Šta treba znati o jajnicima?
Jajnici (lat. Ovarium) su parni ženski organi čija je osnovna uloga proizvodnja jajnih ćelija i lučenje hormona. Ovalnog su oblika, sličan bademu. Najčešće su dugi 3-5cm. i široki 1,5–3 cm. Smešteni su na krajevima jajovoda (falopijan tuba), odnosno neposredno uz nihov otvor, na bočnim stranama gornjeg dela male karlice u plitkim jamicama (lat. fossa ovarica) na dnu trbušne duplje, s obe strane materice.
Funkcija jajnika
Ovarijumi se formiraju već u sedmoj nedelji intrauterinog razvoja. U sebi sadrže određeni broj primordijalnih (prvobitnih) jajnih ćelija (od 300.000 do 400.000) smeštenih u vezivnom tkivu, stromi jajnika, od kojih samo oko 10 posto ostaje, tako da ih u vreme puberteta ima oko 30.000 što je njihov konačan broj.
Veličina primordijalnog folikula iznosi oko 50 do 100 mikrometara, a u vrijeme ovulacije doseže obim od 1.5 cm. Primordijalna jajna ćelija (primarni folikul) je pod uticajem hormona FSH i LH koji podstiču rast nekoliko primarnih folikula istovremeno, ali od petog do sedmog dana ciklusa odabira se samo jedan folikul, a ostali propadaju. Oko četrnaestog dana menstrulnog ciklusa zrela jajna ćelija biva oslobođena iz jajnika (ovulacija) da bi mogla biti oplođena. Jajna ćelija po pucanju folikularne opne dospeva u jajovod iz kojeg uz pomoć horionskih resica biva istisnuta u materičnu šupljinu. Zreo folikul se naziva Grafov folikul. Ovaj proces traje tokom fertilnog preioda žene, odnosno od puberteta do menopauze.
Pored ove funkcije, jajnik takođe ima i endokrinu funkciju. Njihov zadatak je da tokom celog života žene proizvode i dva specifična hormona (steroidni hormoni): Estrogen i Progesteron. Estogen kontinuirano tokom čitavog života žene i progesteron u drugoj fazi menstrualnog ciklusa i u toku trudnoće.
U klimakterijumu jajnik prekida svoju funkciju proizvođača jajnih ćelija čime se završava fertilni perod žene. Jajnici u kasnijim godinama postepeno zakržljaju, i na kraju budu veličine badema. Uporedo s time smanjuje se i lučenje polnih hormona u njima.
Ciste na jajnicima
Malo je žena koje se nisu srele s cistama na jajnicima , u većini slučaja reč je o dobroćudnim promenama koje uglavnom nastaju neposredno pre ili iza menstruacije. To su funkcionalne ciste, koje se i najčešće pojavljuju. Pojavljuju se većinom na jednom, ređe na oba jajnika istovremeno, različitih su dimenzija, a znaju da budu i veće od 5 cm.
Postoje dva osnovna tipa cista: folikularne i luteinske ciste.
Folikularne su posledica izostanka prsnuća folikula, to jest izostanka ovulacije. Luteinske su nastale jer žuto telo nije propalo, a moralo bi, jer nije došlo do oplodnje ( cistične degeneracije žutog tela).
Klasičnim ginekološkim pregledom se ne može utvrditi koje su ciste u pitanju , pa se nalaz daje po subjektivnom osećaju pacijentkinje. Ultrazvukom se može nešto jasnije i tačnije reći, ali ne 100 %.
Folikularna funkcionalna cista je bistrog sadržaja i glatka ima tanak zid za razliku od luteinske koja ultrazvučnim pregledom daje različite slike. Luteinske ciste često znaju biti pune krvi što je posledica krvarenja u njima, riječ je o hemoragičnim cistama ( corpus luteum hemorrhagicum) i upravo one stvaraju probleme.
U drugoj fazi ciklusa ( posle ovulacije ) izazivaju nadutost, bol, osečaj težine u maloj karlici. To traje obično do same menstruacije kada se zbog promene nivoa hormona ciste spontano povlače Žena tada treba izbegavati veće napore, nagle pokrete, intenzivno vežbanje, nošenje tereta.
Sve opisano može da dovede do pucanja ciste ili do naglog okretanja samog jajnika, što je opasno stanje koje se mora hirurški putem rešavati.
Benigne ciste jajnika
Dobroćudne nefunkcionlne ciste nastaju bujanjem površinskih, polnih ili embrionalnih ćelija jajnika, a nisu vezane za hormonsku aktivnost. Tu se ubraja čitav niz različitih cističnih tumora.
