Česta pitanja

Zbog angažovanosti više ginekologa u ordinaciji Raović, pri zakazivanju je potrebno naglasiti da želite pregled kod dr Miloša Radovića.

Pregled zakazujete pozivom na ove Telefone: 

011 / 244 77 63
063 / 687 889

Adresa ordinacije Raović

Golsvordijeva 6, 11000 Beograd

Sa poštovanjem,

Ord. Raović i dr Radović

Ginekološki pregledi se vrše u ginekološkoj ordinaciji „Raović“ u Beogradu u unapred dogovorenim terminima. Obično jednom nedeljno. U hitnim situacijama i češće.

Dovoljno je pozvati ordinaciju 5-7 dana unapred i zatražiti slobodan termin sa naglaskom za pregled kod dr Miloša Radovića.

U ordinaciji radi dvanaest ginekologa. Ginekolozi su i bračni par Sladjana i Zoran Raović (bez D u prezimenu) i dr. Miloš RaDović ( sa D u prezimenu). !!

Često se mešaju Raović i RaDović –a to pravi probleme tokom zakazivanja.!!

Molimo vas da prilikom zakazivanja naglasite da želite pregled kod dr Miloša Radovića.

Odgovore možete pronaći klikom na sledeći link

Laserska rejuvinacija vagine

Odgovore možete pronaći klikom na sledeći link.

Labioplastika

Odgovore možete pronaći klikom na sledeći link.

Vaginoplastika – Hirursko sužavanje vagine

Odgovore možete pronaći klikom na sledeći link.

Kondilomi i HP virus

Odgovore možete pronaći klikom na sledeći link.

Prekid trudnoce – abortus

Odgovore možete pronaći klikom na sledeći link.

Histeroskopija

Odgovore možete pronaći klikom na sledeći link.

Ginekološki polipi

Odgovore možete pronaći klikom na sledeći link.

Porodjaj

Odgovore možete pronaći klikom na sledeći link.

Vodjenje trudnoće

Odgovore možete pronaći klikom na sledeći link.

Ranice na grliću materice

Preporučuju se redovne kontrole kod ginekologa svakih šest meseci.

Pre ginekološkog pregleda treba izvršiti osnovnu higijenu vodom i neutralnim
sapunom i ne treba prati unutrašnjost da se ne bi uticalo na rezultate eventualnih
briseva i PAPA testova.

Kolposkopija predstavlja bezbolni pregled grlića materice i dela vagine koji traje oko 10-15 minuta. Kolposkopija je danas opšte prihvaćena metoda zbog dragocenog doprinosa u otkrivanju malignih i premalignih promena na grliću materice.

Koristi se izvor jake svetlosti i koloskopski aparat sa uveličanjem 20-50 puta. Pre pregleda se uzima bris za PAPA test. Potom se grlić premazuje 3% rastvorom sirćetne kiseline da bi se eventualno videli znaci moguće HPV infekcije.

Sastavni deo kolposkopije je i Šilerova jodna proba, koja se sastoji u premazivanju površine Lugolovim rastvorom. Jodom iz rastvora se zdravi epitel boji u tamniju boju, dok patološki promenjen epitel ostaje svetle boje. Kad kolposkopija pokaže prisustvo sumnjivog epitela, obavezno se vrši ciljana biopsija.

Uzroci mogu biti i bakterije i gljivice. Bakterije koje najčešće izazivaju pojačan secret: potiču od sexualnog partnera ili iz crevnog i urinarnog trakta pacijentkinje. Tu su i Chlamidia, Mikoplazma, Ureaplazma, itd. kao i odredjene anaerobne bakterije koje uzrokuju Vaginoze. One se najbolje mogu identifikovati uzimanjem briseva iz vagine ili cerviksa.

Od gljivica koje mogu praviti problem najčešće je u pitanju kandida. Vrsta terapije je individualna i određuje za svaku pacijentkinju ponaosob ali uz obaveznu konsultaciju sa ginekologom.

Bris za PAPA test se stapićem  i četkicom uzima sa 2 mesta: povrsine grlića i iz cervikalnog kanala. Bezbolan je. On otkriva prisutnost abnormalnih ćelija koje mogu postati kancerogene ili ukazati na prisutnost raka.

PAPA testom prikupljajene ćelije se stavljaju na staklenu podlogu i šalju na dalje citološko ispitivanje. Papanikolau kvalifikacija ima pet grupa, a to su: I i II grupa kojom su obuhvaćene normalne ćelije, III grupa su abnormalne ćelije, IV grupa su maligne ćelije u manjem broju, dok V grupa predstavlja brojne maligne ćelije.

