ENDOMETRIOZA: Simptomi, dijagnoza i lečenje oboljenja!
2347
post-template-default,single,single-post,postid-2347,single-format-standard,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,qode-theme-ver-13.8,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,wpb-js-composer js-comp-ver-5.4.7,vc_responsive

Endometrioza – Simptomi, dijagnoza i lečenje

Endometrioza

Endometrioza – Simptomi, dijagnoza i lečenje

dr Miloš Radović,

Ginekolog, Ordinacija Raović Beograd

Dnevna bolnica, GAK Višegradska

 

Endometrioza je često bolno hronično oboljenje u kojem se tkivo slično tkivu endometrijuma umnožava van materice. Endometrioza najčešće zahvata jajnike, jajovode i ostala tkiva i organe u karlici. Retko, endometrijalno tkivo može se naći i van organa karlice.

Kod endometrioze endometrijalno tkivo se ponaša kao normalno tkivo endometrijuma, ono zadebljava, menja se i dovodi do krvarenja tokom svakog menstrualnog ciklusa. Kako ovo tkivo nema načina da bude izbačeno iz tela kao endometrijalno tkivo u materici, ono ostaje unutar organa gde je lokalizovano. Kada endometrijalno tkivo obuhvati jajnike, formiraju se ciste zvane endometriomi.

Prisustvo endometrijalnog tkiva dovodi do zapaljenja sa razvojem ožiljnog tkiva i priraslica- vezivno tkivo koje dovodi do lepljenja organa u karlici. Endometrioza dovodi do bola, ponekad teškog – naročito tokom menstrualnih ciklusa. Problemi sa fertilitetom takođe se mogu razviti kod pacijentkinja sa endometriozom.

 

 

Epidemiologija

 

Procenjuje se da je endometrioza prisutna kod oko 10-15 % ženske populacije u reproduktivnom periodu. Iako je još uvek tačan uzrok nastanka endometrioze nepoznat, neki od faktora rizika za nastanak endometrioze su: dobijanje prve menstruacije pre 11 godine starosti, menstrualni ciklusi kraći od 27 dana, teška menstrualna krvarenja, što ukazuje da je nastanak endometrioze povezan sa hormonskim statusom žene (visoki nivoi estrogena i niski nivoi progesterona).

Patofiziologija

 

Tačan mehanizam nastanka i razvoja endometrioze još uvek nije poznat, a postoji nekoliko teorija kojima se objašnjava nastanak endometrioze:

  1. Teorija retrogradne mensturacije: U retrogradnoj menstruaciji, menstrualna krv koja sadrži ćelije endometrijuma prolazi kroz jajovode u unutrašnjosti karlice, umesto van tela. Ove ćelije endometrijuma odlaze u organe karlice i nastavljaju da rastu i da se dele zadebljavaju i krvare tokom svakog menstrualnog ciklusa.
  2. Teorija transformacije peritonealnih ćeija: Poznata kao i teorija indukcije. Pretpostavlja se da hormoni i imuni faktori dovode do transformacije ćelija peritoneuma u ćelije slične ćelijama endometrijuma.
  3. Teorija transformacije embrionalnih ćelija: Ova teorija pretpostavlja da hormoni kao što je estrogen dovode do transformacije embrionalnih ćelija u ćelije slične endometrijumu.
  4. Teorija ožiljka: Posle hirurških intervencija, kao što su histerektomija ili carski rez endometrijalne ćelije mogu biti prenesene iz unutrašnjosti materice i nastaviti umnožavanje u drugim organima i tkivima karlice.
  5. Teorija transporta endometriju: Ćelije endometrijuma se putem krvotoka i limfotoka prenose u ostale delove tela.
  6. Teorija poremećaja imunskog sistema: Imunski sistem ne može da prepozna i uništi tkivo slično endometrijumu koje se nalazi van materice.

 

ginekologija

 

Klinička slika

 

Primarni simptom endometrioze je bol u karlici, često povezan sa menstrualnim ciklusima. Iako mnoge pacijentkinje osećaju bol tokom menstrualnih ciklusa, pacijentkinje sa endometriozom navode bol jaču nego obično. Bol često postaje jača tokom vremena. Česti znakovi i simptomi endometrioze su: bolni menstrualni periodi (dismenoreja) – bol u karlici i grčevi mogu često početi pre i trajati nekoliko dana tokom menstrualnog ciklusa.

Takođe pacijentkinje mogu imati bol u stomaku i lumbalnom delu leđa, bol tokom i posle seksualnih odnosa je čest u endometriozi, bol tokom uriniranja, pojačano krvarenje tokom menstrualnog ciklusa, infertilitet – veoma često endometrioza je prva od dijagnostikovanih stanja pri lečenju infertiliteta. Od ostalih simptoma pacijentkinje sa endometriozom mogu osetiti umor, dijareju, opstipaciju, mučninu i povračanje, naročito tokom menstrualnog ciklusa.

Često težina simptoma nije povezana sa obimom proširenosti endometrioze. Neke pacijentkinje sa umerenom endometriozom mogu imati teške bolove, dok pacijentkinje sa veoma uznapredovalom endometriozom mogu imati slabe bolove ili čak bolovi mogu odsustvovati. Endometrioza često može imati istu kliničku sliku sa drugim oboljenjima i stanjima koja dovode do bola u karlici, kao što su pelvična inflamatorna bolest ili ciste jajnika. Endometrioza može imati istu kliničku sliku sa inflamatornim bolestima creva zbog simptoma kao što su dijareja, opstipacija i abdominalni grčevi.

