Često postavljena pitanja: Dr. Miloš Radović
920
page-template,page-template-full_width,page-template-full_width-php,page,page-id-920,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,qode-theme-ver-13.8,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,wpb-js-composer js-comp-ver-5.4.7,vc_responsive

Česta pitanja

Kako zakazati pregled kod dr Radovića?

Zbog angažovanosti više ginekologa u ordinaciji Raović, pri zakazivanju je potrebno naglasiti da želite pregled kod dr Miloša Radovića.

Gde obavljate preglede i koliko često?

Ginekološke preglede obavljam u ginekološkoj ordinaciji „Raović“ u Beogradu u unapred dogovorenim terminima, obično jednom nedeljno. U hitnim situacijama i češće. Dovoljno je pozvati ordinaciju 3-4 dana unapred i zatražiti slobodan termin za pregled kod dr Radovića.

Koliko često treba ići kod ginekologa?

Preporučuju se redovne kontrole kod ginekologa svakih šest meseci.

Kako da se pripremim za ginekološki pregled?

Pre ginekološkog pregleda treba izvršiti osnovnu higijenu vodom i neutralnim
sapunom i ne treba prati unutrašnjost da se ne bi uticalo na rezultate eventualnih
briseva i PAPA testova.

Šta je i kako izgleda kolposkopski pregled?

Kolposkopija predstavlja bezbolni pregled grlića materice i dela vagine koji traje oko 10-15 minuta. Kolposkopija je danas opšte prihvaćena metoda zbog dragocenog doprinosa u otkrivanju malignih i premalignih promena na grliću materice.

 

Koristi se izvor jake svetlosti i koloskopski aparat sa uveličanjem 20-50 puta. Pre pregleda se uzima bris za PAPA test. Potom se grlić premazuje 3% rastvorom sirćetne kiseline da bi se eventualno videli znaci moguće HPV infekcije.

 

Sastavni deo kolposkopije je i Šilerova jodna proba, koja se sastoji u premazivanju površine Lugolovim rastvorom. Jodom iz rastvora se zdravi epitel boji u tamniju boju, dok patološki promenjen epitel ostaje svetle boje. Kad kolposkopija pokaže prisustvo sumnjivog epitela, obavezno se vrši ciljana biopsija.

Koji su uzroci pojačanog vaginalnog sekreta?

Uzroci mogu biti i bakterije i gljivice. Bakterije koje najčešće izazivaju pojačan secret: potiču od sexualnog partnera ili iz crevnog i urinarnog trakta pacijentkinje. Tu su i Chlamidia, Mikoplazma, Ureaplazma, itd. kao i odredjene anaerobne bakterije koje uzrokuju Vaginoze. One se najbolje mogu identifikovati uzimanjem briseva iz vagine ili cerviksa.

Od gljivica koje mogu praviti problem najčešće je u pitanju kandida. Vrsta terapije je individualna i određuje za svaku pacijentkinju ponaosob ali uz obaveznu konsultaciju sa ginekologom.

Šta je PAPA test?

Bris za PAPA test se stapićem  i četkicom uzima sa 2 mesta: povrsine grlića i iz cervikalnog kanala. Bezbolan je. On otkriva prisutnost abnormalnih ćelija koje mogu postati kancerogene ili ukazati na prisutnost raka.

PAPA testom prikupljajene ćelije se stavljaju na staklenu podlogu i šalju na dalje citološko ispitivanje. Papanikolau kvalifikacija ima pet grupa, a to su: I i II grupa kojom su obuhvaćene normalne ćelije, III grupa su abnormalne ćelije, IV grupa su maligne ćelije u manjem broju, dok V grupa predstavlja brojne maligne ćelije.

PAPA test se uvek radi u kombinaciji sa kolposkopijom jer je tačnost dijagnostike kombinovanjem ove dve metode 98%, dok je tacnost samo citološkog pregleda 79% a kolposkopskog 87%.