PAPA test se uvek radi u kombinaciji sa kolposkopijom jer je tačnost dijagnostike kombinovanjem ove dve metode 98%, dok je tacnost samo citološkog pregleda 79% a kolposkopskog 87%.

Ukoliko se identifikuje u najranijoj fazi, rak grlića materice (kao i svi ostali ginekološki kanceri) je izlečiv u gotovo 100% slučajeva. Šanse za detektovanje kancera cerviksa u najranijoj fazi se povećavaju redovnom kontrolom Papanikolau testom sa kolposkopijom.

Papanikolau analiza je najverovatnije najuspešnija metoda od svih osmišljenih procedura za skrining kancera u početnoj fazi. Za sva pitanja i informacije možete pozvati ordinaciju i zakazati pregled ili konsultaciju kod dr. Radovića.

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je najčešća hormonska bolest kod žena u reproduktivnom periodu čija se incidenca procenjuje na čak 8-18% populacije, odnosno, smatra se da svaka deseta žena ima ovaj problem.

Sindrom karakteriše niz udruženih simptoma, od kojih su najčešći: uvećani jajnici sa brojnim vodenim cistama, poremećaj menstrualnog ciklusa, pojačana maljavost, pojava akni i gojaznosti centralnog tipa, opadanje kose i smanjena otpornost ciljnih organa na insulin (insulinska rezistencija). Tačan uzrok nastanka PCOS-a nije još uvek potpuno jasan.

Poslednjih godina uočena je povezanost sindroma policističnih jajnika i povišenog nivoa insulina koji po nekim stručnjacima predstavlja centralni događaj u nastanku i razvoju PCOS-a. Dijagnozu svakako uspostavlja ginekolog nakon ultrazvučnog pregleda i anamneze bolesti.

Veoma često se događa da žene godinama ne prepoznaju ovo oboljenje ili da ga ne leče, što može dovesti do brojnih ozbiljnih posledica, među kojima su povećana incidenca spontanih pobačaja, kardiovaskularni problemi i povaćan nivo masnoća u krvi, koji pacijentkinju uvodi u metabolički sindrom. Zato je važno da žene ne ignorišu nijedan od simptoma koji uoče kako bi problem što pre bio dijagnostifikovan i kako bi se krenulo sa lečenjem. Pristup lečenju PCOS-a je individualan i zavisi od godina pacijentkinje, poremećaja ciklusa, nivoa insulina, gojaznosti, želje pacijentkinje za trudnoćom itd.

Postavljanje dijagnoze zahteva da se odradi niz dijagnostičkih procedura od kojih su najznačajnije:

UZ pregled-uglavnom se koristi transvaginalni UZ pri čemu se procenjuje veličina i građa jajnika(pre svega građa unutrašnjeg dela jajnika-strome i postojanje folikula određene veličine i rasporeda u stromi), analiza hormonskog statusa, test opterećenja šećerom-OGTT,kao i nivo insulina, merenje količine i rasporeda masnog tkiva.

Od vitamina je samo neophodna folna kiselina i to u prvom trimestru trudnoće u dozi od oko 500 mikrograma dnevno. Ukoliko trudnica jede zdravu i raznoliku hranu bogatu svežim voćem i povrćem, vitaminske preparate ne treba koristiti.

Ako vaša trudnoća nije rizična, možete voditi ljubav sve do porodjaja. Morate biti u permanentnom kontaktu sa vašim ginekologom tokom celog toka graviditeta, jer u odredjenim fazama trudnoća može preći u visoko rizičnu a da vi to i ne osetite, te tada i sexualni kontakti postaju rizični i zabranjeni. (skraćivanje ili prevremeno otvaranje grlića, prevremene kontrakcije, preteći prevremeni porodjaj, nisko usadjena posteljica, prethodno krvarenje u trudnoći.)

Ukoliko ste imali odnose u periodu od godinu dana ili duže bez zaštite i nije postignuta trudnoća, vreme je da posetite Vašeg doktora.

HSG – histerosalpingografija se vrši kod žena koje imaju problem sa sterilitetom i postizanjem trudnoće. HSG je test materice i jajovoda koji omogućava vizualizaciju unutrašnjosti materice kao i prohodnost jajovoda.

Iako svrha HSG-a nije terapeutska ponekad prolazak kontrasta može da ukloni materijal, priraslice koji blokiraju jajovode. Ukoliko jajovodi nisu blokirani i nema priraslica, kontrast će oticati bez otpora u unutrašnjost abdomena.

To je dobar znak. Mnoge žene ostanu trudne nakon HSG-a i nije im potreban nikakav dodatni tretman.

Inseminacija je jedna od najstarijih, najuobičajenijih i najjednostavnijih intervencija za lečenje neplodnosti. Predstavlja proces obrade semena muškog patnera (sperme) i njegovo veštačko unošenje u matericu ženskog partnera.

