulometrija, histeroskopija, HSG, inseminacija ili in vitro fertilizacija.

Zbog svega ovde navedenog potrebni su: korektan dugogodišnji odnos od poverenja izmedju lekara i pacijenta, redovni ginekološki pregledi , strpljenje i upornost pacijentkinje da ostvari potomstvo , veoma je bitna i precizna procena lekara o odnosu: dužina i tip terapije/godište pacijenta/želja za potomstvom/prethodni porodjaji, kao i duže praćenje pacijentkinja koje su lečene i izlečene od endometrioze. A potom i podrobnije praćenje kasnije u budućoj trudnoći.

 

 

Vaš kontrolni pregled i intervenciju kod dr Radovića zakažite još danas, klikom na dugme –KONTAKT.

 

Autori teksta: dr M Radović,  dr Andjić

 

 



Call Now Button