Miomi materice
Šta su miomi materice ?
Miomi su najčešće dobroćudni tumori glatkih mišića materice. Predstavljaju oboljenje materice koje se manifestuje ubrzanim rastom većeg broja mišićnih ćelija i formiranjem benignog tumora u miometrijumu – mišićnom sloju materice. Obično se javljaju u grupama, mogu biti i pojedinačni.
Veličina im varira od zrna pirinča do dimenzija veće lubenice, kada ispunjava celu trbušnu duplju. U ekstremnim slučajevima može u težini dostići i 30kg. Najčešće se sa problemom mioma materice suočavaju žene životne dobi od 35 do 50 godina i starije. Međutim, ovakvi tumori materice nalaze se i kod mlađih žena.
Do sada nije poznat uzrok nastanka mioma, ali se zna de je estrogenski zavistan, jer u reproduktivnom periodu žene mogu porasti velikom brzinom te da u menopauzi uglavnom usporavaju ili prestaju sa rastom i počinju da se smanjuju.
Nerađanje i nedojenje su faktori rizika za stvaranje mioma. Ovi rizici se smanjuju sa svakom trudnoćom i dojenjem. Veći rizik odnosno veću verovatnoću za stvaranje mioma imaju žene koje nisu rađale i gojazne žene. Pacijentkinje često imaju pozitivnu porodičnu anamnezu za miome materice, što ukazuje na genetsku osnovu i nasleđivanje sklonosti za stvaranje mioma.
Obično se javljaju u grupama čvorova različitih veličina. Nije redak nalaz postojanja po 5-12 čvorova u tkivu materice. Mogu biti i pojedinačni. Miomi su odmah posle polipa drugi najučestaliji benigni tumori materice i svih genitalnih organa žene
Miomi – klasifikacija
Prema lokaciji u odnosu na mišićni sloj miometrijuma – miomi (fibroidi) materice se klasifikuju na sledeći način:
– Untramuralni (intramuskularni) – miom se nalazi unutar miometrijuma,
– Subserozni (subperitonealni) – miom se nalazi ispod sluznice spoljašnjeg sloja materice,
– Submukozni – miom se nalazi ispod unutrašnje sluznice materice (endometrijuma),
– Intraligamentni – miom se nalazi između širokih ligamenata materice.
–Pedunkularni (na kraćoj ili dužoj peteljci)
–Nascentni (prominiraju u vaginu kroz cervikalni kanal)
Mesta nastanka mioma
Razika izmedju mioma i fibroma je histološka
Sve vrste mioma materice formiraju se iz dve vrste tkiva: mišića i vezivnog tkiva. Primarni sastav tumora određuje njegovu pripadnost tipu mioma. Ako kod njega dominiraju mišićna vlakna, to je miom. Ako prevladavaju vezivna vlakna, koja su pomešana s mišićnim vlaknima, onda su to fibroidi. A ako se tumor sastoji isključivo od vezivnog tkiva, tada se zove fibrom. Klinički daju iste simptome i na isti način se leče tako da je razlika samo u gradji (histološka).
Zašto miomi nastaju?
Rast mioma zavisi od produkcije hormona estrogena i progesterona tako da miomi najčeše rastu tokom reproduktivnog perioda žene. To istovremeno znači da su nerađanje (nuliparitet) i nedojenje faktori rizika za nastanak mioma – relativni rizik se smanjuje sa svakom trudnoćom i dojenjem. Viši rizik imaju starije žene koje nisu rađale i gojazne žene.
Rast mioma je prisutan uglavnom do menopauze i po brzini rasta može značajno varirati od pacijenta do pacijenta. Posle menopauze se rast zaustavlja i od tada miom počinje da se smanjuje a ponekad i kalcifikuje.
Simptomi mioma
Simptomi mioma materice zavise od njihovog broja, lokalizacije, veličine, pritiska koji oni vrše na susedne organe, kao i eventualnog postojanja degenerativnih promena.
Od simptoma mogu se javiti:
- Neuredna krvarenja (poremecen menstrualni ciklus)
- Produžena menstrualna krvarenja
- Krvarenja van menstrualnog ciklusa
- Često i/ili otežano mokrenje. Pritisak na bešiku i uretere
- Uporni zatvor. Pritisak na rektum.
- Pritisak u donjim partijama trbuha i maloj karlici
- Bol u maloj karlici, bol ledja, prerastegnutost trbuha
- Bolni menstrualni ciklusi, osećaj vučenja
- Česta glavobolja.
- Spontani pobačaji i drugi problemi vezani za trudnoću
- Sterilitet
Komplikacije koje miomi prave
Miomi deformišu matericu, pritiskaju jajnike i jajovode pa mogu doprineti nastanku neplodnosti. Maligna promena mioma je vrlo retka; javlja se u svega 0,1 – 0,5% slučajeva. Komplikacije koje miomi uzrokuju na drugim organima i organskim sistemima uključuju nastanak teške anemije zbog obilnih krvarenja. Manjak gvožđa koji tako nastaje često je vrlo otporan na lečenje.
