Eklampsija i preeklampsija u trudnoći

27 феб Eklampsija i preeklampsija u trudnoći

Eklampsija i preeklampsija: Razumevanje, simptomi i prevencija

 

Eklampsija i preeklampsija su ozbiljna stanja koja mogu nastati tokom trudnoće i predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje majke i bebe. Ove bolesti spadaju u grupu hipertenzivnih poremećaja trudnoće, a ako se ne prepoznaju i ne leče na vreme, mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija, pa čak i smrti. Razumevanje razlika između preeklampsije i eklampsije, njihovih simptoma, uzroka i mogućnosti lečenja od ključne je važnosti za sve trudnice i zdravstvene radnike.

 

Šta je preeklampsija?

 

Preeklampsija je stanje koje se obično javlja nakon 20. nedelje trudnoće, a karakteriše se povišenim krvnim pritiskom (hipertenzijom) i prisustvom proteina u urinu (proteinurija). Iako se može pojaviti kod bilo koje trudnice, neki faktori rizika povećavaju verovatnoću za razvoj ovog stanja, kao što su:

• Prva trudnoća
• Starost (trudnice mlađe od 20 i starije od 35 godina imaju veći rizik)
• Prethodna istorija preeklampsije
• Genetski faktori i porodična istorija
• Višeplodna trudnoća (blizanci ili trojke)
• Prekomerna telesna težina i gojaznost
• Hronična hipertenzija, dijabetes ili bolesti bubrega

 

Simptomi preeklampsije:

 

Oni mogu biti suptilni u početnim fazama, zbog čega je redovno praćenje krvnog pritiska ključno za dijagnozu. Neki od simptoma preeklampsije uključuju:

• Povišen krvni pritisak (obično iznad 140/90 mmHg)
• Prisutnost proteina u urinu
• Otečenost (posebno lica, ruku i nogu)
• Glavobolje
• Zamagljen vid, treperenje i svetlucanje pred očima
• Bol u gornjem delu stomaka
• Mučnina i povraćanje
• Zujanje u ušima
• Opštu slabost

 

Ako se ne prepozna na vreme, preeklampsija može uzrokovati ozbiljne komplikacije kao što su oštećenje organa, uključujući bubrege i jetru, kao i probleme sa cirkulacijom posteljice, što može uticati na rast i razvoj bebe.

 

Šta je eklampsija?

 

Eklampsija je komplikacija preeklampsije koja se manifestuje napadima (konvulzijama) i predstavlja mnogo ozbiljniji oblik ovog stanja. Eklampsija može nastati iznenada i bez prethodnih upozorenja, često uz dodatne simptome kao što su:

• • Gubitak svesti
  • Grčevi u mišićima (konvulzije, ukočenost i trzajevi)
  • Teškoće u disanju
  • Zbunjenost nakon napada
  • Otežano praćenje postporođajnog oporavka
  • Komatozno stanje koje nastupa nakon napada

 

Eklamptični napad

 

Napad počinje gubitkom svesti, nakon čega nastaju:

1. Tonični grčevi: Kratkotrajna ukočenost mišića, zadržavanje disanja, pomodrelost kože i čvrsto stegnute vilice.
2. Klonični grčevi: Trzaji mišića, grimase lica, kolutanje očima, bacanje ruku i nogu. Pojava pene na ustima, koja može biti krvava zbog ugriza jezika.

Nakon napada trudnica se smiruje, ali je često zbunjena i ne seća se događaja. U najtežim slučajevima (status eclampticus), napadi se ponavljaju, što može dovesti do smrtnog ishoda.

Eklampsija je hitno medicinsko stanje koje zahteva brzu intervenciju kako bi se spasio život majke i bebe. Ako se eklampsija ne leči odmah, može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući oštećenje mozga, srčani udar, oštećenje bubrega, pretrpljeni moždani udar i smrt.