Inseminacija je bezbolna intervencija, vrši se pomoću vrlo tankog katetera koji se plasira u kanal grlića materice, a obrađeni spermatozoidi pomoću šprica ubacuju u matericu.

Kardiotokografija ili CTG je dijagnostička metoda koja se radi u trećem tromesečju trudnoće. Preciznije od 32 nedelje trudnoće se radi jednom nedeljno. CTG podrazumeva analizu srčane radnje ploda i prisustvo kontrakcija materice, odnosno određuje se fetalna kondicija. Naziv je dobila po kardiotokografu – aparatu koji se koristi u proceduri. CTG pregled može na vreme da upozori ukoliko dođe do problema sa statusom fetusa.

Da bi se krenulo sa praćenjem kontrakcija i tonova bebe, preko stomaka trudnice, u predelu materice, postavlja se širok pojas ili “kaiševi“ preko kojih CTG aparat dobija neophodne informacije.

• Stres inkontinencija je nevoljno oticanje urina izazvano povećanjem pritiska u trbuhu.
• Na prvom mestu uzrok ovog stanja su oštećenja mišića i ligamenata karličnog dna tokom porođaja. Dalje slabljenje karličnog dna javlja se tokom klimaksa, jer se kvalitet potpornih tkiva pogoršava.
• Pritisak u trbuhu se povećava prilikom kašljanja, kijanja, pa čak i prilikom naginjanja, okretanja i skakanja što rezultuje nevoljnim oticanjem urina. To može da izazove mnogo neprijatnosti i može da utiče na kvalitet života .
• Ipak mora biti jasno da operativni tretman neće izlečiti sve probleme sa mokrenjem. Biće izlečeni samo problemi sa mokrenjem uzrokovani slabošću mokraćne cevi (uretra) i vrata mokraćne bešike. Mnogi problemi sa mokrenjem sa kojima se susrećemo u praksi imaju druge uzroke.

Naravno da ne mora! Definitivni odgovor na ovo pitanje apsolutno prepustite vašem lekaru uroginekologu da vam saopšti po završetku pregleda i osnovne dijagnostike! Inače postoje 4 alternative hirurškom lečenju.!

A.) Ne raditi ništa – ako je oticanje urina minimalno i ne smeta Vam, operacija nije nužno potrebna.

B.) Vežbe za mišiće karličnog dna. Mišići karličnog dna  daju potporu organima male karlice (materica i bešika) i Vašim  crevima. Vežbe mogu ojačati mišiće karličnog dna i izlečiti  ili smanjiti stres inkontinenciju. Ove vežbe imaju malo ili nimalo rizika, pa čak i ukoliko Vam operacija jednog dana ipak bude bila potrebna, ove vežbe će povećati šansu za njen uspeh.

C.) Farmakološka terapija

D.) Lasersko podmladjivanje vagine

Najmodernija i najnovija metoda ugradnje tračice ispod mokraćne cevi daje najbolje i najtrajnije rezultate u lečenju poremećaja mokrenja (stres inkontinencije).

Radi se minimalno invazivnom hirurškom tehnikom i pacijent već 2h posle intervencije može da ide kući uz 2 obavezne postoperativne kontrole posle 24h i 48h. U mnogim zemljama Evrope ona se radi ambulantno u uslovima lokalne anestezije a sama intervencija traje oko 30 minuta!

Prednosti ove metode su što se radi u ambulatnim uslovima, nema ograničenja za godine pacijentkinja, potpuno je neškodljiva i bezbolna.

Potrebno je uraditi tri do četri  tretmana radi postizanja potpunog učinka. Drugi i treći tretman se rade u razmacima od 30-40 dana nakon prvog, a četvrti 2-3 meseca posle trećeg tretmana.

Ovim tretmanom se stimuliše sinteza kolagena u podsluzokožnom sloju čime se ojačavaju zidovi vagine koji daju potporu genitalnim organima.

Ova metoda ne isključuje i druge metode koje se koriste u lečenju stres urinarne inkontinencije. Što se posebno odnosi na aplikaciju suburetralne tračice!

Intervencija prekid trudnoće neće umanjiti šanse za radjanje u budućnosti ako se ne dese neke od komplikacija koje su moguće nakon uradjene intervencije kao što su povreda materice ili grlića materice ili pojava infekcije posle intervencije (zapaljenje materice, jajovoda i jajnika)

Trudnoća može nastupiti ubrzo posle odradjene intervencije, zato je potrebno brzo posle intervencije razmišljati o kontraceptivima. Ukoliko žena ne želi novu trudnoću, treba odmah posle abortusa da krene da koristi kontraceptive. Izbor kontraceptiva nije ograničen, osim u slučaju da žena ima određena medicinska ograničenja.