Posebne probleme izazivaju u periodu posle 40-te godine pacijenkinje tj u periodu premenopauze jer mogu da se udruze sa neurednim krvarenjima koja su karekteristicna za perimenopauzu.
Veliki miom vrši pritisak na okolne strukture, što je neugodno i opasno kod pritiska na mokraćni sistem i debelo crevo kada nastaje poremećaj u oticanju mokraće i stolice.
Iako u pocetku ne daju nikakve simptome ukoliko se nalaze blizu rogova materice gde se jajovovodi ulivaju u samu matericu mogu predstavljati problem za samo zacece i mogu dovesti pacijentkinju do steriliteta.
U slucaju njihovog brzog rasta, unutar samog mioma može doći do nekroze tkiva koja je praćena burnom simptomatologijom, jakim bolovima, poremećajima u laboratorijskim parametrima i tom slučaju zahteva hitnu i neodložnu hiruršku intervenciju. Takodje veći miomi mogu svojom masom dovesti i do uvrtanja (torkvacije) ginekoloških organa kada je takodje potrebno hitno i neodložno operativno lečenje.
Miomi – Dijagnostika
Dijagnoza mioma na materici je jednostavna. S obzirom da najčešće ne daju simptome, otkriju se pri redovnom ginekološkom pregledu. Potreban je ginekološki i ultrazvučni pregled da bi se tačno utvrdila veličina i lokalizacija mioma. U današnje vreme se u dopunskoj dijagnostici često radi i magnetna rezonanca (NMR) ili CT male karlice.
U slučaju pojave krvarenja neophodno je uz ginekološki i ultrazvučni pregled uraditi i kolposkopiju sa Papa testom. Time se preciznije odredjuje da li je krvarenje nastalo zbog mioma ili promene na grliću materice. Samo lečenje, kako lekovima tako i operativno je dijametralno različito u ova dva oboljenja. Te je u početku jako bitno diferencijalno dijagnostički tačno utvrditi poreklo i uzrok krvarenja iz ginekološkog trakta žene. Moguće je u okviru dopunske dijagnostike uraditi i odredjene hormonske pretrage.
Miomi – Lečenje
Lečenje zavisi ne samo od veličine i lokacije mioma, već i od starosti pacijentkinje, broja porođaja, postojanja trudnoće ili je ona u planu. Način lečenja mioma zavisi i od afiniteta same pacijentkinje ka odredjenoj vrsti terapije.
Mali miomi i miomi koji ne daju izraženu simptomatologiju se ne leče, već se samo prate.
Kod mioma malih dimenzija, koji ne pokazuju brzi rast, može se primeniti ultrazvučno praćenje i eventualna hormonska terapija. Ona ima za cilj smanjenje mioma, kao i smanjenje debljine endometrijuma i redukciju krvarenja.
Rez na uterusu posle miomektomije
Lekovima
U slučaju postojanja bola mogu se uzimati analgetici. U slučaju pojave anemije zbog upornih ili obilnijih krvarenja pacijentima se preporučuje uzimanje preparata gvoždja. Kod obilnih i nepravilnih krvarenja kod žena
Prvi način je hormonalna terapija, ovaj način lečenja se primenjuje ukoliko je miom manjih dimenzija i koji ne pokazuje ubrzan rast. Ovaj način lečenja ima cilj da smanji debljinu unutrašnje sluznice materice (endoterijuma) i da redukuje krvarenje. Moguća je i primena pilula za kontracepciju ili intrauterinih uložaka (spirala) koja sadrže progesteron i koja kod žena s miomima može uticajem na sluznicu u maternici i zaustaviti krvarenja, i time sprečiti daljnji rast mioma.
Postoje i lekovi koji mogu smanjiti veličinu mioma, to su takozvani GnRH agonisti, ali je njihov učinak ograničen i kratkotrajan, jer deluju samo dok se daju te izazivaju vazomotorne smetnje.
U miomima uz postojanje estrogenih, utvrdjeno je i postojanje progesteronskih receptora. Progesteron je važan u rastu mioma, zato lekovi koji deluju na progesteronske receptore imaju povoljno delovanje na miom. Odnedavno je u upotrebi selektivni blokator progesteronskih receptora ulipristal acetat. On dovodi do brzog smanjivanja krvarenja u žena s miomima (već za 7 dana) smanjivanjem protoka kroz krvne sudove endometrijuma.
Praksa je u novije vreme pokazala da ulipristal acetat nije toliko efikasan pa se odustalo od terapija tabletama za smanjivanje mioma. Pokazalo se da je ova vrsta terapije efikasna samo u smislu smanjivanju krvarenja koje sa javlja kao posledica postojanja mioma. Ali da u isto vreme nije efikasna u smanjivanju veličine samih mioma. Na sve to, ovaj tip lečenja se ispostavilo da nije ni malo jeftin.
Miomi – Hirurško lečenje
Najbolja, suverena terapija je hiruska terapija kad miomi daju simptome. Ovaj način lečenja se primenjuje ukoliko je miom veliki i ako je prouzrokovao razne komplikacije kod pacijenta.
Veći miomi, koji su razvili komplikacije, zahtevaju hitno hirurško lečenje.