 

Eklampsija – Uzroci i faktori rizika

 

Tačan uzrok preeklampsije i eklampsije nije u potpunosti poznat, ali postoje teorije koje sugerišu da je osnovni problem u neadekvatnoj funkciji posteljice. Naime, u preeklampsiji posteljica ne razvija se kako bi trebalo, što može dovesti do smanjenog protoka krvi i, kao rezultat, do povećanja krvnog pritiska. Postoje i genetski faktori koji mogu povećati verovatnoću razvoja ovog stanja.

Eklampsija se gotovo uvek javlja kao komplikacija neprepoznate ili neadekvatno lečene preeklampsije. Ukoliko preeklampsija nije lečena na vreme, može doći do pogoršanja simptoma i razvoja napada, što se klasifikuje kao eklampsija. Stoga je redovno praćenje trudnica sa preeklampsijom ključno za prevenciju razvoja eklampsije.

 

Eklampsija – Dijagnoza

 

Dijagnoza preeklampsije postavlja se na osnovu redovnog merenja krvnog pritiska i testiranja urina na prisustvo proteina. Trudnice koje imaju povećan rizik od razvoja ovog stanja, kao što su one sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, ili istorijom preeklampsije, trebaju biti pod posebnim nadzorom tokom trudnoće.

Ukoliko trudnica razvije preeklampsiju, lekar može preporučiti dodatne testove kako bi se procenila funkcija bubrega, jetre i posteljice. U nekim slučajevima, kada je preeklampsija ozbiljna, trudnica može biti hospitalizovana kako bi se njen krvni pritisak kontrolisao i sprečile komplikacije.

Za dijagnozu eklampsije, osim konvulzija, lekar će proveriti druge parametre, kao što su nivo proteina u urinu, funkcija bubrega, i stanje srca i krvnih sudova. Eklampsija zahteva hitnu medicinsku intervenciju, obično uz primenu lekova za kontrolu krvnog pritiska, kao i lekova za sprečavanje napada.

Rana dijagnostika preeklampsije ključna je za prevenciju eklampsije. Upozoravajući znakovi uključuju:

• Pritisak iznad 140/90 mmHg ili povećanje za više od 30 mmHg (sistolni) i 15 mmHg (dijastolni).
• Proteinurija (više od 0,5 g proteina u 24-satnoj mokraći).
  Uz ove nalaze, dijagnoza preeklampsije je jasna i treba odmah pristupiti terapiji.

 

 

 

Eklampsija i preeklampsija – Lečenje i prevencija

 

Lečenje preeklampsije zavisi od težine stanja. U blagim slučajevima, lekar može preporučiti promene u načinu života, poput smanjenja unosa soli, povećanja unosa tečnosti i odmora. U težim slučajevima, potrebni su lekovi za snižavanje krvnog pritiska i sprečavanje napada.

Jedini način da se potpuno izleči preeklampsija i eklampsija je porođaj. Ako je trudnoća već napredovala, lekar može preporučiti inducirani porođaj, čak i pre nego što je trudnoća dostigla 37 nedelja, kako bi zaštitio zdravlje majke i bebe.

Prevencija eklampsije i preeklampsije obuhvata redovno praćenje krvnog pritiska, posebno kod trudnica koje imaju faktore rizika. Zdrav način života pre i tokom trudnoće, uključujući izbalansiranu ishranu, fizičku aktivnost, prestanak pušenja i kontrolu telesne težine, može značajno smanjiti rizik od razvoja ovih stanja.

 

Eklampsija i preeklampsija zahteva hitnu hospitalizaciju i intenzivno praćenje.

 

Preporučuju se sledeći postupci:

1. Smirivanje okoline: Bolesnicu smestiti u mirnu, zamračenu sobu.
2. Pozicija tela: Položiti na stranu kako bi se smanjio rizik od aspiracije povraćenog sadržaja.
3. Terapija:
   • Magnezijum sulfat intravenski za sprečavanje napada.
   • Vitamini (B i C), glukoza i ograničenje soli, masti i proteina u ishrani.
4. Praćenje vitalnih funkcija:
   • Redovno merenje krvnog pritiska, telesne težine i izlučene mokraće.

