Duboko usadjena posteljica – Placenta accreta

04 мај Duboko usadjena posteljica – Placenta accreta

Placenta Accreta – Duboko usadjena posteljica: Kada posteljica postane „previše bliska” sa matericom

Posteljica (placenta) je pravi heroj trudnoće, ali ponekad dolazi do stanja koje nazivamo Duboko usadjena posteljica, kada se ona ne zadržava samo na površini već prodire dublje u zid materice. Ona je „drvo života” koje vašoj bebi obezbeđuje kiseonik i hranljive materije, dok istovremeno filtrira štetne supstance i štiti njen razvoj.

U normalnim okolnostima, posteljica se nežno prisloni uz unutrašnji zid materice i lako se odvaja nakon porođaja. Međutim, kada svoj „zadatak” preuzme previše intenzivno, može urasti duboko u tkivo materice, pa čak i proći kroz njega – stanje poznato kao placenta accreta.

U savremenom akušerstvu, placenta accreta predstavlja ozbiljan izazov koji zahteva pažljiv nadzor, pravovremenu dijagnostiku i adekvatno vođenje trudnoće kako bi se obezbedila sigurnost i majke i bebe.

Šta se zapravo dešava? (Tri nivoa urastanja)

Zavisno od toga koliko duboko je posteljica „pustila korenje”, medicina razlikuje tri stepena:

1. Placenta Accreta: Posteljica je čvrsto pričvršćena za mišićni zid materice, ali nije prodrla duboko u njega. Ovo je najčešći oblik (oko 75% slučajeva).
2. Placenta Increta: Posteljica urasta dublje u mišić materice.
3. Placenta Percreta: Najteži oblik, gde posteljica prolazi kroz ceo zid materice i ponekad se „prikači” za susedne organe, poput mokraćne bešike.

Šta uzrokuje stanje duboko usadjena posteljica? (Glavni faktori)

Placenta akreta se retko dešava „tek tako”. Najčešći faktor rizika je prethodni carski rez ili neka druga operacija na materici (poput uklanjanja mioma). Što je više carskih rezova žena imala, rizik se progresivno povećava jer posteljica voli da se usadi baš tamo gde postoji ožiljak, jer je to tkivo drugačije strukture.

Ostali faktori uključuju:

• Godine majke (iznad 35 godina).
• Položaj posteljice (ako je nisko postavljena – Placenta Previa).
• Prethodne kiretaže ili intervencije u unutrašnjosti materice.

Simptomi: Tihi pratilac trudnoće

Ovde leži najveći izazov: Placenta akreta obično ne daje nikakve simptome. Većina trudnica se oseća potpuno normalno. U nekim slučajevima može se javiti bezbolno vaginalno krvarenje tokom trećeg trimestra, ali to nije pravilo.

Upravo zato je redovan ultrazvučni nadzor ključan. Placenta akreta se danas najčešće otkriva rutinski, tokom detaljnih ginekoloških pregleda, mnogo pre nego što dođe do porođaja.

Kako se dijagnostikuje Placenta accreta?

Najmoćnije oružje koje imamo je ekspertski ultrazvuk sa Dopplerom. Ginekolog traži specifične znake u strukturi posteljice i protoku krvi koji ukazuju na to da je ona srasla sa zidom materice.

Ukoliko je nalaz na ultrazvuku sumnjiv ili lekar želi precizniju sliku (naročito kod sumnje na Percretu), može se raditi i magnetna rezonanca (MRI). Ovi pregledi su bezbedni za bebu, a lekarima daju mapu puta za siguran porođaj.

Kako se leči duboko usadjena posteljica?

Kada se potvrdi placenta akreta, prioritet broj jedan je bezbednost majke. Zbog rizika od masovnog krvarenja pri pokušaju odvajanja posteljice, spontani porođaj se obično ne preporučuje.

Standardni protokol podrazumeva planirani carski rez, najčešće između 34. i 36. nedelje trudnoće. Često je najsigurnija opcija da se uradi i histerektomija (uklanjanje materice zajedno sa posteljicom) odmah nakon što se beba izvadi. Znamo da ovo zvuči emocionalno teško, ali u slučajevima dubokog urastanja, to je jedini način da se spreči opasno krvarenje i sačuva život majke.

U nekim specifičnim slučajevima, kod žena koje žele još dece, lekari mogu pokušati konzervativno lečenje (ostavljanje dela posteljice da se spontano resorbuje), ali to nosi visoke rizike od infekcija i naknadnih intervencija.

Prevencija stanja duboko usadjena posteljica

Nažalost, ne postoji lek ili način života koji garantuje da do akrete neće doći. Ipak, najbolja prevencija je odgovorno planiranje porodice:

1. Izbegavanje nepotrebnih carskih rezova: Svaki rez na materici povećava šansu za komplikacije u narednim trudnoćama.
2. Redovni pregledi: Rano otkrivanje faktora rizika omogućava lekarima da sastave multidisciplinarni tim (ginekolog, hirurg, urolog, anesteziolog) koji će biti spreman u trenutku porođaja.

Česta pitanja pacijentkinja: Ono što vas najviše brine

Najčešće pitanje koje čujemo u ordinaciji je: „Da li ću osećati bol ako posteljica uraste?“ Odgovor je – ne. Akreta je fizički bezbolna i najčešće se otkriva isključivo ultrazvukom. Druga velika briga je: „Da li je histerektomija jedini izlaz?“ Iako je to najsigurniji put kod dubokog urastanja, u strogo selektovanim slučajevima i uz tim vrhunskih hirurga, možemo pokušati sa konzervativnim metodama očuvanja materice. Ipak, bezbednost vašeg života uvek je na prvom mestu.

Zaključak: Znanje pobeđuje strah

Dijagnoza placente akrete unosi nemir, ali važno je znati da niste sami. Medicina je danas toliko napredovala da se ovakve situacije rešavaju hirurškom preciznošću.

Pravovremena dijagnoza pretvara hitnu situaciju u kontrolisan, siguran proces.

Napomena pacijentkinjama

Ako ste imali prethodne operacije na materici, obavezno na prvom pregledu insistirajte na detaljnom pregledu mesta gde se posteljica usadila. Vaša informisanost je vaša najveća snaga.

Vaš pregled i vodjenje trudnoće kod dr. Radovića možete zakazati klikom na dugme KONTAKT

Zbog angažovanosti više ginekologa u ordinaciji potrebno je naglasiti ime lekara koga želite odabrati za vaš pregled!

Autori:

• IT-SEO i medicinski tim
• dr M. Radovića

Instagram/ginekolog.milos.radovic/

Youtube-Ginekolog Milos Radovic

VODJENJE TRUDNOĆE