Glavna komplikacija endometrioze je infertilitet. Procenjuje se da oko jedne trećine do jedne polovine žena sa endometriozom ima problem da ostanu trudne. Da bi došlo do trudnoće, jedna jajna ćelija iz jajnika, mora biti transportovana kroz jajovod i biti oplođena od strane jednog spermatozoida i implantirati se u zid materice kako bi došlo do trudnoće. Endometrioza može dovesti do opstrukcije jajovoda i sprečiti mogućnost oplođenja jajne ćelije. Takođe jedna od komplikacija endometrioze je kancer. Karcinom janjnika je češći kod pacijentkinja sa endometriozom. Neka istraživanja govore da endometrioza dovodi do povećanog rizika za nastanak karcinoma ali  još nije poznat tačan mehanizam, prema tome potrebni su redovni ginekološki pregledi i praćenje pacijentkinja koje budu lečene i izlečene od endometrioze.

 

Dijagnoza endometrioze

 

Pri dijagnostikovanju endometrioze i drugih oboljenja koja dovode do bola u karlici, potrebno je uzeti dobru anamnezu i opisati simptome, uključujući lokalizaciju bola i kada on nastaje. Dijagnostika endometrioze obuhvata ginekološki pregled tokom koga ginekolog palpira karlicu, utrazvučni pregled tokom koga se pomoću ultrazvučnih talasa kreira slika unutrašnjosti karlice.

Obe vrste ultrazvučnog pregleda, vaginalni i abdominalni mogu biti korišćeni za dijagnozu endometrioze. Standardni ultrazvučni pregled nažalost nije dovoljan za dijagnostikovanje endometrioze, ali je dovoljan da identifikuje cistu povezanu sa endometriozom. Magnetna rezonanca (MRI) – koristi magnetne i radio talase da kreira detaljnu sliku organa i tkiva u karlici. MRI pregled je bitan jer obezbeđuje hirurgu plan za hirurško lečenje endometrioze dajući detaljne inormacije o lokalizaciji i veličini endometirjalnih promena.

Laboratorijska dijagnostika podrazumeva: KKS, SE, Crp, Ca-125.

U nekim slučajevima potrebno je izvršiti laparoskopski pregled abdomena kako bi se dijagnostikovalo prisustvo endometrijalnog tkiva u trbušnoj duplji. Laparoskopija može dati informacije o lokalizaciji, proširenosti i veličini endometrijalnog tkiva u trbušnoj duplji. Tokom laparorskopije može se uzeti biopsija tkiva za histopatološku analizu.

 

ginekoloski ultrazvuk

 

Lečenje endometrioze

 

Lečenje endometrioze podrazumeva korišćenje lekova ili hirurško lečenje. Izbor odgovarajućeg terapijskog postupka zavisi od težine simptoma kao i od želje pacijentkinje da ostane u drugom stanju. Lekari najčešće savetuju korišćenje lekova, a operativno lečenje jedino ako medikamentozno lečenje ne uspe.

Lečenje obuvata:

  1. Lečenje bola – pacijentkinjama se propisuje antiinflamatorni lekovi kao što su ibuprofen ili naproksen kako bi se smanjili menstrualni grčevi. Takođe ukoliko pacijentkinja ne planira da ostane u drugom stanju, hormonska terapija u kombinaciji sa analgeticima može biti savetovana.
  2. Hormonska terapija – Korišćenje hormonske terapije nekada je jako efikasno u smanjivanju i eliminaciji bola uzrokovnaog endometriozom. Hormonska terapija endometrioze obuhvata: 1) hormonske kontraceptive – antibebi pilule, flasteri i vaginalni prstenovi koriste se u kontroli nivoa hormona odgovornih za umnožavanje ćelija endometrioze; 2) agonisti i antagonisti GnRH  ovi lekovi prekidaju stvaranje gonadotropina, snižavaju nivo estrogena i sprečavaju menstualno krvarenje; 3) Progestin kontraceptivni implanti, progesteronske pilule i spirale mogu zaustaviti menstrualni ciklus i rast endometrioze; 4) Inhibitori aromatoze – grupa koja snižava nivo estrogena u kombinaciji sa progestinima i kombinovanim kontraceptivima.

 

 

Konzervativna hirurgija

 

Ukoliko pacijentkinja koja ima endometriozu želi da ostane trudna, operacija kojom se uklanja endometrioza uz očuvanje materice i jajnika povećaće šansu da pacijentkinja ostane u drugom stanju. Treba imati na umu da se endometrioza može vratiti. Savremena ginekološka hirurgija podrazumeva otklanjanje endometrioze laparoskopskim putem. Ukoliko su promene jako proširene i obimne, lekari primenjuju klasični otvoreni abdominalni put tokom operacije. Nakon operacije savetuje se uzimanje hormonske terapije kako bi se smanjili bolovi i smanjila šansa za povratkom bolesti.

Uklanjanje materice i jajnika je dugo smatrano najboljim načinom da se hirurškim putem pacijentkinja izleči od endometrioze. Savremeni stav je da se umesto ovako jednog radikalnog pristupa endometrioza leči uz očuvanje materice i jajnika naročito kod pacijentkinja koje žele da zatrudne. Otklanjanje jajnika dovodi do menopauze, što  povećava rizik za kardiovaskularne i metaboličke bolesti kod žene. Otklanjanje materice može biti korisno za rešavanje simptoma povezanih sa endometriozom, kao što su teška menstrualna krvarenja i bolna krvarenja usled grčeva, kod pacijenkinja koje ne žele da ostanu u drugom stanju.

Poznato je da endometrioza dovodi do infertiliteta. Ukoliko pacijentkinja koja ima endometriozu želi da ostane u drugom stanju moguće joj je ponuditi različite terapijske mogućnosti kao što su stimulacija ciklusa ili in vitro fertilizacija.

 

Autori teksta: dr M Radović,  dr Andjić

 

 



Call Now Button