U zavisnosti od doba žene, njenog životnog stila, pridruženih faktora rizika i komoditeta u seksualnim odnosima, kao i materijalnim mogućnostima, korisnice se mogu opredeliti za različite metode kontracepcije.

Svi metodi kontracepcije, trebaju biti pouzdani, efikasni, neškodljivi i sigurni. Svaka žena treba da bude informisana o svim metodama kontracepcije, kako bi se izabrao onaj koji joj  najviše odgovara. Prilikom odabira metode kontracepcije, naravno, trebate se konsultovati sa vašim ginekologom.

Redovnu kontrolu ne čekate već se odmah javljate vašem doktoru u slučaju pojave: obilnog ili produženog krvarenja, jačih bolova, nesvestice, pada krvnog pritiska i visoke temperature.

Ne sme se raditi ni prerano ni prekasno. Ne pre 5 nedelje i ne posle 10 nedelje. Idealno vreme za prekid trudnoće je izmedju 7 i 8 nedelje graviditeta. Odmah kada se posumnja na trudnoću, žena se treba obratiti svom ginekologu. Ne treba čekat!

Preporučuje se da se pregledi u takvim slučajevima ne zakazuju jer odluku o tome treba doneti što pre. Žena može izvršiti prekid trudnoće na svoj zahtev najkasnije do nadovršene 10 nedelje trudnoće. Što je trudnoća manja, komplikacije su manje i redje, što se više čeka da se uradi intervenicija, rizik za pojavu ozbiljnijih komplikacija se povećava.

Iako je nešto invazivniji, hirurški prekid je konkretniji, precizniji, sa manjim brojem poseta ginekologu, višim procentom uspešnosti i manjim procentom produženih krvarenja u odnosu na medikamentozni abortus. Treba reći da se u praksi ne-mali broj medikamentoznih prekida posle upornijih i dužih krvarenja na kraju opet mora završiti klasičnim hirurškim putem ( kiretom i vakuum aspiracijom).

Intervencija prekid trudnoće ne povećava rizik za razvoj karcinoma dojke. Ali češće trudnoće povećavaju rizik za nastanak gestacijskih trofoblastnih bolesti i horiokarcinoma.

Na redovnoj kontroli izmedju 8 i 12-og dana posle intervencije vaš ginekolog vam daje precizan odgovor na ovo pitanje. U slučaju da je intervencija uredno protekla i da nema pojave postoperativnih komplikacija, sa odnosima se može krenuti dve nedelje posle završenog abortusa.

Uz prekide trudnoće u najčešće radjene intervencije u ginekologiji spadaju i: uklanjanje polipa (klasično i histeroskopsko), eksplorativne kiretaže, rešavanje neurednih ili obilnih krvarenja, vaginalnih infekcija, biopsije grlića, vulve ili endometrijuma, radio-talasno spaljivanje promena na grliću materice, upale i abscesi Bartolinijeve žlezde, sve metode kontracepcije kao i aplikacija i vadjenje spirala, uklanjanje kondiloma i svih ostalih promena na malim i velikim polnim usnama, incizije cisti vagine, punkcija cisti jajnika vaginalnim putem, uklanjanje mioma u materici itd

Histeroskopija je vizuelni pregled zidova materične šupljine i cervikalnog kanala uz pomoć optičkog instrumenta koji se naziva histeroskop. Ovaj instrument ima oblik šuplje cevi, na čijem se prednjem kraju,  koji se uvodi u matericu, nalazi osvetljenje, pa se na taj način osvetljava  površina koja se posmatra. Središnji kanal histeroskopa se koristi za aplikaciju medijuma koji služi za distenziju (širenje) materice kao i za plasiranje različitih instrumenata (bioptička klješta, makaze, elektrokauter, laser, itd).

Histeroskopski metod podrazumeva direktnu vizualizaciju polipa (mioma ili pregrade uterusa) kamerom koja se uvodi kroz cervikalni kanal u samu matericu. Direktnom vizualizacijom promene koja se skida na monitoru histeroskopa se povećava preciznost same intervencije i smanjuje pozledjivanje okolnog tkiva materice ili grlića. Kiretama se u okviru ekspl.  kretaže unutrašnjosti materice  sve promene faktički skidaju na slepo. Što je manje pozledjivanje okolnog tkiva naravno da je i manja količina komplikacija koje se mogu javiti posle ovakvih intervencija. Bolji je i lakši postoperativni oporavak.

Nakon intervencije potrebno je mirovanje i kontrola krvarenja u trajanju od oko 20 min. do jednog sata. U proseku se oko pola sata posle intervencije pacijent otpušta kući. Posle intervencije se preporučuje mirovanje, antibiotik, a za dva do tri dana se pacijentkinja može vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima. UZ kontrola za 7-12 dana a u slučaju potrebe, jačeg krvarenja, bolova ili povišene temperature i ranije.