Da li je kancer glića materice izlečiv?

Ukoliko se identifikuje u najranijoj fazi, rak grlića materice (kao i svi ostali ginekološki kanceri) je izlečiv u gotovo 100% slučajeva. Šanse za detektovanje kancera cerviksa u najranijoj fazi se povećavaju redovnom kontrolom Papanikolau testom sa kolposkopijom.

Papanikolau analiza je najverovatnije najuspešnija metoda od svih osmišljenih procedura za skrining kancera u početnoj fazi. Za sva pitanja i informacije možete pozvati ordinaciju i zakazati pregled ili konsultaciju kod dr. Radovića.

Šta je to sindrom policističnih jajnika?

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je najčešća hormonska bolest kod žena u reproduktivnom periodu čija se incidenca procenjuje na čak 8-18% populacije, odnosno, smatra se da svaka deseta žena ima ovaj problem.

Sindrom karakteriše niz udruženih simptoma, od kojih su najčešći: uvećani jajnici sa brojnim vodenim cistama, poremećaj menstrualnog ciklusa, pojačana maljavost, pojava akni i gojaznosti centralnog tipa, opadanje kose i smanjena otpornost ciljnih organa na insulin (insulinska rezistencija). Tačan uzrok nastanka PCOS-a nije još uvek potpuno jasan.

Poslednjih godina uočena je povezanost sindroma policističnih jajnika i povišenog nivoa insulina koji po nekim stručnjacima predstavlja centralni događaj u nastanku i razvoju PCOS-a. Dijagnozu svakako uspostavlja ginekolog nakon ultrazvučnog pregleda i anamneze bolesti.

Veoma često se događa da žene godinama ne prepoznaju ovo oboljenje ili da ga ne leče, što može dovesti do brojnih ozbiljnih posledica, među kojima su povećana incidenca spontanih pobačaja, kardiovaskularni problemi i povaćan nivo masnoća u krvi, koji pacijentkinju uvodi u metabolički sindrom. Zato je važno da žene ne ignorišu nijedan od simptoma koji uoče kako bi problem što pre bio dijagnostifikovan i kako bi se krenulo sa lečenjem. Pristup lečenju PCOS-a je individualan i zavisi od godina pacijentkinje, poremećaja ciklusa, nivoa insulina, gojaznosti, želje pacijentkinje za trudnoćom itd.

Koja je dijagnostika policističnih jajnika?

Postavljanje dijagnoze zahteva da se odradi niz dijagnostičkih procedura od kojih su najznačajnije:

UZ pregled-uglavnom se koristi transvaginalni UZ pri čemu se procenjuje veličina i građa jajnika(pre svega građa unutrašnjeg dela jajnika-strome i postojanje folikula određene veličine i rasporeda u stromi), analiza hormonskog statusa, test opterećenja šećerom-OGTT,kao i nivo insulina, merenje količine i rasporeda masnog tkiva.

Da li su i koji vitamin neophodni u trudnoći?

Od vitamina je samo neophodna folna kiselina i to u prvom trimestru trudnoće u dozi od oko 500 mikrograma dnevno. Ukoliko trudnica jede zdravu i raznoliku hranu bogatu svežim voćem i povrćem, vitaminske preparate ne treba koristiti.

Sex i trudnoća?

Ako vaša trudnoća nije rizična, možete voditi ljubav sve do porodjaja. Morate biti u permanentnom kontaktu sa vašim ginekologom tokom celog toka graviditeta, jer u odredjenim fazama trudnoća može preći u visoko rizičnu a da vi to i ne osetite, te tada i sexualni kontakti postaju rizični i zabranjeni. (skraćivanje ili prevremeno otvaranje grlića, prevremene kontrakcije, preteći prevremeni porodjaj, nisko usadjena posteljica, prethodno krvarenje u trudnoći.)

Šta bi trebalo da uradim ukoliko mislim da imam problem sa sterilitetom?

