15 феб Seksualno prenosive bolesti
Seksualno prenosive bolesti (SPB, STD) su infekcije koje se prenose direktnim seksualnim kontaktom, uključujući vaginalni, analni i oralni odnos. Uzrokovane su različitim mikroorganizmima poput bakterija, virusa, gljivica i parazita. Ove infekcije mogu uticati na reproduktivni i opšti zdravstveni status, a ako se ne leče na vreme, mogu izazvati ozbiljne komplikacije, uključujući neplodnost, ektopičnu trudnoću i povećan rizik od prenosa HIV-a.
Seksualno prenosive bolesti: sve što trebate znati:
Pelvična inflamatorna bolest (PID – Pelvic inflammatory disease)
Sexually transmitted diseases (STD)
Hlamidija:
Hlamidija je najčešća bakterijska polno prenosiva bolest uzrokovana bakterijom Chlamydia trachomatis. Ova infekcija često prolazi nezapaženo jer simptomi mogu biti blagi ili odsutni. Kod žena se simptomi mogu manifestovati kao abnormalni vaginalni iscedak, peckanje pri mokrenju, bol u donjem delu stomaka ili krvarenje između menstruacija.
Kod muškaraca, simptomi uključuju iscedak iz penisa, peckanje pri mokrenju i retko bol i otok testisa. Ako se ne leči, hlamidija može izazvati ozbiljne komplikacije poput zapaljenske bolesti male karlice kod žena (PIB), što može dovesti do neplodnosti. Kod muškaraca, infekcija može izazvati epididimitis, upalu epididimisa, što takođe može uticati na plodnost. S obzirom na to da često nema simptoma, redovno testiranje je ključno za pravovremeno otkrivanje i lečenje hlamidije.
Gonoreja:
Gonoreja, uzrokovana bakterijom Neisseria gonorrhoeae, pogađa sluzokožu genitalnih organa, rektuma i grla. Druga po učestalosti bakterijska SPB. Simptomi kod muškaraca su peckanje i bolno mokrenje sa belim ili žutim iscedkom, dok su kod žena simptomi slabije izraženi, što često dovodi do neprimećene infekcije. Ako se ne leči, može dovesti do ozbiljnih komplikacija poput zapaljenske bolesti male karlice kod žena, što povećava rizik od vanmaterične trudnoće i neplodnosti. Kod muškaraca, infekcija može izazvati upalu prostate ili testisa. Gonoreja se može proširiti i na krvotok, uzrokujući životno ugrožavajuće stanje poznato kao diseminovana gonokokna infekcija.
Sifilis:
Sifilis, poznat po svojoj složenosti, uzrokovan je bakterijom Treponema pallidum. Bolest prolazi kroz četiri faze: primarnu, sekundarnu, latentnu i tercijarnu. U početnoj fazi može izazvati bezbolne čireve na genitalijama dok u završnoj fazi, sifilis može izazvati teške komplikacije poput neuroloških problema, srčanih oboljenja i oštećenja organa. S obzirom na dug period latentnosti, redovno testiranje je ključno za pravovremeno otkrivanje i sprečavanje širenja bolesti. Ako se otkrije rano, sifilis se može lečiti antibioticima.
Genitalni herpes:
Genitalni herpes je izazvan herpes simplex virusom (HSV), najčešće tipom 2 (HSV-2), i izaziva bolne lezije i čireve na genitalnom području. Iako ne postoji lek koji potpuno eliminiše virus, antivirusni lekovi kao što je aciklovir mogu smanjiti simptome, ubrzati zaceljivanje i smanjiti rizik od prenosa. Virus ostaje u telu i može izazvati recidive, posebno u periodima stresa ili oslabljenog imuniteta.
Mikoplazma:
Mikoplazma je bakterija koja može izazvati infekcije mokraćnog sistema i genitalnog trakta. Iako često nema izraženih simptoma, može izazvati bol prilikom mokrenja, neobičan vaginalni iscedak ili bol u donjem delu stomaka. Leči se antibioticima, a obavezno je lečenje i partnera kako bi se sprečilo ponovno zaražavanje.
Ureaplazma:
Ureaplazma je bakterija koja može izazvati infekcije mokraćnog sistema, kao i zapaljenje genitalnog trakta. Infekcija ureaplazmom može dovesti do neplodnosti, pobačaja ili prerane trudničke porodaje, ako se ne leči. Lečenje se obavlja antibioticima, a važno je lečiti i oba partnera, jer je ova bakterija prenosiva.
Humani papiloma virus (HPV):
HPV je izrazito rasprostranjena infekcija s više od 200 poznatih sojeva, od kojih su neki povezani s genitalnim bradavicama, dok drugi uzrokuju karcinome, poput raka grlića materice i anusa. HPV infekcija se često povlači spontano, ali visokorizični sojevi mogu ostati latentni godinama pre nego što izazovu ozbiljne zdravstvene probleme. Vakcinacija je najefikasniji način zaštite protiv većine visokorizičnih sojeva.