Simptomi koji se ponakad javljaju posle ovog zahvata odnose se na blage bolove nalik menstrualnim, iscedak ili oskudno krvarenje (2-12 dana nakon zahvata). Dužina oporavka i obilnost krvarenja naravno zavisi od veličine patološke promene koja se histeroskopom skida. Pored tackastog krvarenja sledeći menstrualni ciklus može biti izmenjen. Mogu se uzeti tablete protiv bolova (Ibuprofen, Voltaren, Diklofen, Ketonal).

1.   Polipi grlića ili endometrijuma
2.   Hiperplazija endometrijuma (simplex, complex, atipična)
3.   Hormonskog porekla
4.   Stanjenje (atrofija) endometrijuma može uzrokovati oskudna krvarenja u menopauzi.
5.   Karcinom grlića ili endometrijuma materice.
6.  Miomi materice
7.  Infekcija
8. Mehanička povreda

U slučaju pojave i najoskudnijeg vaginalnog krvarenja, ne treba paničiti ali nemojte ni čekati.!!

Potrebno je uraditi eksplorativnu kiretažu ili histeroskopiju!

Otkada postoji hirurgija postoji i staro pravilo: nema male i lake operacije, niti potpuno bezbedne anestezije.

Svaki hirurški zahvat nezavisno od njegove dužine sa sobom povlači i mogućnost nastanka odredjenog broja komplikacija.  Komplikacije koje se mogu pojaviti u toku ili posle izvodjenja malih ginekoloških intervencija su: perforacija uterusa, rezidua (zaostatak ovularnog tkiva), raslojavanje ili povreda zida materice, Ashermanov Sy, povreda unutrasnjeg ili spoljašnjeg ušća materice, zarastanje ili zapušenje cervikalnog kanala posle intervencija, hematometra, zapušenje jajovoda, sterilitet, krvarenje, infekcija, bolovi, povišena T, trombo-embolijske komplikacije.

Pregledima konkretno dolazimo do sledećih odgovora:

Koja je vrsta oboljenja u pitanju.

1. Da li je uopšte potrebna intervencija.
2. Koliko je hitna intervencija i koliko dugo možemo pratiti oboljenje.
3. Odredjuje se vrsta same intervencije.  Najmanje invazivna i bolna, sa najbržim oporavkom a da daje najbolje izlečenje. (Npr. polipi, kondilomi, miomi ili HPV, se mogu odstranjivati sa 6 različitih vrsta intervencija!)

U opisu mog posla u Dnevnoj bolnici je svakodnevno izvodjenje ginekoloških intervencija.

Od 8 radnih sati, 4h u intervencijama svakog dana, 5 dana nedeljno, 52 nedelje godišnje, zadnjih 14 godina!!

Plus još oko 15-ak god. dodatnog rada i u privatnom sektoru!

Jel to dovoljno?      Ako nekom nije?!? 

Odlažem kiretu, histeroskop i laser, kao Manda automat (u filmu Lepa sela, lepo gore)  i „Idem kući, da odmorim malo, dosta je!“

Vaša odluka o izboru lekara koji će vam uraditi intervenciju!

Postoji više metoda lečenja, sa osnovnim ciljem da se ukloni svaka kondilomatozna promena uz minimalno oštećenje zdravog tkiva .

U te metode spadaju :

• Terapija laserom – visok procenta uspešnosti uz minimalno oštećenje tkiva i brz oporavak
• Terapija elektrokauterom ili “loop” – jeste elektrohirurško uklanjanje bradavica (spaljivanje kondiloma, elektrokoagulacija, EKT kondiloma visoko-frekventnom strujom).
• Hirurgija –  hirurško uklanjanje bradavica velikih dimenzija (isecanje, skidanje kondiloma hirurškim putem specijalnim instrumentom- „spunom“)
• Krioterapiju (uklanjanje kondiloma tečnim azotom, ‘smrzavanje’) – tečni azot se nanosi na promenu, ona se smrzava, formira se plik koji otpada zajedno sa kondilomima. (sve vise odlazi u prošlost)
• Tečni preparati na bazi podofilina (redje se korist)
• Ubrizgavanjem interferona u kondilome koji stvara imunost na virus (redje se korist)
• Lokalno aplikovanje masti na bazi: citostatika, interferona, imiqimod itd. (uglavnom za recidive)
• Kombinacija hirurškog i hemijskog uklanjanja bradavica. (najčešći vid terapije u praksi)

Jako je  bitno gde se kondilomi nalaze posto su prilazi u terapiji značajno razlikuju kod kondiloma koji se nalaze spolja na koži, na zidovima vagine, oko uretre, na klitorisu, malim usnama ili na perianalnom delu. (mogu se naći i na glasnim žicama).