Često takve ciste mogu da budu i do 10-15 cm veličine, pa i veće. Sadržaj takvih cista često zna da bude blago zamućen ( na ultrazvuku ), pa do toga da bude gušće zamućen što je karakteristična slika endometrioze, a ponekad sadržaj djeluje jako čvrsto.
Takve ciste se retko pojavljuju na oba jajnika.
Dijagnostika cisti
Dijagnoza se postavlja ginekološkim pregledom, ultrazvukom, doplerom uz ocenu indeksa otpora strujanja krvi kroz krvne sudove i ocenu vrednosti tumorskih markera ( CA 125 , 15-3, CA 19-9, CEA, aAFP, B hcg ).
Žene počinju osećati simptome tek onda kada ciste svojom veličinom menjaju anatomske odnose u maloj karlici i time uzrokuju bol prilikom seksualnog odnosa ili osećaj napetosti .
Gušće, endometriotične ciste izazivaju bolove za vreme menstrualnog ciklusa pri čemu se javlja nepravilno menstrualno krvarenje (smeđi katranasti sekret neposredno pre ili iza menstruacije).
Ove ciste se tretiraju jedino operativnim putem!
U slučajevima da cista naraste više od 8 cm, postane suviše bolna ili izaziva dodatne komplikacije, vaš izabrani ginekolog će uvesti terapiju. U najvećem broju slučajeva, to je hormonska terapija u vidu kontraceptivnih pilula, koja će smanjiti nastanak novih cista. Ukoliko hormonalna terapija (nefunkcionalne ciste) ne daje rezultate i žena ne može da zatrudni, radi se laproskopska operacija posle koje bi začeće trebalo da nastupi odmah.
Rak jajnika
Ako se otkrije na vreme, u ranom stadijumu, tada je izlečiv u 95 % slučajeva. Znaci upozorenja raka jajnika su sledeći simptomi, ako se osete 5-8 puta nedeljno:
- bol u leđima
- umor
- nadutost i bol u želucu
- česta potreba za mokrenjem
- problemi sa stolicom
Ukoliko bilo koji od gore navedenih simptoma potraje duže od 20-tak dana potreban je ozbiljniji pregled jajnika. CA – 125 , tumorski markeri koji se koriste za otkrivanje raka jajnika, u najmanje 50 % slučajeva daju lažno pozitivan rezultat.
Rak jajnika i roma index
ROMA index je statistički proračun rizika za karcinom jajnika koji uvrštava vrednosti tumorskih markera CA125 i HE4 i reproduktivni status.
HE-4 zajedno sa CA 125 u borbi protiv tumora ovarijuma
HE-4 (humani epididimis protein 4), CA 125 (karcinom antigen 125)
Nedostaci CA-125:
- povisen i kod benignih stanja
- samostalno nije senzitivan marker
- nije osetljiv u početnoj fazi malignog tumora
HE-4 + CA-125
- nije povišen kod benignih stanja
- kombinacija ova dva markera povećavaju u znatnoj meri senzitivnost
- osetljiv i u početnoj fazi malignog tumora
ROMA – Risk of Ovarian Malignancy Algorithm
Žene u premenopauzi:
ROMA >12,9% = Visok rizik oboljevanja od malignog oblika kancera ovarijuma
ROMA<12,9% = Nizak rizik oboljevanja od malignog oblika kancera ovarijuma
Žene u postmenopauzi:
ROMA>24.7% = Visok rizik oboljevanja od malignog oblika kancera ovarijuma
ROMA<24.7% = Nizak rizik oboljevanja od malignog oblika kancera ovarijuma
Od svih ginekoloških tumora karcinom jajnika ima najveću stopu smrtnosti, a razlog tome je prvenstveno izostanak ranih simptoma ove bolesti. Osim toga, ovo oboljenje peti je vodeći uzročnik smrti od karcinoma kod žena. Upravo iz tog razloga pred medicinom, laboratorijskom dijagnostikom i istraživačima konstantan je i veliki izazov razviti nove testove i metode sa uspešnijim rezultatima u dijagnostici rane faze ove bolesti.
Određivanje tumorskih markera nezaobilazan je deo dijagnostičke obrade, toka lečenja i praćenja obolelih od različitih vrsta karcinoma jajnika.Zbog potrebe za novim pouzdanijim i specifičnijim tumorskim markerom razvijen je marker HE-4.