I sam hirurški pristup može biti različit od slučaja do slučaja i to: otvorena abdominalna hirurgija, vaginalna hirurgija, laparoskopija ili histeroskopija.
Pri čemu se odstranjivanje mioma može vršiti sa dve vrste operacija: 1) samo mioma (miomektomija) ili 2) cele materice (histerektomija).
Postoji više hirurških metoda ; laparotomija, laparoskopija, a jedan od mogućih i najmanje invazivnih (poštednih) hirurških metoda je histeroskopija.
Histeroskopija je najbolji izbor ako se miom izbočuje u šupljinu materice ili je na peteljci (submukozni), te se nakon vizualizacije šupljine uterusa pod kontrolom endoskopske kamere ciljano otklanja miom, pri tom ne oštečujući okolno tkivo endometrijuma materice. Uz to, histeroskopskim prilazom se može kao hitnim postupkom brzo i efikasno zaustaviti obilno krvarenje iz uterusa histeroskopskom ablacijom, dijatermijom ili kiretažom.
Histeroskopska ablacija (otklanjanje) sluznice u šupljini materice se smatra odličnom opcijom kod žena sa npr. submukoznim miomima, ne većim od 3cm. koji obilnije krvare i ne reaguju na terapiju lekovima.
Miomi – gde nastaju Nascentni miom
U slučaju nascentnih mioma doslo je do prolaska mioma kroz cervikalni kanal i oni prominiraju u vaginu. Tip hirurškog uklanjanja u tom slučaju veoma zavisi od debljine i dužine same peteljke koja spaja miom sa tkivom materice. Kroz nju prolaze krvni sudovi koji ishranjuju miom. Što je veći miom, to je deblja peteljka i jači su i krvni sudovi u samoj peteljci.
U toku intervencije retko ali može doći do veoma obilnog krvarenja koje se u odredjenom broju slučaja može rešiti jedino histerektomijom. Pre svake miomektomije to se mora precizno nagovestiti pacijentu. I pacijentkinja se (kao i za svaki drugi operativni zahvat) mora pismeno saglasiti sa intervencijom koja ce joj biti uradjena.
Kod hirurškog načina lečenja u zavisnosti da li pacijentkinja želi još dece se može odstraniti samo miom ili cela materica. Totalno odstranjivanje materice zbog mioma predstavlja krajnju opciju u lečenju simptomatskih najčešće multiplih mioma, sa težom simptomatologijom i to kod pacijentkinja koje su završile sa svojim radjanjem.
U svim ovim odlukama naravno da je hirurško iskustvo lekara za izvodjenje bilo koje od pomenutih operativnih intervencija jedan od najbitnijih faktora, odlučujućih za izbor najsigurnijeg i najefikasnijeg načina lečenja pacijenta.
Miomi – Zaključak
Miomi sa polipima predstavljaju najčešće dobroćudne tumore materice. I sa cistama predstavljaju najčešća ginekološka oboljenja. Obzirom da u početku rastu bez ikakvih simptoma, oni vrlo često ostaju neprepoznati i neadekvatno lečeni, što je potencijalno opasno jer mogu biti uzrok bolovima, krvarenju, neplodnosti i komplikacijama u trudnoći.
Najlakše i sa najmanje komplikacija se hirurčki odstranjuju dok su mali. Obzirom na sve gore navedene komplikacije koje mogu izazvati kao i činjenice da se miomi u početku najčešće otkrivaju slučajno prilikom pregleda kod lekara, važne su redovne šestomesečne ultrazvučne i ginekološke kontrole kod vašeg ginekologa.
Abdominalna operacija
Najčešće pitanje vezano za lečenje mioma:
Koji je najbitniji faktor za bezbednost intervencije uklanjanja mioma?
Vaša odluka o izboru lekara koji će vam dijagnostikovati i pratiti rast mioma i ukoliko je potrebno uraditi intervenciju!
Zakažite vaš kontrolni pregled ili intervenciju kod dr Radovića još danas, klikom na dugme –KONTAKT.
Zbog angažovanosti više ginekologa u ordinaciji potrebno je naglasiti ime lekara koga želite odabrati za vaš pregled!
Autori:
- IT-SEO i medicinski tim
- dr M. Radović
- Spec. Ginekolog Konsultant Ordinacija Raović i Živaljević (od 2014god.)
Beograd 21.09. 2021 god.
NAPOMENA
Sadržaj web sajta nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili terapiju i nije prilagođen ličnim potrebama pojedinog korisnika. Informacija sadržana na sajtu je predstavljena sa namerom obrazovanja korisnika u pogledu zdravlja i lečenja. Informacije na sajtu dr Radovića nisu zamena za lekarski pregled niti su sugestija za određeni program lečenja. Cilj informacija na sajtu je da dopuni vašu informisanost o zdravlju i lečenju. U slučaju zdravstvenog problema obratite se vašem lekaru ili drugom stručnom licu radi pregleda u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi. Pre primenjivanja bilo kakvog saveta pročitanog na sajtu dr Radovića se obavezno posavetujte sa nadležim lekarom ili/i obavite pregled kod istog.