Skidanje kondiloma je najteže i zahteva posebnu opreznost i tehniku kada se nalaze na: grliću, anusu, u predelu klitorisa i oko uretre.!

Jako bitan faktor u terapiji jeste koliko su se kondilomatozne promene proširile po grliću materice, anogenitalnoj, uretralnoj i klitoralnoj regiji. Što ih je više to je intervencija duža i postoperativni oporavak duži.

Nesto drugačiji terapeutski pristup postoji u lečenju kondiloma na grliću materica.

Posebnu pozornost treba imati prema kondilomima na cerviksu jer tu predstavljaju odličnu podlogu za češću pojavu premalignih i malignih oboljenja grlića. Tada Ne treba čekati! Treba ih efikasno i što brže odstraniti sa grlića materice odmah posle detektovanja!

Bitno je ne zaletati se i nikako na svoju ruku a bez saveta lekara (niti posle saveta sa brojnih internet foruma) krenuti sa mazanjem raznih krema i masti koje se naveliko reklamiraju na webu i internetu!

Postoji veliki broj pacijenata koje su nam posle samoincijativnog mazanja odredjenih masti i rastvora dolazile sa velikim opekotinama i povredama u predelu kože polnih usana i značajnim povredama mokraćne cevi, klitorisa i anusa koje mogu ostaviti trajne posledice -(jako bolno mokrenje, nemogućnost defekacije ni sedenja, potpuno onemogućen normalan polni odnos po 6 i više meseci!).

Ne juriti po svaku cenu a bez saveta lekara: Aldaru po Hrvatskoj, Wartec po Grčkoj, Podofilotoxin iz Austrije, niti razne biljne masti od nadrilekara iz unutrašnjosti !! Ulje kantariona i rastavića uopste ne deluju na kondilome. Idite kod vašeg ginekologa na jedan običan bezbolni  10-minutni kolposkopski pregled i profesionalni  savet.

Najveća količina neznanja, neinformisanosti i medicinskog „nonsensa“ ( čitajući sve naše web forume) se može pronaći u „žučnim“ internet raspravama koje se upravo bave ovom temom  — Koju mast i koliko dugo da mažem da bih se resila kondiloma -a nešto sam izgubila poverenje u mog lekara!

Po opasnosti se svrstavaju u tri grupe :

1. niskorizični tipovi virusa : tip 6,11, 42,43,44, 54, 61, 70, 81 i CP 6108, koji retko izazivaju lezije koje napreduju do prekancerogenih promena i raka.
2. srednjerizični tipovi virusa : tip 33, 34, 36, 39, 66
3. visokorizični tipovi virusa : tip 16, 18, 31 i 35 –kao i 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68.  Oni imaju visok onkogeni potencijal, tj najčešće prouzrokuju maligne promene na grliću materice.

Faktori rizika za infekciju Humanim Papiloma Virusom  su:

• Osobe koje su seksualnu aktivnost započele pre 16. godine;
• Osobe koje su imale veći broj seksualnih partnera;
• Promiskuitetan partner;
• Nezaštićeni polni odnosi;
• Osobe kod kojih postoji odsustvo normalnog imunog odgovora;
• Loš socijalno-ekonomski status;
• Izostanak redovnih citoloških pregleda.

HPV infekcija se prenosi s obolelih na zdrave kontaktom.

Kondilomi se prenose direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom. Zbog toga je dovoljan je samo dodir sa zaraženom kožom ili kontakt preko telesnih tečnosti,npr. prilikom seksa da biste se zarazili. Moguća je i autoinokulacija virusa u predele kože sa prekinutim integritetom.

Zaražavanje je moguće i indirektnim putem: prstima, preko predmeta zajedničke upotrebe, toaleta, peškira, salona za depilaciju. Ovo je razlog zašto je ova bolest postala svetska epidemija.  Ipak, najčešće se prenosi  seksualnim putem.

Može se preneti i u toku porođaja sa majke na dete. (HPV može inficirati sluzokožu gornjih disajnih puteva i konjuktive oka). Zato se kod dece u uzrastu od 10 do 15 godina starosti mogu pojaviti laringealni polipi. Carski rez ne eliminiše u potpunosti  mogućnost perinatalne infekcije ploda, ali se mogućnost infekcije umanjuje dvostruko.

Kada dođe do infekcije sa HPV-om, većina ljudi i ne zna da je inficirana, jer obično infekcija ide bez simptoma.

Teško je odrediti kada je osoba prvi put postala zaražena. Inkubacioni period je od mesec dana pa sve do 3-4 godine.  Ako se promene jave , to je načešće u period 3-4 meseca nakon zaražavanja.