Ukoliko ste imali odnose u periodu od godinu dana ili duže bez zaštite i nije postignuta trudnoća, vreme je da posetite Vašeg doktora.

Šta je to HSG i zašto se radi?

HSG – histerosalpingografija se vrši kod žena koje imaju problem sa sterilitetom i postizanjem trudnoće. HSG je test materice i jajovoda koji omogućava vizualizaciju unutrašnjosti materice kao i prohodnost jajovoda.

Iako svrha HSG-a nije terapeutska ponekad prolazak kontrasta može da ukloni materijal, priraslice koji blokiraju jajovode. Ukoliko jajovodi nisu blokirani i nema priraslica, kontrast će oticati bez otpora u unutrašnjost abdomena.

To je dobar znak. Mnoge žene ostanu trudne nakon HSG-a i nije im potreban nikakav dodatni tretman.

Šta je i kako se izvodi Inseminacija?

Inseminacija je jedna od najstarijih, najuobičajenijih i najjednostavnijih intervencija za lečenje neplodnosti. Predstavlja proces obrade semena muškog patnera (sperme) i njegovo veštačko unošenje u matericu ženskog partnera.

Inseminacija je bezbolna intervencija, vrši se pomoću vrlo tankog katetera koji se plasira u kanal grlića materice, a obrađeni spermatozoidi pomoću šprica ubacuju u matericu.

Šta predstavlja CTG pregled i kada se u trudnoći kreće sa njim?

Kardiotokografija ili CTG je dijagnostička metoda koja se radi u trećem tromesečju trudnoće. Preciznije od 32 nedelje trudnoće se radi jednom nedeljno. CTG podrazumeva analizu srčane radnje ploda i prisustvo kontrakcija materice, odnosno određuje se fetalna kondicija. Naziv je dobila po kardiotokografu – aparatu koji se koristi u proceduri. CTG pregled može na vreme da upozori ukoliko dođe do problema sa statusom fetusa.

Da bi se krenulo sa praćenjem kontrakcija i tonova bebe, preko stomaka trudnice, u predelu materice, postavlja se širok pojas ili “kaiševi“ preko kojih CTG aparat dobija neophodne informacije.

Šta je to stres-inkontinencija?
  • Stres inkontinencija je nevoljno oticanje urina izazvano povećanjem pritiska u trbuhu.
  • Na prvom mestu uzrok ovog stanja su oštećenja mišića i ligamenata karličnog dna tokom porođaja. Dalje slabljenje karličnog dna javlja se tokom klimaksa, jer se kvalitet potpornih tkiva pogoršava.
  • Pritisak u trbuhu se povećava prilikom kašljanja, kijanja, pa čak i prilikom naginjanja, okretanja i skakanja što rezultuje nevoljnim oticanjem urina. To može da izazove mnogo neprijatnosti i može da utiče na kvalitet života .
  • Ipak mora biti jasno da operativni tretman neće izlečiti sve probleme sa mokrenjem. Biće izlečeni samo problemi sa mokrenjem uzrokovani slabošću mokraćne cevi (uretra) i vrata mokraćne bešike. Mnogi problemi sa mokrenjem sa kojima se susrećemo u praksi imaju druge uzroke.
Mora li se odmah ići na hirurško lečenje stres inkontinencije?

Naravno da ne mora! Definitivni odgovor na ovo pitanje apsolutno prepustite vašem lekaru uroginekologu da vam saopšti po završetku pregleda i osnovne dijagnostike! Inače postoje 4 alternative hirurškom lečenju.!

A.) Ne raditi ništa – ako je oticanje urina minimalno i ne smeta Vam, operacija nije nužno potrebna.

B.) Vežbe za mišiće karličnog dna. Mišići karličnog dna  daju potporu organima male karlice (materica i bešika) i Vašim  crevima. Vežbe mogu ojačati mišiće karličnog dna i izlečiti  ili smanjiti stres inkontinenciju. Ove vežbe imaju malo ili nimalo rizika, pa čak i ukoliko Vam operacija jednog dana ipak bude bila potrebna, ove vežbe će povećati šansu za njen uspeh.