HIV/AIDS:
HIV je virus koji napada imuni sistem, prvenstveno CD4 ćelije, čineći organizam podložnijim infekcijama i bolestima. Bez adekvatnog lečenja, HIV može preći u AIDS, završni stadijum infekcije. Rano otkrivanje i antiretrovirusna terapija mogu značajno usporiti progresiju bolesti, omogućavajući obolelima kvalitetan i dug život.
Trihomonijaza:
Trihomonijaza, uzrokovana parazitom Trichomonas vaginalis, često prolazi bez simptoma, ali može izazvati iritaciju genitalnog područja i povećati rizik od drugih polno prenosivih infekcija, uključujući HIV. Kada se jave simptomi, to su najčešće obilan, penušav, žućkast sekret neprijatnog mirisa, bolnu upalu i svrab kod žena. Kod muškaraca simptomi su obično blaži ili odsutni. Infekcija je u većini slučajeva lako izlečiva, ali neliječena može dovesti do komplikacija u trudnoći, poput preranog porođaja.
Seksualno prenosive bolesti – Simptomi:
Simptomi SPB, generalno govoreći, mogu varirati u zavisnosti od vrste infekcije (tekst iznad), ali najčešći znaci uključuju:
- Iscedak iz genitalija (neuobičajenog mirisa ili boje).
- Peckanje ili bol pri mokrenju.
- Svrab, iritacija ili bol u genitalnom području.
- Osip, rane ili kvržice na ili oko genitalija.
- Bol tokom seksualnog odnosa.
- Bol u donjem delu stomaka (kod žena).
Važno je napomenuti da mnoge infekcije mogu biti asimptomatske, što znači da se osoba može osećati potpuno zdravo dok širi infekciju na druge.
Faktori rizika za seksualno prenosive bolesti (SPB):
Postoji nekoliko ključnih faktora koji povećavaju rizik od infekcije seksualno prenosivim bolestima. Razumevanje ovih faktora može pomoći u usvajanju preventivnih mera i očuvanju seksualnog zdravlja.
- Nezaštićeni seksualni odnosi:
Ovo je najvažniji faktor rizika. Odsustvo kondoma tokom vaginalnog, analnog ili oralnog seksa povećava verovatnoću prenosa bakterijskih, virusnih i parazitskih infekcija. - Promiskuitetno ponašanje:
Imati više seksualnih partnera, posebno u kratkom vremenskom periodu, povećava mogućnost kontakta s osobom koja nosi infekciju. - Rani početak seksualne aktivnosti:
Osobe koje počinju sa seksualnim aktivnostima u mlađim godinama izložene su većem riziku zbog dužeg vremena izloženosti i moguće nedovoljne informisanosti o zaštiti. - Istorija prethodnih infekcija:
Osobe koje su već imale PPB imaju veći rizik od ponovne infekcije, posebno ako ne koriste zaštitu ili nisu završile adekvatno lečenje. - Zdravstveno stanje:
Određena stanja, poput oslabljenog imunog sistema (usled HIV-a, hroničnih bolesti ili uzimanja imunosupresivnih lekova), čine organizam podložnijim infekcijama. - Korišćenje zajedničkih igala:
Ovo je specifičan faktor rizika za infekcije poput HIV-a i hepatitisa B i C. Deljenje igala za injekcije, tetoviranje ili pirsing može preneti ove infekcije direktno u krvotok. - Neadekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti:
Ljudi koji nemaju pristup redovnim pregledima, testiranju i vakcinaciji su u većem riziku jer infekcije ostaju neotkrivene i nelečene, omogućavajući dalje širenje.
Dijagnoza seksualno prenosive bolesti (SPB)
Obuhvata nekoliko ključnih koraka. Prvi je prikupljanje istorije bolesti i simptoma od pacijenta, uključujući informacije o seksualnim partnerima, vrstama seksualnih aktivnosti i upotrebi zaštite. Zatim se obavljaju fizički pregledi kako bi se uočili znaci infekcija, poput osipa, rana ili bradavica.
Za potvrdu dijagnoze, lekar obično preporučuje laboratorijske testove, kao što su krvne analize, brisevi sa genitalnog područja, urina ili analni brisevi, zavisno od vrste infekcije. Testiranje može uključivati i PCR testove ili serološke testove za detekciju antitela na određene viruse ili bakterije.
Prevencija seksualno prenosive bolesti (infekcija)
Prevencija je ključ u borbi protiv SPB:
- Koristite kondome: Kondomi značajno smanjuju rizik od prenosa većine polno prenosivih infekcija.
- Redovno testiranje: Ako imate novog partnera ili više seksualnih partnera, preporučuje se redovno testiranje na PPI.