Kada se ispolji infekcija HPV  pojavljuju se bradavičasti izraštaji u anogenitalnoj regiji, od jako sitnih pa do veikih, karfiolastih tvorevna. Obično su bez simptoma, ali može se javiti krvarenje, bol , svrab.

Kod muškaraca se uglavnom radi o asimptomatskim prenosiocima infekcije, ali kada se simptomi jave to su bradavičaste formacije na penisu, oko ili unutar otvora uretre, oko baze penisa, oko ili u analnom otvoru i rektumu.

Kod žena su simptomi uglavnom isti, ali mnogo češći. To su polne bradavice tačkastog do karfiolastog izgleda na vulvi, vagini, grliću materice, oko ili unutar analnog otvora. Češći su i simptomi u vidu pojačanog sekreta, osećaja nelagodnosti, kontaktnog krvarenja.

Dijagnoza infekcije humanim papiloma virusom se  postavlja

• detaljnom anamnezom,
• kliničkim pregledom,
• kolposkopijom,
• brisom po Papanicolaou,
• histopatološkim pregledom bioptata,
• Sirćetnim testom, AW epitel
• Skrining DNA testom, tipizacija
• pregledom i partnera
• HPV test ili genotipizacija HPV-a.

Ukoliko primetite bradavicu, izrastaj ili promenu boje kože u genitalnom području, čak i u najmanjim veličinama, boje mogu da variraju, od braon ka crvenoj i roze do bele boje. Ali promena boje kože se ne mora ispoljiti, zato je potrebno da se uradi Papa test, kolposkopija ili Hpv tipizacije kako biste se uverili da niste inficirani.

Pozitivan nalaz na prisustvo visokorizičnih HP virusa ne znači da će ta osoba obavezno oboleti od raka grlića materice.  Prisustvo opasnijih formi HP virusa znaci da je pacijent u povećanom riziku za razvoj maligne bolesti grlića. Što je duže HPV prisutan na grliću to je rizik za nastanak maligniteta veći. U tom slučaju pacijent  bi trebalo češće da odlazi na kontrolne preglede u intervalima koje utvrdi sa svojim ginekologom (Papa test i kolposkopija). Kod svog ginekologa na pregled treba dovesti i partnera.

Mogu i to se na žalost dešava jako često!  Kondilomi u ginekologiji predstavljaju ubedljivo NAJRECIDIVANTNIJE oboljenje ( najupornije, najdosadnije, sa najvecim procentom ponovnog rasta tj. recidiva)!

Najčešće se vraća sa padom imuniteta pacijentkinje ili ponovljenim nezaštićenim odnosom sa partnerom prenosiocem HPV infekcije. U toku lečenja, obavezan je i kolposkopski pregled svih seksualnih partnera pacijentkinje! Ukoliko se ne leče, partneri će najverovtnije vraćati bolest samoj pacijentkinji. U praksi se uporne promene često skidaju kombinacijom različitih metoda nažalost ponekad i po 5-6 puta.!!

Ukoliko su zavučeni duboko u fornikse vagine ili se nalaze na nepristupačnom mestu iza pubične kosti kondilomatozne promene često mogu ostati neprimećene.!! Za dijagnostiku je često potrebno više pregleda, dobra koncentracija lekara i upornost i istrajnost pacijenta, i za kraj –kao najvažnije -poverenje pacijenta u odabranog ginekologa.!!

Zbog svega prethodno navedenog (a najviše zbog upornog vraćanja) -gubitak poverenja pacijenta u svog ginekologa se u ginekološkoj praksi najčešće dešava u toku lečenja kondiloma i HP virusa. (vrlo uznemirene žene u čijoj terapiji je ne retko učestvovalo po pet i više doktora.)

Mogu! 

Ne retko nevine devojke dolaze na skidanje kondiloma! Dodiri u toku predigre, prstima, seksualnim pomagalima. Zajedničkim intimnim vešom, peškirima, toaletom. Mogu se naći u usnoj duplji, ždrelu i glasnim žicama.

Majka detetu u toku porodjaja može preneti kondilome koji se najčešće pojavljuju na oku bebe! U toku spaljivanja kondiloma (struja, radiotalasi, laser) ginekolozi moraju uz rukavice obavezno nositi i zaštitnu masku!! Lekarima je dobro poznata činjenica da i oni preko isparenja u toku intervencije mogu dobiti kondilome usne duplje, ždrela ili glasnih žica.

Sam oporavak nakon skidanja kondiloma varira u odnosu na to koliko su rasprostanjeni i kojom metodom su sami kondilomi skinuti. Uglavnom je oporavak kratak i brz, vrlo brzo bez velikog čekanja se možete vratiti svakodnevnim akitvnostima.

