Miomi - Miloš Radović
2232
page-template-default,page,page-id-2232,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,qode-theme-ver-13.8,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,wpb-js-composer js-comp-ver-5.4.7,vc_responsive

Miomi

Šta je miom ?

Miomi su najčešće dobroćudni tumori glatkih mišića materice. Predstavljaju oboljenje materice koje se manifestuje ubrzanim rastom većeg broja mišićnih ćelija i formiranjem benignog tumora u miometrijumu – mišićnom sloju materice. Obično se javljaju u grupama, mogu biti i pojedinačni. Veličina im varira od zrna pirinča do dimenzija veće lubenice, kada ispunjava celu trbušnu duplju. U ekstremnim slučajevima može u težini dostići i 30kg.  Najčešće se sa problemom mioma materice suočavaju žene životne dobi od 35 do 50 godina i starije. Međutim, ovakvi tumori materice nalaze se i kod mlađih žena. Do sada nije poznat uzrok nastanka mioma, ali se zna de je estrogenski zavistan, te da u menopauzi uglavnom prestaje da raste i počinje da se smanjuje.

Klasifikacija mioma

Prema lokaciji u odnosu na mišićni sloj miometrijuma – miomi (fibroidi) materice se klasifikuju na sledeći način:
– Untramuralni (intramuskularni) – miom se nalazi unutar miometrijuma,
– Subserozni (subperitonealni) – miom se nalazi ispod sluznice spoljašnjeg sloja materice,
– Submukozni – miom se nalazi ispod unutrašnje sluznice materice (endometrijuma),
– Intraligamentni – miom se nalazi između širokih ligamenata materice.  –Pedunkularni ( na kraćoj ili dužoj  peteljci)

Razika izmedju mioma i fibroma je histološka

Sve vrste mioma materice formiraju se iz dve vrste tkiva: mišića i vezivnog tkiva. Primarni sastav tumora određuje njegovu pripadnost tipu mioma. Ako kod njega dominiraju mišićna vlakna, to je miom. Ako prevladavaju vezivna vlakna, koja su pomešana s mišićnim vlaknima, onda su to fibroidi. A ako se tumor sastoji isključivo od vezivnog tkiva, tada se zove fibrom.

Zašto miomi nastaju

Rast mioma zavisi od produkcije hormona estrogena i progesterona tako da miomi najčeše rastu tokom reproduktivnog perioda žene. To istovremeno znači da su nerađanje (nuliparitet) i nedojenje faktori rizika za nastanak mioma – relativni rizik se smanjuje sa svakom trudnoćom i dojenjem. Viši rizik imaju starije žene koje nisu rađale i gojazne žene.

Simptomi

Simptomi mioma materice zavise od njihovog  broja, lokalizacije i veličine kao i eventualnog postojanja degenerativnih promena.

Od simptoma mogu se javiti:

  1. Neuredna krvarenja (poremecen menstrualni ciklus)
  2. Krvarenja van menstrualnog ciklusa
  3. Često i/ili otežano mokrenje.
  4. Uporni zatvor. Pritisak na rektum.
  5. Pritisak u donjim partijama trbuha i maloj karlici
  6. Bol u maloj karlici, bol ledja, prerastegnutost trbuha
  7. Česta glavobolja.
  8. Spontani pobačaji i ostali simptomi vezani za trudnoću
  9. Sterilitet

Komplikacije koje miomi prave

Miomi deformišu matericu, pritiskaju jajnike i jajovode pa mogu doprineti nastanku neplodnosti. Maligna promena mioma je vrlo retka; javlja se u svega 0,1 – 0,5% slučajeva. Komplikacije koje miomi uzrokuju na drugim organima i organskim sistemima uključuju nastanak teške anemije zbog obilnih krvarenja. Manjak gvožđa koji tako nastaje često je vrlo otporan na lečenje. Veliki miom vrši pritisak na okolne strukture, što je neugodno i opasno kod pritiska na mokraćni sistem i debelo crevo kada nastaje poremećaj oticanja mokraće i stolice.

Lečenje i dijagnostika mioma

Dijagnoza mioma na materici je jednostavna. S obzirom da najčešće ne daju simptome, otkriju se pri redovnom ginekološkom pregledu. Potreban je ultrazvučni pregled da bi se tačno utvrdila veličina i lokalizacija mioma. U današnje vreme često se radi i magnetna rezonanca.

Lečenje zavisi ne samo od veličine i lokacije mioma, već i od starosti pacijentkinje, broja porođaja, postojanja trudnoće ili je ona u planu  Kod mioma malih dimenzija, koji ne pokazuju brzi rast, može se primeniti ultrazvučno praćenje i eventualna hormonska terapija. Ona ima za cilj smanjenje mioma, kao i smanjenje debljine endometrijuma i redukciju krvarenja. Veći miomi, koji su razvili komplikacije, zahtevaju hitno hirurško lečenje. Laparotomija, laparoskopija, histeroskopija. Pri čemu se može vršiti odstranjivanje samo mioma (miomektomija) ili cele materice (histerektomija).  Obzirom da se miomi najčešće otkrivaju slučajno prilikom redovnih kontrola, zakažite kontrolu još danas, klikom na dugme –KONTAKT.

Zaključak

Miomi sa polipima predstavljaju najčešće dobroćudne tumore materice. Obzirom da u početku rastu bez ikakvih simptoma, oni  vrlo često ostaju neprepoznati i neadekvatno lečeni, što je potencijalno opasno jer mogu biti uzrok bolovima, krvarenju, neplodnosti i komplikacijama u trudnoći. Obzirom na sve gore navedene komplikacije koje mogu izazvati, vazne su redovne šestomesečne ultrazvučne i ginekološke kontrole kod  vašeg ginekologa.

 

 

 

Call Now Button