C.) Farmakološka terapija

D.) Lasersko podmladjivanje vagine

Koji metod lečenja nevoljnog oticanja mokraće daje najbolje i najtrajnije rezultate?

Najmodernija i najnovija metoda ugradnje tračice ispod mokraćne cevi daje najbolje i najtrajnije rezultate u lečenju poremećaja mokrenja (stres inkontinencije).

Radi se minimalno invazivnom hirurškom tehnikom i pacijent već 2h posle intervencije može da ide kući uz 2 obavezne postoperativne kontrole posle 24h i 48h. U mnogim zemljama Evrope ona se radi ambulantno u uslovima lokalne anestezije a sama intervencija traje oko 30 minuta!

Koje su prednosti laserskog podmladjivanja vagine?

Prednosti ove metode su što se radi u ambulatnim uslovima, nema ograničenja za godine pacijentkinja, potpuno je neškodljiva i bezbolna.

Potrebno je uraditi dva do tri  tretmana radi postizanja potpunog učinka. Drugi tretman se radi mesec dana nakon prvog, a treći tek za 6 meseci. Ovim tretmanom se stimuliše sinteza kolagena u podsluzokožnom sloju čime se ojačavaju zidovi vagine koji daju potporu genitalnim organima.

Ova metoda ne isključuje i druge metode koje se koriste u lečenju stres urinarne inkontinencije. Što se posebno odnosi na aplikaciju suburetralne tračice!

Da li će prekid trudnoće umanjiti šanse za pojavu novu trudnoću u budućnosti?

Intervencija prekid trudnoće neće umanjiti šanse za radjanje u budućnosti ako se ne dese neke od komplikacija koje su moguće nakon uradjene intervencije kao što su povreda materice ili grlića materice ili pojava infekcije posle intervencije (zapaljenje materice, jajovoda i jajnika)

Kada posle prekida trudnoće treba početi sa upotrebom kontraceptiva?

Trudnoća može nastupiti ubrzo posle odradjene intervencije, zato je potrebno brzo posle intervencije razmišljati o kontraceptivima. Ukoliko žena ne želi novu trudnoću, treba odmah posle abortusa da krene da koristi kontraceptive. Izbor kontraceptiva nije ograničen, osim u slučaju da žena ima određena medicinska ograničenja.

Koji je metod kontracepcije najpouzdaniji i najbolji za mene?

U zavisnosti od doba žene, njenog životnog stila, pridruženih faktora rizika i komoditeta u seksualnim odnosima, kao i materijalnim mogućnostima, korisnice se mogu opredeliti za različite metode kontracepcije.

Svi metodi kontracepcije, trebaju biti pouzdani, efikasni, neškodljivi i sigurni. Svaka žena treba da bude informisana o svim metodama kontracepcije, kako bi se izabrao onaj koji joj  najviše odgovara. Prilikom odabira metode kontracepcije, naravno, trebate se konsultovati sa vašim ginekologom.

U kojim slučajevima mi je posle abortusa potrebna hitna ginekološka kontrola?

Redovnu kontrolu ne čekate već se odmah javljate vašem doktoru u slučaju pojave: obilnog ili produženog krvarenja, jačih bolova, nesvestice, pada krvnog pritiska i visoke temperature.

Kada je najbolje uraditi prekid trudnoće?

Ne sme se raditi ni prerano ni prekasno. Ne pre 5 nedelje i ne posle 10 nedelje. Idealno vreme za prekid trudnoće je izmedju 7 i 8 nedelje graviditeta. Odmah kada se posumnja na trudnoću, žena se treba obratiti svom ginekologu. Ne treba čekat!