- Vakcinacija: Vakcine, poput HPV vakcine i vakcine protiv hepatitisa B, pružaju efikasnu zaštitu od određenih infekcija.
- Ograničavanje broja partnera: Seksualni odnosi s manjim brojem partnera smanjuju rizik od infekcije.
- Otvorena komunikacija: Razgovor s partnerom o seksualnom zdravlju i istoriji SPB je ključan za održavanje zdravog odnosa.
Seksualno prenosive bolesti – Lečenje:
Lečenje SPB zavisi od vrste infekcije (bakterijska, virusna, parazitska) i stadijuma bolesti. Kod većine polno prenosivih infekcija, neophodno je lečiti ne samo zaraženu osobu već i njenog seksualnog partnera ili partnere, kako bi se sprečilo ponovno zaražavanje i širenje bolesti. Ovo je posebno važno kod bakterijskih infekcija poput hlamidije, gonoreje i sifilisa, gde se lečenje antibioticima primenjuje kod svih koji su bili u seksualnom kontaktu s obolelom osobom.
Da li se leči i partner?
Da, lečenje partnera je obavezno, čak i ako partner nema simptome. Mnoge SPB mogu biti asimptomatske, ali osoba i dalje može preneti infekciju. Testiranje oba partnera je preporučeno, a lečenje se često sprovodi istovremeno kako bi se osigurala eliminacija infekcije.
Koji se lekovi koriste?
- Antibiotici: Za bakterijske infekcije, kao što su hlamidija, gonoreja i sifilis, koriste se oralni antibiotici (tablete) ili injekcije. Na primer, azitromicin i doksiciklin su česti izbori za hlamidiju, dok se sifilis leči injekcijama penicilina.
- Antivirusni lekovi: Za virusne infekcije, poput herpesa ili HIV-a, koriste se antivirusni lekovi koji pomažu u kontroli simptoma i smanjuju rizik od prenosa, ali ne mogu potpuno eliminisati virus. Primeri uključuju aciklovir (za herpes) i antiretrovirusne lekove za HIV.
- Antiparazitski lekovi: Trihomonijaza se leči lekovima kao što je metronidazol, obično u obliku tableta.
Najčešća pitanja vezana za seksualno prenosive bolesti – STD:
Da li mogu imati STD ako nemam nikakve simptome?
Da, mnoge polno prenosive bolesti, poput hlamidije, gonoreje i HPV-a, često ne izazivaju nikakve simptome, posebno u ranim fazama. Zbog toga se mogu preneti na partnera bez znanja zaražene osobe. Redovno testiranje je ključno za pravovremeno otkrivanje i lečenje.
Koliko su kondomi efikasni u zaštiti od STD?
Kondomi su veoma efikasni u smanjenju rizika od prenosa većine SPB, uključujući HIV, hlamidiju i gonoreju. Međutim, nisu 100% zaštita jer se neke infekcije, poput HPV-a ili herpesa, mogu preneti kontaktom s kožom koja nije pokrivena kondomom.
Da li je lečenje STD uvek uspešno?
Većina bakterijskih i parazitskih SPB, poput hlamidije, gonoreje i trihomonijaze, može se uspešno izlečiti antibioticima ili antiparazitskim lekovima. Virusne infekcije, poput HIV-a ili herpesa, ne mogu biti potpuno izlečene, ali se mogu kontrolisati lekovima kako bi se smanjili simptomi i rizik od prenosa.
Koliko često treba da se testiram na STD?
To zavisi od vašeg seksualnog ponašanja. Ako imate više partnera ili ste započeli vezu s novim partnerom, preporučuje se testiranje najmanje jednom godišnje. Osobe s visokim rizikom, poput onih koje imaju nezaštićene odnose, treba da se testiraju češće.
Šta da radim ako imam STD?
- Odmah započeti lečenje prema preporuci lekara.
- Obavestiti sve seksualne partnere kako bi se i oni testirali i lečili, ako je potrebno.
- Izbegavati seksualne odnose dok se lečenje ne završi i infekcija ne eliminiše.
- Primenjivati preventivne mere u budućnosti, poput korišćenja kondoma i redovnog testiranja.
Vašu intervenciju ili kontrolni pregled možete zakazati još danas, klikom na dugme –KONTAKT.
Zbog angažovanosti više ginekologa u ordinaciji potrebno je naglasiti ime lekara koga želite odabrati za vaš pregled!
U slucaju jačih i bolova KOJI DUŽE TRAJU ne zakazivati ništa, nego doći na pregled -ODMAH !
Dodatne informacije o bolovima stomaka i male karlice možete naći klikom na sledeci link:
— BOLOVI U STOMAKU I MALOJ KARLICI.
Autori texta:
- IT-SEO i medicinski tim dr Radovića
- Janko Radović
- Instagram/ginekolog.milos.radovic/