Činjenica da CA-125 nije zadovoljavajući tumorski marker za karcinom jajnika, te kasna dijagnostika ovog tumora potaklo je istraživače na pronalaženje novog biomarkera za ovaj tumor. Od svih potencijalnih biomarkera za karcinom jajnika tumorski marker HE-4 dao je najbolje rezultate za kliničku primenu
U dosadašnjoj primeni HE-4 pokazao se kao posebno obećavajući marker za ranu detekciju karcinoma jajnika.
Novi marker pokazuje svoj potencijal u diferencijaciji žena s tumorom jajnika od onih s benignim (nemalignim) stanjima ovarijuma.
Jedna od prednosti markera HE-4 je da može ispravno prepoznati benigne lezije u odnosu na CA-125. No zbog ekstremnih heterogenosti i genetskih abnormalnosti kod karcinoma jajnika postoji potreba korištenja više markera, od čega HE-4 i CA-125 može biti komponenta.
Kombinacija HE-4 i CA-125 sa izračunavanjem ROMA rizika može odvojiti pacijente sa visokim i niskim rizikom od maligniteta. Kombinacijom ova dva markera omogućena je detekcija onih slučajeva koji ne eksprimiraju CA-125.
Istraživanja pokazuju da među ženama koje su imale potvrđen karcinom jajnika bio značajan broj ispitanica kojima su vrednosti tumorskog markera CA125 bile negativne.
Kod istih su vrednosti tumorskog markera HE-4 bile pozitivne što se i očekivalo.
To znači da tumorski marker CA-125 nije pouzdan marker za karcinom jajnika i da tumorski marker HE4 daje bolje rezultate
Za rano otkrivanje raka jajnika, od koristi mogu biti određivanje vrednosti tumorskog markera CA-125 iz krvi te pregled transvaginalnim ultrazvukom (TV-UZ).
Međutim, ni jedan od ovih dijagnostičkih postupaka se ne provodi rutinski; CA-125 marker zato jer nije dovoljno osetljiv i specifičan. To znači da je moguć lažno pozitivni nalaz kod zdravih žena, odnosno lažno negativan nalaz kod žena koje imaju rak.
Međutim, kretanje vrednosti markera CA-125 od velike je koristi za praćenje rezultata lečenja i ranu detekciju povratka ili progresije bolesti kod žena koje već imaju potvrđen rak jajnika
Nažalost jedini pouzdani metod da se s 100 % sigurnošću utvrdi šta je s jajnicima je histo-patološka dijagnostika posle eventualne preoperativne biopsije jajnika ili posle ne-malog hiruruškog zahvata.
Zaključak
Da bi se sve ovo izbeglo treba ultrazvučno kontrolisati jajnike dva puta godišnje!
Jako je važno, da vas pregleda lekar koji će vas ukoliko je to potrebno i operisati !
U Beogradu postoje dve vel. državne gin. klinike koje rade tu vrstu hirurgije svaki dan! U tercijernim ginekološkim kućama postoji ginekološko-onkoloski kozilijum ( u sastavu, 2 prof. ginekologije, onkolog, radio-onkolog i patolog koji svaki slucaj ponaosob razmatraju i donose odluke o daljem lecenju!)
Ako ste iz unutrasnjosti idite po jos jedno misljenje kod drugog lekara. U Beogradu takodje postoje i 4 vrhunske velike privatne klinike na kojima se vrlo bezbedno i profesionalno rade i najvece ginekoloske operacije!
Zbog angažovanosti više ginekologa u ordinaciji potrebno je naglasiti ime lekara koga želite odabrati za vaš pregled!
Zakažite vašu intervenciju i kontrolni pregled kod dr Radovića još danas, klikom na dugme –KONTAKT.
NAPOMENA
Sadržaj web sajta nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili terapiju i nije prilagođen ličnim potrebama pojedinog korisnika. Informacija sadržana na sajtu je predstavljena sa namerom obrazovanja korisnika u pogledu zdravlja i lečenja. Informacije na sajtu dr Radovića nisu zamena za lekarski pregled niti su sugestija za određeni program lečenja. Cilj informacija na sajtu je da dopuni vašu informisanost o zdravlju i lečenju. U slučaju zdravstvenog problema obratite se vašem lekaru ili drugom stručnom licu radi pregleda u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi. Pre primenjivanja bilo kakvog saveta pročitanog na sajtu dr Radovića se obavezno posavetujte sa nadležim lekarom ili/i obavite pregled kod istog.