Preporučuje se da se pregledi u takvim slučajevima ne zakazuju jer odluku o tome treba doneti što pre. Žena može izvršiti prekid trudnoće na svoj zahtev najkasnije do nadovršene 10 nedelje trudnoće. Što je trudnoća manja, komplikacije su manje i redje, što se više čeka da se uradi intervenicija, rizik za pojavu ozbiljnijih komplikacija se povećava.

Zašto dajete prednost hirurškom abortusu u odnosu na medikamentni prekid?

Iako je nešto invazivniji, hirurški prekid je konkretniji, precizniji, sa manjim brojem poseta ginekologu, višim procentom uspešnosti i manjim procentom produženih krvarenja u odnosu na medikamentozni abortus. Treba reći da se u praksi ne-mali broj medikamentoznih prekida posle upornijih i dužih krvarenja na kraju opet mora završiti klasičnim hirurškim putem ( kiretom i vakuum aspiracijom).

Da li abortusi utiču na pojavu karcinoma dojke?

Intervencija prekid trudnoće ne povećava rizik za razvoj karcinoma dojke. Ali češće trudnoće povećavaju rizik za nastanak gestacijskih trofoblastnih bolesti i horiokarcinoma.

Kada je bezbedno početi sa intimnim odnosima posle prekida trudnoće?

Na redovnoj kontroli izmedju 8 i 12-og dana posle intervencije vaš ginekolog vam daje precizan odgovor na ovo pitanje. U slučaju da je intervencija uredno protekla i da nema pojave postoperativnih komplikacija, sa odnosima se može krenuti dve nedelje posle završenog abortusa.

Koje su najčešće male ginekološke intervencije?

Uz prekide trudnoće u najčešće radjene intervencije u ginekologiji spadaju i: uklanjanje polipa (klasično i histeroskopsko), eksplorativne kiretaže, rešavanje neurednih ili obilnih krvarenja, vaginalnih infekcija, biopsije grlića, vulve ili endometrijuma, radio-talasno spaljivanje promena na grliću materice, upale i abscesi Bartolinijeve žlezde, sve metode kontracepcije kao i aplikacija i vadjenje spirala, uklanjanje kondiloma i svih ostalih promena na malim i velikim polnim usnama, incizije cisti vagine, punkcija cisti jajnika vaginalnim putem, uklanjanje mioma u materici itd

Šta je histeroskopija?

Histeroskopija je vizuelni pregled zidova materične šupljine i cervikalnog kanala uz pomoć optičkog instrumenta koji se naziva histeroskop. Ovaj instrument ima oblik šuplje cevi, na čijem se prednjem kraju,  koji se uvodi u matericu, nalazi osvetljenje, pa se na taj način osvetljava  površina koja se posmatra. Središnji kanal histeroskopa se koristi za aplikaciju medijuma koji služi za distenziju (širenje) materice kao i za plasiranje različitih instrumenata (bioptička klješta, makaze, elektrokauter, laser, itd).

Zašto je histeroskopija bolja od eksplorativne kiretaže?

Histeroskopski metod podrazumeva direktnu vizualizaciju polipa (mioma ili pregrade uterusa) kamerom koja se uvodi kroz cervikalni kanal u samu matericu. Direktnom vizualizacijom promene koja se skida na monitoru histeroskopa se povećava preciznost same intervencije i smanjuje pozledjivanje okolnog tkiva materice ili grlića. Kiretama se u okviru ekspl.  kretaže unutrašnjosti materice  sve promene faktički skidaju na slepo. Što je manje pozledjivanje okolnog tkiva naravno da je i manja količina komplikacija koje se mogu javiti posle ovakvih intervencija. Bolji je i lakši postoperativni oporavak.

Da li je oporavak od histeroskopije težak?