U najtežim slučajevima, kada se stanje ne poboljšava, može biti neophodno hitno okončanje trudnoće radi spašavanja života trudnice i ploda.

 

Eklampsija i preeklampsija – Komplikacije

 

Komplikacije mogu uključivati:

• Cirkulatorni kolaps (zastoj rada srca, edem pluća, šok)
• Krvarenje u mozgu
• Insuficijencija bubrega
• Gušenje aspiriranim sadržajem

Plod je često ugrožen – smanjene telesne težine, sa povećanim rizikom od smrti pre rođenja.

 

Razlika između Eklampsije i preeklampsije i gestacijske hipertenzije

 

Preeklampsija i gestacijska hipertenzija su dva različita stanja koja se mogu razviti tokom trudnoće, obično nakon 20. nedelje gestacije, ali se razlikuju u svojim karakteristikama, ozbiljnosti i potencijalnim rizicima za majku i bebu. Iako oba poremećaja uključuju povišen krvni pritisak, ključna razlika leži u dodatnim simptomima i posledicama.

 

1. Prisustvo proteina u urinu:
   • Gestacijska hipertenzija: Nema proteina u urinu.
   • Preeklampsija: Prisustvo proteina u urinu (proteinurija) je jedan od glavnih kriterijuma za dijagnozu.

 

1. Oštećenje organa:
   • Gestacijska hipertenzija: Obično nema znakova oštećenja bubrega, jetre ili drugih organa.
   • Preeklampsija: Može uzrokovati oštećenje bubrega, jetre, posteljice, pa čak i dovesti do poremećaja u funkciji krvi i koagulacije.

 

1. Simptomi:
   • Gestacijska hipertenzija: Obično nema ozbiljnih simptoma osim povišenog krvnog pritiska.
   • Preeklampsija: Uz povišen krvni pritisak, prisutni su simptomi poput glavobolje, zamagljenog vida, bolova u stomaku i otečenosti, koji mogu ukazivati na ozbiljnije stanje.

 

1. Rizik za majku i bebu:
   • Gestacijska hipertenzija: Obično ne ugrožava ozbiljno zdravlje majke ili bebe, ali zahteva praćenje.
   • Preeklampsija: Može ozbiljno ugroziti i majku i bebu, jer povećava rizik od napada (eclampsija), oštećenja organa, preuranjenog porođaja i drugih komplikacija.

 

1. Lečenje i praćenje:
   • Gestacijska hipertenzija: Ako se stanje kontroliše i krvni pritisak ostane stabilan, obično se prati i leči simptomatski. U nekim slučajevima, lekar može preporučiti lekove za snižavanje krvnog pritiska.
   • Preeklampsija: Lečenje zahteva ozbiljno medicinsko praćenje, kontrolu krvnog pritiska, lekove (kao što su antihipertenzivi), kao i redovno testiranje funkcije bubrega i jetre. U težim slučajevima, jedini način da se izleči preeklampsija je porođaj.

 

Eklampsija i preeklampsija Zaključak

 

Eklampsija i preeklampsija su ozbiljna stanja koja zahtevaju pažljivo praćenje i pravovremenu medicinsku intervenciju kako bi se izbegle komplikacije. Preeklampsija može prerasti u eklampsiju, a oba stanja mogu ugroziti život i majke i bebe.

Redovno merenje krvnog pritiska, praćenje simptoma i pravovremeno lečenje ključno je za sigurnost trudnica i njihovih beba. Preporuka je da trudnice koje imaju faktore rizika za preeklampsiju budu pod strogim nadzorom lekara kako bi se na vreme uočile promene u zdravlju.

 

Vaš pregled i kod dr. Radovića možete zakazati klikom na dugme KONTAKT

Zbog angažovanosti više ginekologa u ordinaciji potrebno je naglasiti ime lekara koga želite odabrati za vaš pregled!

 

Autori:

• IT-SEO i medicinski tim
• dr M. Radovića    BIOGRAFIJA.
• VODJENJE TRUDNOĆE

 

Instagram/ginekolog.milos.radovic