Prethodno inficiranu površinu nekoliko dana nakon uklanjanja kondiloma treba prati sa dezificijensima kako bi se sprečila infekcija rane i novi nastanak kondiloma. Uz dezinficijense aplikuju se i masti koje pomažu ubrzanoj regeneraciji tkiva ( zarastanju).

Ukoliko su jako prošireni kondilomi se moraju uklanjati klasičnim hirurskim metodom (opsecanje skalpelom i makazama sa šivenjem epitelnih defekata na koži na kraju), oporavak je u tim slučajevima puno duži. Pacijent ostaje u bolnici 3 dana i nakon odlaska iz bolnice, pacijent se može vratiti svakodnevnim aktivnostima, a potpuni oporavak i kompletno zarastanje rane može trajati jako dugo, od 35-60 dana.

Nakon uklanjanja kondiloma, preporučuje se korišćenje zaštite tokom seksualnih odnosa, a tokom terapije njihovog uklanjanja, seksualni odnosi se trebaju izbegavati. Kondom ne daje 100% zaštitu jer ne pokriva sve regije koje mogu biti zaražene, ali u svakom slučaju se treba koristiti. Obavezan je i pregled partnera pre započinjanja seksualnih odnosa.

Najveći broj zaraženih osoba ovim virusom ne dobije posledice i nema nikakve zdravstvene probleme. Kod žena sa jacim imunitetom i sa prirodnom otpornošću na HP virus otprilike 9 od 10 infekcija prodje  bez ikakvih problema u periodu od 2 godine. Ali oko 24-28% populacije žena su jako osetljive na humani papiloma virus kod kojih dolazi do pojave patoloških promena momentalno posle inkubacije virusa.!!   Postoji mala mogućnost da HP virus stvori druge ozbiljne probleme i to ne samo na genitalnim regijama a to su:

• Genitalne kondilome (bradavice u predelu genitalija)
• Karcinom grlića materice
• Karcinom usne duplje i ždrela
• Karcinom anusa
• Karcinom vulve i vagine

Maligna transformacija je najčešće primećena kod osoba sa genitalnim bradavicama i promenama na grliću (condilomata planum, A-W epitel, hiperkeratoza). Kod pacijenata kod kojih se pojava bradavica ponavlja ili postoji na grliću materice duži vremenski period, kao i kod pacijenata sa poremećajem imuniteta pojava premalignih promena je najčešća ( mozaik sa atipičnom  vaskularizacijom, CIN I, CIN II, CIN III…. noviji nazivi LOW SIL ili Hi SIL, ASCUS, AGUS, karcinoma in situ).

Na intervenciju treba doći obavezno sa pratiocem. Pacijent se ukoliko je data kratkotrajna opšta anestezija zadržava u ordinaciji 30min posle intervencije.  Ne sme se vraćati kući sam, javnim prevozom ili upravljati motornim vozilom!

Sva pitanja i odgovore vezane za kondilome i HP virus možete pročitati na sledećim linkovima:

1. Najčešća pitanja o Kondilomima i HP virusu
2.  Kondilomi i HP
3. Kolposkopija i Papa test
4. Ranice na grliću materice

Vrlo čest izraz u narodu koji nije bas omiljen medju ginekolozima.

Iza pojma ranica koji traje 50 godina se kriju oboljenja koja remete normalan izgled epitelnih ćelija koje spolja oblažu grlić materice. Upravo taj cilindrični i pločasto-slojeviti epitel grlića se gleda i analizira kolposkopskim pregledom i papa testom.

Brojna oboljenja mogu dovesti do poremećaja u izgledu kolposkopskih slika grlića.

Obična gljivična ili bakterijska infekcija, hronična upala, poremećaj Ph vagine, prisustvo HPV infekcije ili kondiloma, kao i odredjena prekancerozna stanja. Jako je bitno precizno sagledati promene na grliću materice jer se tu medju njima može kriti i cervikalni karcinom!

Bitno je znati da put od ”opasnije ranice“ do raka grlića (prekanceroza u kancer) može biti veoma kratak i često u praksi nije duži od 6 meseci.

-Redovne kolposkopske, Papa i Hpv kontrole

-Korektan odnos i poverenje pacijenta u izabranog lekara

-Precizna i brza dijagnostika

-Disciplina i istrajnost pacijenta

-Ne lečiti se na svoju ruku i bez saveta lekara

-Brza reakcija, algoritam lečenja i intervencija

-Pragmatičan pristup bolesti bez iracionalnog straha

-Vaša odluka o izboru ginekologa koji će vas lečiti

Vaša odluka o izboru lekara koji će vam uraditi intervenciju!