Nakon intervencije potrebno je mirovanje i kontrola krvarenja u trajanju od oko 20 min. do jednog sata. U proseku se oko pola sata posle intervencije pacijent otpušta kući. Posle intervencije se preporučuje mirovanje, antibiotik, a za dva do tri dana se pacijentkinja može vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima. UZ kontrola za 7-12 dana a u slučaju potrebe, jačeg krvarenja, bolova ili povišene temperature i ranije.

Simptomi koji se ponakad javljaju posle ovog zahvata odnose se na blage bolove nalik menstrualnim, iscedak ili oskudno krvarenje (2-12 dana nakon zahvata). Dužina oporavka i obilnost krvarenja naravno zavisi od veličine patološke promene koja se histeroskopom skida. Pored tackastog krvarenja sledeći menstrualni ciklus može biti izmenjen. Mogu se uzeti tablete protiv bolova (Ibuprofen, Voltaren, Diklofen, Ketonal).

Koji su razlozi krvarenja u menopauzi?
  1.   Polipi grlića ili endometrijuma
  2.   Hiperplazija endometrijuma (simplex, complex, atipična)
  3.   Hormonskog porekla
  4.   Stanjenje (atrofija) endometrijuma može uzrokovati oskudna krvarenja u menopauzi.
  5.   Karcinom grlića ili endometrijuma materice.
  6.  Miomi materice
  7.  Infekcija
  8. Mehanička povreda
Ukoliko krvarim u menopauzi koliko je to opasno?

U slučaju pojave i najoskudnijeg vaginalnog krvarenja, ne treba paničiti ali nemojte ni čekati.!!

Potrebno je uraditi eksplorativnu kiretažu ili histeroskopiju!

Koje se komplikacije mogu javiti u toku i posle ginekoloških intervencija i da li je bitno ko vam ih radi ?

Otkada postoji hirurgija postoji i staro pravilo: nema male i lake operacije, niti potpuno bezbedne anestezije.

Svaki hirurški zahvat nezavisno od njegove dužine sa sobom povlači i mogućnost nastanka odredjenog broja komplikacija.  Komplikacije koje se mogu pojaviti u toku ili posle izvodjenja malih ginekoloških intervencija su: perforacija uterusa, rezidua (zaostatak ovularnog tkiva), raslojavanje ili povreda zida materice, Ashermanov Sy, povreda unutrasnjeg ili spoljašnjeg ušća materice, zarastanje ili zapušenje cervikalnog kanala posle intervencija, hematometra, zapušenje jajovoda, sterilitet, krvarenje, infekcija, bolovi, povišena T, trombo-embolijske komplikacije.

Ukoliko mi treba uraditi ginekološku intervenciju, koje konkretne odgovore trebam tražiti od mog ginekologa?

Pregledima konkretno dolazimo do sledećih odgovora:

Koja je vrsta oboljenja u pitanju.

  1. Da li je uopšte potrebna intervencija.
  2. Koliko je hitna intervencija i koliko dugo možemo pratiti oboljenje.
  3. Odredjuje se vrsta same intervencije.  Najmanje invazivna i bolna, sa najbržim oporavkom a da daje najbolje izlečenje. (Npr. polipi, kondilomi, miomi ili HPV, se mogu odstranjivati sa 6 različitih vrsta intervencija!)
Pitali smo dr Radovića koliko dugo se bavi malim ginekološkim intervencijama i mogu li pacijenti biti sigurni da su pronašli pravog lekara?
 „Od 8 radnih sati, 4h u intervencijama svakog dana, 5 dana nedeljno, 52 nedelje godišnje, zadnjih 14 godina!!

Plus još oko 15-ak god. dodatnog rada i u privatnom sektoru! –Jel to dovoljno?

Ako nekom nije?!?  Odlažem kiretu, histeroskop i laser, kao Manda automat (u filmu Lepa sela, lepo gore)  i „Idem kući, da odmorim malo, dosta je!“

Koji je najbitniji faktor za bezbednost bilo koje ginekološke intervencije?

Vaša odluka o izboru lekara koji će vam uraditi intervenciju!

Call Now Button